Sedeli su na kauču i mazili se, kad je neko zazvonio na vrata. Senka se namrštila. "Ko li je u ovo doba?"

Slatko ju je poljubio u teme, a onda je polako odvojio od sebe i ustao. "Nemam pojma, sad ću da pogledam."

Ustala je i krenula za njim. Otvorio je vrata i dahnula je kad je ugledala onu dvojicu policajaca, sa još par ljudi ispred vrata. Nisu ni morali da se predstavljaju, znala je zašto su došli i ko su oni. Pogledala je u Viktora. Delovao je sasvim mirno, pa je i ona rešila da ga prati. "Dobro veče, gospodine Kuriću..."

Klimnuo je glavom. "Dobro veče, inspektore. Izvolite?"

"Možemo li da uđemo?"

"Naravno, izvolite.", ljubazno je rekao i sklonio se sa vrata. Ušli su, a onda ih je poveo ka dnevnom boravku i po kazao im da sednu. "I, u čemu je sad problem?", mirno je upitao.

Dvojica inspektora su se pogledala. "Kosta Takić Vas je optužio da ste Vi jedini krivac za napad na njega, gospodine Kuriću."

Izvio je obrvu. "Zar ne? U redu, pozvaću mog advokata, pa možemo krenuti ka stanici.", mirno je rekao.

"Nema potrebe za advokatom, gospodine. To je samo razgovor, niste uhapšeni, još uvek nemamo nikakve dokaze."

Senka je sedela kraj njega, sa savršeno maskom mirnoće, ali samo je ona znala koliko joj je laknulo. "Naravno da nemate, kad nisam to ni uradio. Kao što sam Vam prošli put rekao, stojim Vam na raspolaganju."

"Gde je Vaša sestra, gospođo?", najzad je progovorila jedna od dve žene koje su sedele i sve vreme ćutale.

Pogledala ih je. "U svojoj sobi, možda je čak i zaspala. Želite li da je pozovem?"

"Sačekajte, prvo želim da porazgovaram sa Vama."

"Naravno, izvolite."

"Dobili smo neke vrlo, kako bih rekla, zabrinjavajuće informacije o tome kako ste Vi došli u ovu kuću, kao i Vaša sestra.", promrmljala je.

Senka je prevrnula očima. "Da sam ovde jer me je otac prokockao, kao i to da su potpisali, jer je moj muž pristao da plati tatine dugove i da im je dozvolio da je viđaju, samo pod uslovom da tata počne da se leči?"

Žena je klimnula glavom. "Da, upravo to."

Uzdahnula je. "Kao što sam inspektorima već rekla, pristala sam na dogovor samo i isključivo jer sam se zaljubila u njega na prvi pogled. Pomislila sam zašto da ne, kuća će ostati mojim roditeljima, a ja ću imati priliku da osvojim ovog lepotana. Svojevoljno sam ovde."

"Pokušavam da razumem. U redu, a Vaša sestra?"

"Onesvestila se u školi nakon što tri dana nije jela i doktorka je dala uslov, ili ću ja preuzeti brigu o njoj, ili će zvati Vas. Naravno da sam pristala. Istina je da je Viktor platio tatine dugove, ali uslov nije bio da nam daju Ninu, već da počne da se leči od zavisnosti od alkohola i kocke."

"Dakle, Vi smatrate da je ovaj čovek, kojeg optužuju za pokušaj ubistva, podoban da brine o tako maloj devojčici?"

Bledo ju je pogledala. "Prvo, ja sam svedok da je taj muškarac bio sa mnom celu tu noć, nije se najbolje osećao, otkazao je partiju i legao. Ja sam se brinula o njemu. Drugo i više nego podoban, on je tako miran, staložen, pokušava da joj nadoknadi sve što nije imala. I njoj i meni.", mirno je odgovorila, ni na trenutka ne sklanjajući pogled sa ženinog. 

Klimnula je. Znala je da odrasli umeju da odglume i više nego dobro. Odrasli da, ali deca ne. Ma koliko dobro naučili ono što im odrasli govore, njihovi pokreti tela i oči ih odaju. "Možete li dovesti Ninu?"

Klimnula je glavom. "Naravno, odmah.", promrmljala je i otrčala u Nininu sobu. "Nina, dođi, došli su iz "Centra za socijalni rad", žele da ti postave par pitanja."

Dete ju je preplašeno pogledalo. "Ne želim da odem odavde."

Osmehnula se. "I nećeš, Viktor to neće dozvoliti. Hajde, požuri."

Nina je klimnula glavom i skočila iz kreveta, pa došla do Senke i uzela je za ruku. "Dobro veče.", kulturno se javila, sačekala da Senka sedne, pa joj sela u krila.

"Dobro veče, Nina, ja sam Sneža, nadam se da te nismo probudili."

Odmahnula je glavom. "Niste, gospođo."

Sneža je klimnula glavom. "Dobro. Nina, želim da mi iskreno kažeš, kako si ti došla ovde?"

