Čovek je ušao u bolničku sobu i stao ispred muškarca koji je ležao u krevetu. "I?"

"Odbila je."

"Zar joj nisi dao poruku."

Čovek je klimnuo glavom. "Jesam. I rekla je da Vam kažem da se nosite do Đavola, da Vam se neće ni vratiti, kao i to da Vam prenesem da ona voli svog supruga."

Kosta je besno udario o madrac kreveta. Nije mogao da ustane, već je pokušao da digne iz kreveta, ali mu je toliko bilo loše da su ga odmah vratili nazad i zabranili mu dalje ustajanje, bar u narednih pet dana. "Osvetiću im se, oboma!"

"Želite li da pozovem policiju?"

Kosta je napravio grimasu. Možda bi i zvao policiju i rekao im da se setio, da nije postojao svedok koji je znao da je želeo da kidnapuje Senku. "Ne, sam ću im se osvetiti, sam ću im naplatiti svu moju sramotu, kao i svaki dan proveden ovde.", zarežao je.

"U redu, gospodine. Koje su sada moje obaveze?"

"Za sada ništa, slobodan si.", progunđao je i odmahnuo glavom da ode.

Muškarac je klimnuo glavom i izašao iz sobe, a Kosta je ostao da planira svoju osvetu.

"Vau!", uzviknule su u glas kad su ugledale gde ih je doveo. 

Viktor se nasmejao. "Danas ćemo provesti dan u zatvoren deo aqua parka "Holivood". "Tebe sam naučio da plivaš, sad si ti na redu.", rekao je i pokazao prstom na Ninu. 

"Nemam kupaći, nema ni Senka."

"Sestra će te odvesti da kupite kupaće, dok ja kupim karte, važi?"

Senka je prevrnula očima, slatko ga poljubila i krenula sa Ninom u prodavnicu. "Već imam jedan, kupio mi je, ali mi nije rekao da dolazimo ovde. Pogubljen je.", progunđala je.

"Zbog problema koji imate?", Nina je tiho upitala.

Senka je prevrnula očima. "Više ja razmišljam o tome, nego on, Nina. Ne znam samo kako može da bude tako miran."

"Jel zbog kocke?"

Senka je pogledala u Ninu i uzdahnula kad je videla njen zabrinut izraz lica. "Ne, nije zbog kocke, niti zbog novca. Viktor nije kao tata, seko. Nije zavisnik i neće prokockati sve što ima, veruj mi."

Nina je klimnula glavom. "Verujem ti, Senči, znam da me nikad ne bi dovela kod nekoga ko je poput tate."

Senka se osmehnula i poljubila je u teme, a onda je povela ka prodavnici. Obe su izabrale po kupaći za sebe, a onda krenule nazad ka "aqua parku". "Završile smo.", Senka je rekla kad su došli do Viktora.

Klimnuo je. "Kupio sam nam karte, peškire i tebi, Nina, "mišiće" za plivanje. Za sve nas sam kupio loptu. Pa, dame moje, izvolite.", veselo je rekao i pokazao ka ulazu.

Senka i Nina su se veselo zaputile tamo. Iznajmio im je ležajke, a onda uzeo i naduvao Ninine "mišiće" i dobacio joj ih. "Kako se ovo stavlja?", upitala je zagledajući ih.

Viktor je uzdahnuo. Skoro je za ovih nekoliko dana zaboravio da je ovo dete bilo uskraćeno za sve što imaju prosečna deca. Nina je bila inteligentna, brzo je učila i, da ju je slučajno negde sreo, nikad ne bi rekao da je bila uskraćena za sve. Uzeo je jednu "mišicu", navukao joj na ruku, a onda i drugu. "I pomoću toga ne možeš da potoneš. Možeš slobodno da plivaš gde god želiš, naravno uz mene i Senku.", promrmljao je i tek u tom trenutku video kupaći na Senki. Progutao je. Crni trougasti gornji deo je sakrivao dovoljno da ne bude vulgarno, ali je otkrivao taman toliko da bude seksi i privlačno. Spustio je pogled na dole. "Dobro, idemo u vodu.", nervozno je rekao i pogurao ih obe. 

