Neko je pokucao na vrata i trgao Senkinu majku iz razmišljanja. Miroljub je već odavno otišao, a poznajući njega, bila je sigurna da nije on. Ustala je sa stolice, umorno prišla vratima i otvorila ih. "Kosta sine, kako mi je drago da te vidim. Uđi, dete, treba li ti pomoć?", upitala je kad je krenuo da ustane iz kolica uz pomoć štake.

Odmahnuo je glavom. "Hvala, ne treba. Sačekaj me tu.", naredio je momku koji je bio sa njim, pa polako ušetao u kuću. Smestio se na stolicu, pa pogledao u nju. "Kako ste, gospođo?"

Žena se smestila preko puta njega i umorno ga pogledala. "Umorno i usamnjeno, dete. Nina je otišla, Miroljub nije kući i..."

"Gde je Nina otišla?", zbunjeno ju je prekinuo. Znao je da nemaju dovoljno ni za osnovno, a kamo li da pošalju Ninu negde na odmor.

"Kod Senke i onog njenog nazovi muža. Došao je sa njom jedan dan i pretili su socijalnom službom, jer je Nina pala u nesvest, navodno od gladi."

Kosta je zainteresovano izvio obrvu. "Zar ne? Dete je kod njih?"

Tužno je klimnula glavom. "Isplatio je sve Miroljubove dugove, za uzvrat je on potpisao da će Nina živeti sa tim stvorom.", rekla je i rasplakala se.

Kosta je želeo da prevrne očima, nisu ga zanimale njene suze i osećanja, ali je ipak pružio ruku ka njoj i uhvatio je za šaku. "Ne brinite, znam kako ću Vam vratiti i Ninu i Senku."

Pogledala ga je raširenih očiju. "Možeš da mi vratiš Ninu? Senku ne možeš, uzdigla se od kako je sa njim, sad nas gleda sa gađenjem. Kad su bili ovde bila je skupo obučena i delovalo je kao da on upravlja sa njom."

Kosta se nacerio. "Ne brinite, nakon što ja budem razgovarao sa njom, spustiće se sa tih oblaka i vratiti Vam se."

Odmahnula je rukom. "Ona me i ne zanima, samo želim da mi se Nina vrati."

Klimnuo je glavom. Njega nije zanimala ni Senka, ni Nina, ali je želeo svoju osvetu. Rekla je onom čoveku da voli svog muža, možda i on nju voli, a šta više boli od toga da te ona koju voliš ostavi zbog drugoga? Ustao je i napravio bolnu grimasu. Trpeo je nezamislive bolove pri svakom koraku i jedno što mu je davalo snagu bila je misao na osvetu. "Uskoro će Nina onda biti sa Vama. Moram da krenem sada."

Žena ga je pogledala sa nadom. "Hvala ti, sine, što misliš na mene i nako svega što se desilo."

Pritvorno joj se osmehnuo. "Ni meni, ni Vama nije sudbina baš naklonjena. Moramo se pomagati. Doviđenja.", promrmljao je, odšetao do vrata, a onda ponovo seo u kolica i momak ga je odvezao.

Senka i Nina su se nasmejane vratile u apartman sat i po kasnije. Senka je pokazala Nini da ćuti, radoznala da vidi šta se dešava između Viktora i njegovog brata. Polako se prikrala vratima. Osmehnula se kad ih je ugledala kako sede i o nečemu razgovaraju dok se neprekidno smeju. Pokazala je Nini da bude tiha, kako bi se neprimetno iskrale, da ne bi narušili njihovu idilu, ali ju je Viktor video, pokazao bratu da ćuti, pa ustao, prikrao im se i uhvatio je sa leđa. "Ti bi mi pobegla, dušo?"

Nasmejala se i pogledala ga preko ramena. "Nikad, samo smo htele da vas ostavimo nasamo, Viktore.", promrmljala je i slatko ga poljubila.

Nasmejao se i uzvratio joj poljubac. "Dolazi ovamo. Nina, želiš li sladoled?"

Pocrvenela je. "Volela bih."

Nasmejao se. "Idi sedi na stolicu, Ilija će ga sad doneti.", promrmljao je. Sačekao je da Nina ode, a onda je privio uz sebe i željno je poljubio. "Večeras smo pozvani na večeru. Prihvatio sam. Znam da ti nakon onoga juče, kao i nakon onoga što sam ti priznao neće biti prijatno, ali..."

"Jedino je bitno da se ti pomiriš i ponovo zbližiš sa svojim bratom. U redu?"

Osmehnuo se, nežno prešao nosem preko njenog, a onda je slatko poljubio i poveo je na terasu. Vladimir ju je pogledao. "Senka..."

Podigla je ruku. "Samo ne želim da ga ponovo povrediš tako što ćeš ga odbaciti, u redu? Ne treba mi izvinjenje, već obećanje.", progunđala je.

