Ljubila ga je po licu i obrazima, pokušavajući da ga razbudi. Uzdahnula je, očigledno ništa od toga, pomislila je, pa ustala, navukla ogrtač na sebe i otišla da im skuva kafu. Osmehnula se kad je osetila njegove ruke oko sebe, pa okrenula glavu i pogledala ga. "Dobro jutro."

Osmehnuo se, pa je privukao skroz uz sebe i željno je poljubio. Podigla je ruku, zagrlila ga i uzvratila mu. Jedva je uspela da otrgne usne od njegovih i zaustavi mu nemirne ruke. "Imamo jednog tinejdžera u dnevnom boravku i jedno dete u sobi.", promrmljala je.

Uzdahnuo je i zatvorio joj ogrtač. "Zaboravim.", promrmljao je. Zapanjeno ga je pogledala. "Ne gledaj me tako, da vidiš sebe onako kako te ja vidim, sve bi ti bilo jasno. Tuširaš se?"

Nasmejala se. Bio je toliko uporan, a usput i toliko sladak dok ju je tako gledao, da nije mogla da mu odoli. "Mhm, ali sama.", našalila se.

Prevrnuo je očima, a onda zavukao ruku ispod njenog ogrtača i obuhvatio joj grudi rukom. Nežno ju je uštinuo za bradavicu i ona je uzdahnula. "I dalje želiš da ideš sama?", promuklo ju je upitao.

Odmahnula je glavom, sipala kafu u šolje, a onda se okrenula ka njemu, obgrlila ga rukama oko vrata i potražila njegove usne. Izvukao je ruke iz njenog ogrtača, podigao je u naručje, a onda je poneo ka kupatilu. Nežno ju je  spustio dole, zatvorio vrata za njima, a onda je pogledao, prišao joj, pa joj odvezao ogrtač. Oči su mu bljesnule kad se njeno golo telo pojavilo ispred njega. Iznova i iznova ga je fasciniralo. Uveo ju je u tuš kabinu, a onda pustio vodu i počeo da je ljubi, dok im se vrela voda slivala niz tela, a njegove velike šake prelazile preko njenih grudi, pa sve do njene ribice. Zavukao je ruku između njenih nogu, nežno je pomilovao, a onda se spustio na kolena ispred nje i počeo da joj liže kliktoris, dok joj je prstima kružio oko ulaza. Nabio ih je naglo u nju i ona ga je jako uhvatila za kosu. Nastavio je da grubo izvlači u uvlači prste u nju nežno joj jezikom masirajući kliktoris, sve dok nije uz krik doživela vrhunac. Zatim je ustao, pogledao je u oči, a onda je podigao na sebe, pa se grubo zabio u nju. Zagrlila ga je oko vrata  a nogama oko struka i potražila njegove usne. Strastveno su se ljubili, dok se sve jače nabijao u nju i dok su sve glasnije stenjali. Uskoro su zajedno doživeli vrhunac. "Trebalo bi da završavamo.", promrmljala je kad ni posle nekog vremena nije pokazao nameru da je pusti i prestane da je ljubi.

Uzdahnuo je i odmakao se od nje. Znao da je imala pravo, u svakom trenutku dvoje dece mogu da ustanu i zateknu ih, ali nije želeo da se odvoji od nje. "Čim popijemo kafu i Nina i Ilija doručkuju, krećemo na Zlatibor. Ne želim da mi se ona dva ludaka stvore ovde pred vratima.", progunđao je.

Nasmejala se. "Pobogu, Viktore, to ti je brat."

Pogledao ju je. "Da je pametan, ne bi mu dete bežalo od kuće, Senka. On je taj koji treba da ga podrži."

Uzdahnula je. "Tu si u pravu, ali očigledno da nisu shvatili, Viktore.
Molim te, nemoj da se svađaš sa njima. Pokušajte da nađete zajednički jezik."

Prevrnuo je očima i klimnuo glavom. "U redu, neka bude po tvom.", progunđao je.

Slatko ga je poljubila. "Najbolji si. Izlazi, čekam te da pijemo kafu.", progunđala je kad je navukla ogrtač, još jednom ga poljubila, a onda izašla van.