Senka se nasmejala. Od kako su zajedno ga je mnogo bolje upoznala. On nije bio nestabilan i promenljivog raspoloženja, sve dok je ne poželi. Isto tako, znala je da će ovaj kupaći da ga izbaci iz koloseka, zato ga je i uzela, uprkos Ninom protivljenju. Spustila je šaku na njegovo rame. "Sviđa ti se?"

Prevrnuo je očima. "Pokazaću ti kući koliko. Sad me ne izazivaj, previše je naroda, a i sestra ti je sa nama.", progunđao je.

Smejala se kao luda. "Nina, stani..."

Viktor ju je uhvatio za ruku. "Pusti je, ja sam tu, neću dozvoliti da joj se bilo šta desi, dušo. Ako je sad budeš uplašila, nikad neće naučiti da pliva.", promrmljao joj je na uvo, nežno je ujeo za vrat, a onda krenuo za Ninom. "Ne slušaj je. Ne možeš da potoneš, svakako sam i ja tu, u redu?"

Nina je klimnula glavom. Videla je da njena sestra ima potpuno poverenje u Viktora, pa je i ona rešila da mu veruje. "U redu.", tiho je rekla. 

Klimnuo je. "Samo nemoj da se plašiš, opusti se i imitiraj ono što ja radim. Važi?"

"Važi."

Sat vremena kasnije Nina je plivala kao da je rođena u vodi. Viktor se namštio kad je shvatio da Senka nije kraj njih, a onda ju je ugledao kako sedi na ivici bazena i posmatra ih. "Hajde da vidimo zašto je tvoja sestra ponovo onako ozbiljna.", promrmljao je i pokazao Nini na Senku.

"Mislim da opet misli na onaj problem. Jel toliko ozbiljno?", zabrinuto je upitala.

Uzdahnuo je. "Nije, samo je tvoja sestra malo više uplašena.", slagao je. Po njegovom mišljenju, ovo dete je izgubilo i previše od detinjstva, da bi se sad opterećivalo i njihovim problemima. "Dođi.", promrmljao je i zaplivao ka Senki. "Šta radiš tu tako ozbiljna?", upitao je i poprskao je vodom.

Ciknula je. "Budalo! Samo sam uživala posmatrajući vas dvoje." Izvio je obrvu. "Zaista, samo to."

Nasmejao se i poljubio joj butinu. "Silazi dole, da te ne bih ja svlačio."

Nasmejala se, sišla dole, a onda ga zagrlila oko vrata i pogledala ga u oči. "Zadovoljan?"

Jače ju je stegao uza sebe. "Veoma. Ne izazivaj me.", promuklo je promrmljao, a onda je pustio. "Idem da ponesem loptu.", promrmljao je i izašao iz bazena.

Senka je nasmejano odmahnula glavom. "Poludeo je. I kako ti se sviđa?"

"Mnogo je lepo, Senka. Prelepo!", oduševljeno je rekla.

Senka se nasmejala. I sama je bila oduševljena ovim delom aqua parka, pa se zdušno nadala da će ih Viktor dovesti ovde i letos, kako bi se spuštali niz onaj tobogan koji je videla iz automobila. Uskoro im se Viktor pridružio i nastavili su u troje da se igraju u bazenu. Bilo je prošlo deset sati te večeri, kad su Viktor i Senka najzad ostali sami. "Nadam se da joj se svidelo.", promrmljao je, kad im je doneo po šolju sa kafom.

Nasmejala se i klimnula glavom. "Oduševljena je, Viktore. Ponovila je to dve hiljade puta u autu odande do kuće."

"Sigurno to nije rekla samo da mene ne bi uvredila?"

Prevrnula je očima, a onda mu se uspentrala u krila i slatko ga poljubila. "Veruj mi da nije, Nina ne zna da laže. Izgleda da policija nije dolazila.", zabrinuto je dodala.