Viktor se nacerio iza nje i slegnuo ramenima, kao da je hteo da kaže bratu da je izabrao ono pravo i da je to znao onog trenutka kad ju je video. Vladimir se nasmejao. "Obećavam, snajka.", nasmejano je rekao.

"Bolje bi ti bilo."

"Inače će moj žena da ti objasni neke stvari.", Vladimir se zacerekao, privukao je sebi, a onda seo sa njom u krilima. "Nisam te pitao, kako si saznao za mene i Senku?"

Vladimir je uzdahnuo. "Ono veče kad sam došao kod tebe, ispred zgrade sam naleteo na nekog pijanog čoveka, nazvao me je tvojim imenom i kad sam rekao da nisam ti, rekao mi je da pijan jeste, ali da vrlo dobro zna ko mu je uzeo ćerku na kocki."

Senka je pocrvenela od sramote. "Moj tata je, pa..."

"Zavisnik?"

Zaklimala je glavom. "Da, zavistan je od svega, čini mi se.", promrmljala je.

"Samo od kocke i alkohola. Jedan od uslova da viđaju Ninu bio je da počne da ide na lečenje. Za sad poštuje dogovor."

"Ma sigurno.", Senka je zajedljivo rekla. Znala je da bi trebala da prećuti, bar dok je njegov brat tu, ali nije mogla. Njoj je više bilo muka od svega.

Viktor se nasmejao i pomazio je po obrazu. "Pa, ako sam ti ja rekao da poštuje, onda sigurno nisam rekao napamet, dušo. U stvari, doktor koji ga je prihvatio kaže da nikad nije imao redovnijeg i ozbiljnijeg pacijenta. Svaki drugi dan je na terapijama."

"Šta to vredi kad i dalje ide u kazino.", neumoljivo je progunđala.

Viktor je uzdahnuo. "To je proces, Senka, moraš da veruješ u njega."

"Tek kad bude i konačno završio sa kockom. Idem da otvorim Iliji.", progunđala je i otišla ka vratima.

"Možeš li ti biti malo manje tvrdoglava od sestre?"

Nina se osmehnula. "Senka je dobra, ali..."

Vladimir i Viktor su se nasmejali. "Nina, nema potrebe da je braniš, šalio sam se.", Viktor je nežno rekao i pomazio je po kosi. "Zašto je još nema?", promrmljao je i ustao kako bi je potražio, a onda je ugledao kako narogušeno izlazi na terasu, a za njom ide Ilija, kao i njegova majka.

"Mogu li da znam šta ovo znači, Vladimire? Jel to nekakvo porodično okupljanje, a da ja ne znam za njega?", ljutito je upitala. 

Vladimir je uzdahnuo i jedva suzdržao poriv da prevrne očima. "Koliko vidim ovde si, nije baš da ne znaš. Došao sam da najzad razgovaram sa svojim bratom onako kako treba.", progunđao je.

"Od kako je ova ovde sa njim, nešto bi svi da imaju kontakt sa gospodinom. Taj brat ti se nije javio godinama, a ni ti nisi mnogo mario za njega."

Senka se brže bolje privukla uz Viktora. Nasmejao se, privio je uz sebe i poljubio je u slepoočnicu. "Ko je to ljubomoran?", zadirkujuće joj je prošaputao na uvo. Njemu je bilo svejedno, na tu večeru uopšte nisu morali da idu.

"Pa, možda smo obojica shvatili koliko smo propustili za sve te godine. Ni zbog čega.", mirno je rekao.

"Ja sam ti još onda rekla, neću ga kraj mog deteta..."

"Ja više nisam mali, mama i ja želim da budem u kontaktu sa svojim stricem.", Ilija je tvrdoglavo rekao, a onda uzeo Ninu za ruku, pa je poveo ka sobi. Nije želeo da nastavi da se raspravlja sa majkom. "Idemo mi da jedemo sladoled.", promrmljao je i ona je poslušno krenula za njim.

"Čula si, imaš dva izbora, ili ćeš nam se pridružiti, ili možeš da kreneš kući.", Vladimir je mirno rekao.

Ljutito ga je pogledala, ali je ipak sela na stolicu kraj njega. Nije želela da propusti bilo šta, a ako se bude folirala da se pomirila sa situacijom, više će znati. "Neka bude kako ti želiš."

Vladimir ju je pogledao, a onda klimnuo glavom. "Drago mi je što si došla sebi.", prormljao je. Ostali su tu još malo, a onda su se rastali uz dogovor da se to veče sastanu na večeri u kafani.