"Vas dvoje ste ustali? Jeste li se upoznali? Nina, ovo je..."

"Ilija, Viktorov neđak. Pobegao je od kuće , ima loše roditelje."

Prevrnula je očima i sela na stolicu, pa otpila gutljaj kafe. "Već ste uspeli da se požalite jedno drugom? Nema loše roditelje, Nina, samo malo više stroge.", progunđala je.

"Nije vas bilo skoro sat vremena iz kupatila, imali smo vremena da se upoznamo i ispričamo.", Ilija je zajedljivo rekao.

Senka je pocrvenela do korena kose i sklonila pogled u stranu. "Razgovarali smo, Ilija, razgovarali.", Viktor je zabrundao, pa seo do Senke. Pogledala ga je i on joj je namignuo.

Ilija je prevrnuo očima. "Sigurno. Ne možemo da ostanemo još danas ovde? Nina mi je rekla da ćeš me spasiti."

Viktor je zatreptao. "Od čega tačno da te spašavam?"

"Od njegovih loših roditelja, kao što si mene od mojih.", Nina je promrmljala.

Viktor joj se osmehnuo i pomilovao ju je po kosi. "Njegove roditelje samo treba naučiti da poštuju želje svog deteta. Nisu loši.", progunđao je.

Ilija je pogledao u Ninu. "Zato ne razgovara sa njima još pre mog rođenja.", zajedljivo je rekao.

Viktor je prevrnuo očima. "Oblači se, dušo, da ovog malog napornog vratimo njegovim roditeljima što pre."

Senka se nasmejala, ustala, a onda spustila usne na njegov obraz. "Taj mali naporni je isti svoj stric.", prošaputala mu je na uvo, još jednom ga slatko poljubila i okrenula se da pođe ka sobi. Pljesnuo je po zadnjici i ona je ciknula, okrenula se i zapanjeno ga pogledala. "Šta ti je?"

Nasmejano je slegnuo ramenima. "Ja nisam naporan."

Prevrnula je očima i uputila se ka njihovoj sobi. Uskoro je ušao za njom, naslonio se na zid i gledao je kako se oblači. Završila je, pogledala ga, a onda prasnula u smeh. Prišla mu je i zavodljivo ga pogledala. "Svidelo ti se to što si video?"

Ščepao ju je i strastveno je poljubio. "Pokazaću ti kasnije. Nina i Ilija su spremni. Za dva minuta ću biti i ja.", promrmljao je, pustio je, a onda krenuo i sam da se oblači. Izdao ju je uzdah koji joj se oteo iz grudi, dok ga je gutala pogledom. Zasmejao se. "Mislim da se i tebi i te kako sviđa to što vidiš.", nasmejano je rekao, okrenuo se ka njoj i pogledao je.

Prevrnula je očima. "Samo ti se čini, idemo li?"

Spustio je šaku na njena leđa i pogurao je napred. "Ne čini mi se, znam.", promrmljao je.

Prećutala je. "Hajde, deco, idemo.", promrmljala je kad su ušli u kuhinju.

Oboje su ustali i krenuli za njima. "Ja nisam dete, ali to niko od vas ne shvata.", Ilija je mumlao za njima.

Viktor i Senka su se pogledali. Viktor se nasmejao. "Da nisi dete, ne bi pobegao od kuće, već bi se suočio sa roditeljima i rekao šta želiš. I istrajao u svom stavu.", mirno je rekao.

"Rekao sam im, hiljadu puta."

"Ko piše šta želi da upiše, ti ili oni?"

"Ja, naravno."

"Zašto onda nisi jednostavno prećutao i upisao ono što želiš?"

Posedali su u tom trenutku u automobil i Senka ga je zapanjeno pogledala. "Misliš li zaista da je zrelo da ga učiš da radi roditeljima iza leđa?", zapanjeno je upitala.

Pokrenuo je automobil i pogledao je. "Šta drugo može da uradi, kad ne žele da ga saslušaju?"

"Viktore, da li bi želeo da sutra tvoje dete tebi radi iza leđa i plus da ga stric uči tome?", iznervirano je upitala.

Nacerio joj se. "Ja ću biti cool tata, a ne zatucani, tupavi brđanin, poput mog brata."