Uzdahnuo je. "Nije, da jesu verovatno bi nas ili čekali ili ostavili poruku da se javim. Ne brini, možda su to samo prazne pretnje, dušo."

"Volela bih da jesu, ali mi se čini da on uopšte nije tako bezopasan, Viktore. Ceo dan sam razmišljala o tome i..."

"Odveo sam vas tamo da se opustimo, a ne da bi ti razmišljala o tome, Senka."

Osmehnula se. "Znam da jesi i pokušala sam, ali..."

"Šta?"

"Ne želim da ostanem bez tebe, plašim se.", prošaputala je.

Osmehnuo se. "Veruj mi da nećeš, dušo. Mene se više ne možeš otarasiti.", promrmljao je, a onda je povukao ka sebi, jako je stegao, pa potražio njene usne. To što je mislio, baš to je i rekao. Nije bilo šanse da je ikada više pusti. Taman je krenuo da joj skida majicu, kad se zvono na vratima oglasilo. Senka ga jhe panično pogledala. Slatko ju je poljubio, podigao je sa sebe, a onda krenuo ka vratima. Skočila je sa kauča i krenula za njim. "Ilija...", iznenađeno je rekao kad je otvorio vrata.

"Mogu li da uđem, striče?"

Viktor je zbunjeno klimnuo glavom. "Uđi, odkud ti ovde?", zbunjeno je upitao.

"Pobegao sam od kuće.", ljutito je rekao.

Viktor ga je bledo pogledao. "Pobegao si od kuće? Mogu li da znam razlog?"

"Sačekaj, Viktore, neka se prvo izuje i uđe u kuću. Jesi li gladan?", Senka ga je nežno upitala. 

Klimnuo je glavom. "Jesam, nisam ceo da jeo."

"U redu. Viktore, odvedi ga u dnevni boravak, a ja ću mu doneti da jede, važi?"

Slatko ju je poljubio. "Važi, dušo. Polazi sa mnom.", progunđao je i pogurao Iliju ka dnevnom boravku. "I, da čujem?", zarežao je kad je Ilija seo, a on sipao sebi viski i stao preko puta njega.

"Ne želim više da živim sa njima. Zatucani su i glupi."

Viktor je klimnuo ramenima, to nije mogao da porekne i sam se slagao sa njim. "Dobro i?"

"Ne želim da upišem poljoprivrednu, ne želim da se bavim poljoprivredom, ne želim da držim onu kafanu i da idem u šumu. Jednostavno, ne želim da ostane u onoj Vukojebini."

Viktor je uzdahnuo i otpio gutljaj viskija. "Razumem, nisam ni ja želeo, Ilija, ali ne možeš samo da pobegneš. Ko ti je dao pare za kartu?"

"Ti si to uradio, zašto ne bih mogao i ja? Niko, došao sam auto-stopom.", promrmljao je.

Viktor ga je zapanjeno pogledao. "Da li si ti normalan, jebote? Da li znaš šta je sve moglo da se desi?", dreknuo je.

Senka se pojavila na vratima. "Zašto se dereš, pobogu?"

"Došao je auto-stopom sa Zlatibora, dušo."

Senka je uzdahnula, pa sela kraj Ilije. "Kako si ti došao prvi put za Beograd."

"Isto, ali to je bilo drugačije."

Izvila je obrvu. "Ma zar ne? Mogu li da znam kako je to bilo drugačije?", upitala je. Ćutao je i ona je klimnula glavom. "Tačno tako, zato sad nemoj da se dereš, već uzmi telefon i okreni brata i njegovu ženu i javi im gde je Ilija. Neka ostane kod nas par dana i..."

"Ako im javi neće dopustiti, još ujutru će biti ovde!"

Viktor je uzdahnuo. "Da, ali meni ne pada na pamet da krijem od tvojih roditelja gde si, dok te oni traže po planini, Ilija. Ja ću razgovarati sa njima, ti sedi i jedi.", progunđao je, ustao, a onda izašao iz dnevnog boravka, kako bi na miru obavio razgovor sa bratom.