Nina je otišla u sobu da spava, a Senka se bacila na krevet, pa prstom pozvala Viktora da joj priđe. Nasmejano se bacio kraj nje, a onda je privio uz sebe i strastveno je poljubio. Zagrlila ga je oko vrata i uzvratila mu istom merom. Nešto kasnije mu je ležala na grudima, zadovoljena i opuštena, a on ju je milovao po leđima. "Misliš li da Vladimir zaista misli da obnovi naš odnos?"

Senka se namrštila i pogledala ga. "Ne razumem, zašto bi inače došao?", zbunjeno je upitala.

Slegnuo je ramenima. "Ne znam, dušo..."

Uzdahnula je, podlaktila se i pogledala ga. "Malopre si sam rekao da moram da verujem tati, ljubavi, pokušaj i ti bratu. Svakako ne možemo znati zasigurno, ali bolje da se kaješ što jesi, nego što nisi.", nežno je rekla.

Osmehnuo se i klimnuo glavom. Morao je da prizna da je Senka u pravu. "Dobro, u pravu si. Bolje da se kajem što jesam.", promrmljao je, a onda je prevrnuo na leđa i pogledao je u oči. "Pre neko veče si rekla da bih bio savršen otac, ja znam da bi mi bili savršeni roditelji, da li bi... Pa, da li bi volela da se okušamo u toj ulozi?"

Zapanjeno ga je pogledala. "Da budem iskrena, nisam razmišljala o tome, Viktore. Ne bih imala ništa protiv, ali... Zaista misliš da smo u dovoljno jakoj vezi da bismo detetu pružili sve ono što ide uz to?"

Zatreptao je. "Šta fali našoj vezi?"

Nasmejala se. "Ništa, budalo jedna, samo smo na samom početku, a već smo prošli toliko toga i Ninu smo preuzeli, kao i odgovornost oko nje, ja sam tek počela da radim, a ti..."

"Još uvek kockam na..."

Odmahnula je glavom. "Ne mislim na kocku, Viktore, dokazao si da to radiš da zaradiš, a ne zato što si zavisnik. Moraš priznati da si vodio totalno drugačiji život, noćni uz puno žena i želim da budem sigurna da ti se sviđa da dane provodiš sa mnom i da se svaku noć vraćaš samo meni."

Nasmejao se, pa spustio usne na njene. "Mislim da ću ti to lako dokazati. Slušaj, ne vršim pritisak na tebe, čak do skora nisam ni želeo decu, za mene su bila obična gnjavaža i bespotrebna obaveza. Samo..."

Izvila je obrvu. "Samo šta?"

Uzdahnuo je i slegnuo ramenima. "Nina nije gnjavaža i obaveza, volim da provodim vreme sa vama dvoma i mogu da nas zamislim sa našim detetom."

"Koje neće biti veliko kao Nina, već gnjavaža oko ustajanja noću, hranjenja i ogromna obaveza."

Zasmejao se. "Veruj mi da znam. Ne pritiskam te, imamo vremena, ali sam želeo da znam šta misliš o tome."

Osmehnula se i slegnula ramenima. "I ja mogu da nas zamislim, Viktore, ali možda je najbolje da pustimo da sve ide svojim tokom, šta kažeš?"

Zasmejao se. "Dogovoreno.", promrmljao je i nežno je poljubio. 

Sat vremena kasnije su se počeli spremati za večeru. Senka je obukla lepu letnju, lepršavu haljinicu, obukla sandalice i pogledala u Viktora. Na sebi je imao farmerke i belu košulju. "Izgledaš fenomenalno.", promrmljala je, spustila šake na njegove kukove, pa spustila usne na njegove. 

Privio ju je uz sebe. "Savršena si, dušo. Gde je Nina?"

"Za dva minuta će biti gotova. Viktore, nešto nisam sigurna da će Anja dozvoliti da večera prođe onako kako treba. Obećaj mi da nećeš naglo reagovati."

Uzdahnuo je i klimnuo glavom. "U redu, obećavam, sve dok ti i Nina niste tema njenih glupavih komentara."

Zasmejala se i odmahnula glavom. "Ne, obećaj mi lepo."

Klimnuo je glavom. "U redu, obećavam. Evo Nine, hajde da krenemo."

Senka je pogledala u Ninu, nežno je pomazila po glavici i pogurala je van. "Imam najlepšu sestru na svetu."

Nina joj se ozareno osmehnula. Od kako je došla kod Senke i Viktora poraslo joj je samopouzdanje, znala je da sve što joj govore to zaista i misle, a govorili su joj toliko lepih reči, koje nikada pre nije čula. Jeste od Senke, ali retko, ona je tad bila zauzeta razmišljanjem o tome da Nina ima makar dovoljno hrane i nije mogla da joj bude samo sestra, kao što je to postala uz Viktora. "Hvala, Senči.", tiho je rekla, a onda ušla u automobil i uputili su se ka Vladimirovoj kući.