Ilija je prasnuo u smeh. "Mislim da..."

"Da treba da umukneš, Viktore, a i ti Ilija.", progunđala je.

Nešto kasnije su bili ispred Vladimirove kafane i Viktor se okrenuo ka Iliji. "Pokušaj da se ponašaš normalno i da im objaniš u čemu je problem. I, molim te, bar pokušaj da me ne umešaš u to.", gunđavo je dodao. 

Ilija se nacerio. "Pokušaću."

Prevrnuo je očima i odmahnuo glavom. Poznavao je taj pogled i znao je da će ovaj mali umešati i pola Zlatibora, a ne samo njega kako bi dobio ono što želi. Zaista mu je bilo drago što nije ni nalik na njegovog mutavog brata, sa kojim upravlja njegova žena, ali mu nije bilo drago to što će mali njega da iskoristi kao tampon zonu između njega i svojih ludih roditelja. Pa, šta je, tu je, sam je kriv. "Idemo.", promumlao je i izašao iz automobila. Sačekao je Senku, Ninu i Iliju da izađu, a onda uzeo Senkinu ruku u svoju i poveo je sa sobom. Želeo je da svima da do znanja da je ona njegova žena, kako bi sprečio bilo kakve eventualne komentare. Otvorio je vrata kafane i duboko uzdahnuo. Unutra su sedeli njegov brat, snaja i dva policajca. "Dobar dan.", mirno je rekao.

Žena je skočila kad je ugledala Iliju iza njega, a onda poletela ka njemu i zagrlila ga. "Sine, zašto si majku ovoliko uplašio?", zacvilela je kroz suze.

Tinejdžer je prevrnuo očima. "Stric je odmah javio tati gde sam, ne znam zbog čega si bila uplašena."

Vladimir se u tom trenutku stvorio pokraj njih izvukao ga iz majčinog naručja, a onda mu udario jedan poprilično jak šamar. "Nikad da te više nisam čuo da tako razgovaraš sa majkom, a..."

"Nikad više da ga nisi udario, a da te ja vidim, Vladimire.", Viktor mu je prišao i zarežao. "On je samo jedan običan tinejdžer, koji nije imao razumevanja od onih od kojih je trebao, oko svojih želja. Nije on kriv, već vi."

Jedan policajac je ustao i prišao im. "Gospodo, dajte da mi uzmemo izjave, kako bi mogli da završimo sa ovim i predamo naše izveštaje, a Vi kasnije rešavajte svoje porodične razmirice.", rezignirano je rekao.

Viktor je prvi klimnuo glavom. "U pravu ste, gospodine.", promrmljao je, pa sa Senkom krenuo ka stolu gde su policajci već sedeli. Seo je, povukao Senku kraj sebe i pogledao u ostale.

Ilijina majka je pogledala u Iliju i Ninu. "Zašto vas dvoje ne bi krenuli sa mnom, da ručate?"

Nina je pogledala u Senku i Viktora. Nakon što je Ilija rekao da su oni loši roditelji i nakon što je videla onaj šamar koji je Vladimir udario Iliji, pomalo su je plašili. Senka je to shvatila, pa ustala i došla do nje. "Idi slobodno, seko, tu smo Viktor i ja."

Devojčica je klimnula glavom i otišla za Ilijom, a Senka se vratila kraj Viktora. "Pa, možemo li da znamo kako se Ilija stvorio kod Vas, gospodine..."

"Kurtić, ja sam Vladimirov brat. Zadnji put kad smo se videli, rekao sam mu da uvek i za sve može da se osloni na mene. Sinoć smo supruga i ja sedeli kad se samo pojavio ispred mojih vrata. Naravno da sam ga pustio, to u kakvim sam ja odnosima sa mojim bratom, nema nikakve veze sa onim što se dešavalo između mene i njegovih roditelja. Istog trenutka sam pozvao brata i obavestio ga da je on kod mene i da ću ga danas dovesti. Navodno je došao auto-stopom.", progunđao je.

Policajac je klimnuo glavom. "U redu. Da li Vam je rekao zašto je napustio kuću? Sudeći po onom šamaru..."