Nina joj se osmehnula. "Seka i zet su došli u bolnicu po mene, gospođo. Seka je obećala doktorki da će me dovesti sebi i to je i ispunila. Bila sam juče kod lekara, dobila sam tri kilograma za sedam dana i krvna slika mi se mnogo poboljšala. Doktorka kaže da je to i zbog toga što nas je Viktor vodio na Zlatibor."

"Išli ste na Zlatibor?"

Klimnula je glavom. "Da, išli smo na bazene, Viktor me je naučio da plivam, vodili su me na sladoled i družila sam se sa Ilijom."

"Bilo ti je lepo?"

"Mnogo. Svaki dan nas Viktor negde vodi."

Žena joj se osmehnula. "Dakle, lepo ti je ovde?"

Klimnula je. "Ne želim da me odvedete od seke i zeta.", rekla je i briznula u plač.

Sneža je klimnula glavom. Videla je da je ovom detetu lepo ovde i da se brinu za nju. Nasmešila joj se. "Ne brini, nismo zato došli. Nas su poslali po prijavi, ali vidim da je tebi lepo ovde, Nina. Možete li mi dati ime i prezime njene doktorke? Razumete da moramo sve da istražimo.", ljubazno je upitala Senku.

Klimnula je, ustala, a onda uzela jedan papirić i prepisala nešto sa drugog. "Izvolite, gospođo. Tu Vam je i njen broj telefona. Dala nam ga je za slučaj da nam zatreba."

"Hvala Vam. Što se nas tiče, mi smo ovde završili, za sada. Možemo li ponekad da Vas posetimo?"

Senka je slegnula ramenima. "Kad god Vam odgovara."

"U redu. Inspektore Memići, hvala Vam puno na pratnji, doviđenja.", promrmljala je, obe su se pozdravile sa njima, a onda ih je Senka ispratila do vrata. 

"Krenućete sa nama?"

Viktor je klimnuo glavom i ustao. "Samo da se presvučem.", promrmljao je. Sudario se na samim vratima dnevnog boravka sa Senkom. "Idem da se presvučem, otići ću sa gospodom i stanicu."

"Jesi li zvao advokata?"

Odmahnuo je glavom, pa je slatko poljubio. "Ne brini, idem samo na razgovor. Obećavam."

Klimnula je glavom. "U redu, nemoj da te čekaju.", prošaputala je, pa se vratila i čucnula kraj Nine. "Hajde, sad ti je zaista vreme za spavanje.", nežno je rekla.

Poslušno je klimnula glavom i ustala sa stolice. "Doviđenja.", promrmljala je i sa Senkom krenula ka sobi. "Hoće li odvesti Viktora u zatvor?", zabrinuto je upitala kad je legla i Senka je pokrila.

Uzdahnula je, sela na krevet kraj nje i odmahnula glavom. "Neće, Nina."

Nisu primetile da je Viktor tiho ušao u sobu. "Jesi li sigurna, seko?"

"Mhm, sigurna sam. Obećao je, a znaš da on obećanja ispunjava."

"Dobro, ne želim da nas ostavi same.", prošaputala je.

"Nikad vas neću ostaviti same, Nina, u to možeš da se kladiš. Idem samo na razgovor. Brzo se vraćam, dušo.", nežno je rekao, poljubio Ninu u teme, a onda Senku strastveno poljubio. "Želim da vas zateknem kako spavate i ne želim da brineš, u redu?", strogo je upitao.

Uzdahnula je. "Ne obećavam. Nina, idem samo da ih ispratim i vratiću se da gledamo crtaće, važi?"

Klimnula je glavom i Senka je izašla iz sobe sa Viktorom. "Vrati se Nini, dušo, uplašena je."

Klimnula je glavom. "Brzo ćeš?"

"Mhm.", promrmljao je, privio je uz sebe i nežno je poljubio. "Obećavam.", tiho je rekao, nežno je još jednom poljubio u nos i otišao za policajcima.

Senka se vratila kod Nine, legla kraj nje, a onda je zagrlila. "Ne plači, seko, vratiće se, obećavam."

"Sigurna si?"

"Mhm, jesam, obećao je.", tiho je rekla i nežno je mazila po kosi. Uskoro je Nina zaspala, pa se Senka tiho izvukla iz kreveta i još tiše izašla iz sobe. Sela je u dnevnom boravku, skupila noge uz sebe, pa se i sama rasplakala. Verovala je ona Viktoru, ali se i nenormalno plašila.

"Sedite, gospodine Kuriću.", Memić je ljubazno rekao.

Viktor je klimnuo i seo, a onda pogledao direktno inspektora u oči. "I?"

Memić je uzdahnuo. Verovao je da Kosta govori istinu, ali ako bi bio sasvim iskren, mnogo više mu svideo čovek preko puta njega. Imao je osećaj da nije to uradio bez razloga. "Gde ste bili u noći napada na gospodina Takića?"

"Mislim da sam Vam već rekao, gospodine. Kod kuće, uz svoju ženu. Nije mi bilo dobro, otkazao sam partiju i ostao sam kući.", progunđao je. Video je da mu inspektor ne veruje, ali je znao da nema ni jedan jedini dokaz, osim Kostine reči.