"U pravu je, Ilija, možda su strogi, ali samo brinu za tebe."

"Da brinu za mene ne bi me terali da završim nešto što ne volim i da ostanem u onoj zabiti."

Odmahnula je glavom. Ovaj tinejdžer ne samo što je bio ljut na svoje roditelje, već je imao i narav svog strica, tako da je shvatila da je jednostavno beznadežno da se prepire sa njim. "Molim?"

"Šta radiš, Vladimire?"

"Tražim sina, Viktore i zaista nemam vremena da se raspravljam sa tobom. Ilija je nestao."

Viktor je prevrnuo očima, uopšte mu nije bilo čudno što je Ilija pobegao, kad je i njemu samom došlo da mu odmah spusti slušalicu i nikad ga više ne nazove. Uzdahnuo je. "Ilija je kod mene, malopre se pojavio na mojim vratima.", progunđao je.

"Molim? Kako je uspeo da dođe sam u Beograd? Zašto..."

"Auto-stopom, Vladimire, a mislim da i sam znaš zašto. Slušaj me, nemoj kretati ovamo, sutra ćemo ga Senka i ja dovesti kući, ali ako nastavite tako da se ponašate, ne verujem da će sledeći put doći kod mene."

"Samo da mi dođe..."

"Imaš dva izbora, Vladimire. Ili ćeš mi dati reč da ćeš normalno razgovarati sa njim, ili će ostati kod mene."

"U redu, razgovraću normalno sa njim, samo ga dovedi kući. Majka mu je malopre imala slom živaca, dali su joj inekciju za spavanje."

"Da ste se zapitali kako se on oseća, u tom stanju ne bi bila, ovako mi je nije baš nešto žao.", zajedljivo je progunđao.

"Ti inače imaš troje, pa možeš da mi soliš pamet kako da gajim sopstveno dete.", uzvratio mu je istim tonom.

Frknuo je. "Vidim kako ste sposobni da gajite decu, pa vam i ono jedno koje imate beži od kuće i od vas. Krenućemo sutra kad se naspavamo. Laku noć.", promrmljao je i spustio slušalicu, a onda se vratio u dnevni boravak. "Sad sam razgovarao sa tvojim ocem."

"Već je krenuo, zar ne?"

Viktor se nasmejao. "Ne, nije, niti će. Sutra nas četvoro idemo na Zlatibor. Razgovaraću i ja sa njima, Ilija.", dodao je, kad je mali krenuo da odmahne glavom.

"Neće te slušati."

Viktor se nasmejao. "Veruj mi da hoće. Moraš da se vratiš tamo, Ilija, majka ti je večeras imala nervni slom. Naporni, ili ne, vole te."

Ilija je uzdahnuo. "U redu, vrati ću se, ali samo zato što ti misliš da treba. Ako ponovo pokušaju da me prisile da upišem ono što ne želim, nikad me više neće videti. Ni ti.", dramatično je završio.

Viktor se nasmejao. "Dogovoreno. Sad ćemo ti namestiti tu kauč, pošto u drugoj sobi spava Senkina sestra, a onda kad se naspavamo sutra idemo na Zlatibor. U redu?"

Ilija je natmureno klimnuo glavom. "U redu."

Sat vremena kasnije, Senka je iscrpljeno ležala na Viktorovim grudima i čupkala mu maljice na grudima. "Ti bi bio savršen otac.", promrmljala je. 

Trgao se i pogledao je. Nikad do sad nisu ni pričali na tu temu, pa ga je malo iznenadila svojom izjavom. "Mislim da bismo se lepo snašli u toj ulozi. Zajedno.", promrmljao je.

Slegnula je ramenima. "Možda.", promrmljala je i zevnula, a već u sledećem trenutku zaspala. Uzdahnuo je, nije mu bilo jasno šta je mislila pod tim, ali se zaista nadao da je to značilo da će jednog dana i oni imati svoje dete.