Viktor je uzdahnuo. "Nije pobegao zbog nasilja, gospodine, verujem da je onaj šamar bio samo reakcija na ono što su preživeli od kako je otišao. Razlog zbog kojeg je otišao je neslaganje oko toga koju će školu upisati. To je sve."

"Zbog škole?"

"Da, dečak ima neku svoju viziju sopstvene budućnosti, ali bih rekao da brat i snaja žele da ga primoraju na ono što on ne želi."

"Gospođo, to je istina?"

Senka je klimnula glavom. "Jeste, gospodine."

Policajac je klimnuo glavom, a onda im poturio neki papir da potpišu. "Vaše izjave.", promrmljao je kad je Viktor izvio obrvu.

Uzeo je papir, pročitao ga, a onda ga bez reči potpisao. Isto je uradila i Senka. Policajci su ustali, pozdravili se sa njima i uskoro su otišli iz kafane. Viktor, Vladimir i Senka su ostali sami. Senka se malo više privila uz Viktora. Osmehnuo se, poljubio je u teme i pogledao u brata. "Da mu ti nisi usadio ideje o odlasku odavde, nikad se ovo ne bi desilo!"

Viktor ga je bledo pogledao. "Ja sam kriv što vi nemate razumevanje za svoje dete i što vam ono beži? Iliji niko nije usadio nikakve ideje u glavu, dečko je i sam dovoljno inteligentan da shvati da ovde nema budućnost, bar ne onakvu kakvu on želi."

"A kakvu on to budućnost želi? Kao tvoju, na primer? Da sve što ima dobije na kocke, pa čak i ženu?"

Senka ga je pogledala. Možda je on nju dobio na kocki, ali ju je osvojio svojim ponašanjem i lepotom. "Koliko ja znam, zahvaljujući tome i ti si dobio svoju diplomu, Vladimire."

Pogledao ju je. Videla je da ga je uvredila svojim rečima, ali ju je baš bilo briga. Nije imala u planu da mu dopusti da ponižava Viktora, jer mu nije bio ni do kolena, ma šta on mislio o samom sebi. "Ja sam učio za svoju diplomu.", zasiktao je.

Nagla se ka njemu. "Dakle, od prve do zadnje godine si bio na budžetu i imao si stipendiju? Radio si?"

"Ne, ali..."

Posprdno je frknula i ponovo se naslonila nazad. "Da nije bilo Viktora, ne bi imao iz čega ni da učiš, a još manje da upišeš i prvu godinu na fakultetu. Divno se zahvaljuješ bratu, nema šta."

Stegao je vilicu. "Nemaš prava da se mešaš u porodične stvari."

"To si prvo trebao da kažeš onoj tvojoj veštici od žene pre toliko godina.", Viktor je progunđao.

"Vodi računa šta pričaš o mojoj ženi!"

Viktor ga je pogledao, a onda ustao i pogledao u Senku. "Idi po Ninu, dušo, ja sam ovde završio."

Klimnula je glavom i krenula ka kuhinji, ali je Nina već izašla iz nje. "Možemo li da idemo odavde?", tiho je upitala.

Senka je klimnula glavom. "Možemo, baš sam krenula po tebe. Šta se desilo?", nežno je upitala. 

Nina je pogledala u Viktora, pa ponovo u Senku. "Ona žena me je pitala da li je Viktor i mene dobio na kocki i da li se ponaša pristojno prema meni.", promucala je crvena od sramote.

Senka je uzdahnula i pogledala u Viktora, a onda brzinom munje skočila i uhvatila Viktora za ruku, kad je poleteo ka kuhinji. "Nemoj, nije vredno toga, idemo. Molim te.", procvilela je, gledajući ga u oči. "Molim te.", ponovila je, kad je videla da nije reagovao na njene reči.

Klimnuo je glavom, uzeo ju je za ruku, a onda se osmehnuo Nini, koja ga je uplašeno gledala i pomazio je po glavici. "Hajde, idemo da vidiš kako je i gore, može?" Zaklimala je glavicom. Pogledao je u brata. "Reci onoj tvojoj zmiji da mi nikad više ne izlazi na oči, neće dobro proći. Zbogom.", progunđao je i poveo svoju malu porodicu van. One to i jesu bile, njegova porodica i on će ih zaštiti po cenu bilo čega.