Memić je klimnuo, zapalio cigaretu, pa ponudio i njega. Odmahnuo je glavom. "Učinilo mi se da pušite. Rekli ste da niste imali nikakav sukob sa Takićem, dok on tvrdi suprotno."

"Zar ne? Ne znam sa kim se on sukobavljao, ali ja znam da sa njim, osim onda kad sam ga isterao iz sopstvene kuće, nisam imao nikakav kontakt. Mene taj čovek ne zanima, gospodine inspektore."

"Tvrdi da Senku i Ninu držite pod prisilom i u strahu uz vas."

Viktor se nasmejao. "To tvrdi? Gospodine, moja žena nije plašljiva osoba, ni najmanje. To su gluposti."

"Koje mi moramo da proverimo, gospodine."

"Mogli ste da pitate moju suprugu. Usput, uopšte se ne čudim vašem dolasku. Pre par dana je poslao poruku po nekom čoveku da će me smestiti u zatvor, ukoliko me Senka ne ostavi. Juče je isto rekao preko moje tašte, kao i da će za Ninu zvati "Centar za socijalni rad". Senka je odbila."

Memić je klimnuo glavom. "Razumem. Problem je što ni jedan od vas dvojice nema dokaza za ono što govori. Radi toga ćemo pokrenuti istragu  kako bismo utvrdili ko od vas govori istinu."

Viktor je mirno slegnuo ramenima. "Ja zaista nemam ništa protiv, gospodine, osim što ne želim da mi uznemiravate ženu. Uplašena je za mene i ne želim da se sikira. Nema potrebe da dolazite na vrata, dovoljno je da me pozovete i doći ću."

Memić je uzdahnuo i klimnuo glavom. "U redu, nema problema."

"Imate li još neko pitanje?"

Odmahnuo je glavom. Nije imao ni jedan dokaz kako bi ga zadržao. Doveo ga je ovde kako bi ga zbunio i pokušao da iz njega izvuče bilo šta, ali očigledno da to baš i nije bilo moguće. "Ne, slobodni ste."

Viktor je ustao, pa pružio ruku Memiću, a onda i drugom detektivu. "Doviđenja, gospodo.", mirno je rekao, okrenuo se i otišao iz kancelarije.

Ova dvojica su se pogledali. "Imao je veoma jak razlog da to uradi, ali ne sumnjam da jeste.", kolega je promrmljao.

Memić je klimnuo glavom. "I meni se tako čini. Isuviše je miran i on i njegova žena. Neprirodno."

"Mhm, slažem se. Videćemo, mada mi se onaj Kosta nikako ne sviđa."

"Ne sviđa se ni meni, ali na nama je da isteramo pravdu."

Kolega je prevrnuo očima. Nešto mu je govorilo da pravda nikako ne bi bila zadovoljena ukoliko bi Viktor bio uhapšen, upravo suprotno. On je imao osećaj da je glavni krivac za sve upravo Kosta, još uvek im nije odgovorio na pitanje šta je uopšte tražio u onoj napuštenoj kući.

Bila je prošla ponoć kad je Senka čula kako se vrata otključavaju. Skočila je sa kauča i zaletela se pravo u Viktorovo naručje istog trenutka kad je otvorio vrata. "Došao si!"

Nasmejao se, podigao je na sebe, a onda zatvorio vrata za njima. "Zar si sumnjala, a obećao sam?"

Još jače ga je stegla. Seo je sa njom na kauč, a onda je nežno povukao za kosu i zagledao joj se u oči. Spustila je usne nas njegove i očajnički ga poljubila. Užasno ju je plašila pomisao da će on otići u zatvor, iako je znala da bi ga čekala, taman on ostao i godinama tamo. Zavukla je šake ispod njegove majice i skinula je, a onda nastavila da ga ljubi po ramenima i grudima. Zatim je ustala i povukla ga ja kupatilu. "Ovde fali kada.", promrmljala je dok je nameštala vodu.

Skinuo joj je majicu, zatim i pantalone sa sve gaćicama, pa počeo da je dodiruje po grudima i ribici. Zasiktala je, a onda ušla u tuš kabinu, pa ga uvukla unutra. "Sutra ćemo pozvati majstora da je ugradi.", promrmljao je, podigao je na sebe, a onda je strastveno poljubio, pa se naglo zabio u nju. Počeo je jako i grubo da se nabija u nju, dok ju je isto tako grubo ljubio. Grlila ga je, uzvraćala mu poljupce i glasno mu stenjala na usnama. Uskoro su zajedno svršavali Idale su ga noge, pa se sa njom u rukama svukao na pod i jako je grlio. "Volim te, Viktore."

Slatko ju je poljubio. "I ja tebe volim, Senka i neću dozvoliti da me bilo šta i bilo ko odvoji od tebe, obećavam."

Istuširali su se, a onda ju je preneo u krevet i nastavili su svoju ljubavnu igru skoro do svanuća.