"Zašto si pustio dete sa takvim čovekom, Miroljube?"

"Pustio sam je sa senkom i ne mešaj se u moje odluke."

"Da se ne mešam u tvoje odluke? Kao i kad si odlučio da se kockaš u kuću i Senku?", ljutito je zarežala.

Skočio je sa stolice i besno lupio šakom o sto. "Zaveži!", dreknuo je, a onda izašao na vrata i jako zalupio vratima za sobom. Žena je sela i očajno zarila glavu u ruke. Sve je bilo mnogo drugačije dok je Senka bila sa njima. Čak se i Miroljub promenio od kako je otišla. Postao je agresivan, još uvek je nije udario, ali ju je plašio bes koji je osećao i sve češće ga pokazivao.  Uzdahnula je, a onda ustala i počela da posluje po kući. 

Izašli su iz automobila, Senka je uhvatila Ninu za ruku, a onda je osetila Viktorovu ruku oko struka i pogledala ga. Zavukao je ruku ispod njene majice i nežno je pomilovao. "Odakle želiš da krenemo?"

Zadrhtala je. "Meni je svejedno, Nina?" Nina je ćutala i samo je slegnula ramenima. Malo ju je bilo sramota da pred ovim čovekom kaže ono što je zaista želela. Senka je uzdahnula, pa čučnula kraj nje. "Nina, slobodno reci. Ne znam šta si čula o Viktoru, ali znaš da te ja ne bih dovela ovde sa nekim ko bi te povredio, zar ne?"

Stidljivo je klimnula glavom. "Gladna sam, Senči.", prošaputala je.

Uzdahnula je, a onda je zagrlila i poljubila je u kosicu. "Onda idemo da jedemo, može?", upitala je gledajući Viktora.

Nasmejao se. "Vodim vas u "Mec", a onda možemo u zoo vrt i na sladoled. Može?"

Osmehnula mu  se i zaklimala glavom. Njenoj dečijoj sreći nije bilo kraja, nikad nije bila u "Mec-u", kao ni u zoo vrtu. "Može."

Klimnuo je glavom, uzeo Senku za ruku i poveo ih ka "Mec-u" na Zelenom vencu. "Hoćete da sednete, da ja donesem?"

Senka je klimnula glavom. "Može." Klimnuo je, nežno je poljubio, a onda otišao. Senka je pogledala u Ninu. "Koliko dugo nisi jela?", zabrinuto je upitala.

"Od juče ujutru. Mama u poslednje vreme sve manje ima posla."

Senka je osetila žalac griže savesti. Njena sestra je bila gladna, dok je Viktor nju vodio u skupe restorane. "Zašto me nisi pozvala, Nina? Znaš da bih donela kući."

"Mama je rekla da si nam okrenula leđa i da te je on odvratio od nas."

Senka je iznervirano uzdahnula. Njena majka je, iz nekog razloga, sve prenela pogrešno. "To nije istina, Nina. Viktor je dobar čovek i rekao je da si ti uvek dobrodošla kod nas i da uvek mogu da vam napunim frižder, ali da ne smem da vraćam tatine dugove. Ide li još u kazino?"

Klimnula je glavom. "I sad je svako veče pijan.", prošaputala je. 

Senka je uzdahnula. "Baš svaku?"

Klimnula je. "Da."

Viktor je došao sa punim poslužavnikom i spustio ga na sto. "Ima svega, izaberite šta želite, a ovo je posebno za tebe, Nina.", promrmljao je i spustio "heppy meal" kutijicu ispred nje. 

Raširila je okice, uzela i pogledala u Viktora. "Samo za mene?" Klimnuo je glavom i seo kraj Senke. "Hvala."

Namignuo joj je."Nema na čemu, jedi sad, pa da idemo u zoo vrt.", promrmljao je, pa pogledao u Senku. Spustio je ruku na njenu butinu i klimnuo glavom ka njoj. "Šta je bilo?"

"Posle, važi?"

Uzdahnuo je i klimnuo glavom. Pretpostavljao je da je Nina nešto rekla što joj je poremetilo raspoloženje. Okrenuo je ruku ka njoj i ona je uz osmeh stavila svoju šaku u njegovu. "Jedi i ti.", nežno je rekao.

Klimnula je glavom i krenula da jede, dok je zadovoljno pratila Ninu koliko jede. "Ne mogu više."

Viktor se nasmejao. "Ne moraš, koliko možeš, toliko i jedi, Nina."

"Uzeo si previše.", promrmljala je i pokazala na tri hamburgera koja su im preostala. 

Nasmešio joj se. Shvatio je šta je muči. Duboko je uzdahnuo, dete od deset godina ne bi trebalo da razmišlja o tome, već da se bezbrižno raduje svemu što dobije. Pomazio ju je po kosici. "Uzećemo kosu, pa ako budemo gladni pre nego što obiđemo ceo zoo vrt, poješćemo."

Zaklimala je glavicom, Viktor je doneo kesu, popakovali su u nju hamburgere, a onda krenuli polako kroz Knez Mihajlovu ka Kalemegdanu i zoo vrtu. Nina je pustila Senkinu ruku i krenula veselo da razgleda najlepšu beogradsku ulicu. Senka ju je sa osmehom pratila. "Nije jela od juče ujutru.", najednom je rekla.

Viktor se trgao i pogledao je. "Nina?"

"Mhm. I ko zna kad bi jela, da nismo otišli po nju.", promrmljala je.

Viktor je iznervirano uzdahnuo. Po Senkinom tonu, shvatio je da to nije bilo prvi put i da se dešavalo da čak i duže nisu jele. "Danas će ostati sa nama, sutra ćemo otići u kupovinu i uzećemo sve što je potrebno da se napuni frižider."

Uzdahnula je. "Ne mogu od tebe uvek očekivati da razumeš i da odvajam od svoje plate za njih, Viktore, a to se neće promeniti."

Slegnuo je ramenima. "Brinuo sam i ja o svom bratu, dušo. Ona je dete, Senka, ne sme da bude gladna."

Progutala je. "Znam, a on sad još više pije, svaki dan, pretpostavljam da i gubi više. Mislim da je samo pitanje vremena kad će ponovo izgubiti kuću.", progunđala je. 

Pogledao ju je. "Da, ali nećemo dozvoliti da Nina bude gladna, za početak. Za dalje ćemo videti."

Propela se na prste i spustila usne na njegov obraz. "Hvala ti što si se potrudio da me dobiješ."

Nasmejano ju je pogledao. "Da li sam rekao da ću postati tvoja duša?"

Prevrnula je očima i prećutala. Toliko toga je želela da mu kaže, ali ju je strah i dalje sputavao. Ono "šta ako" joj je non stop bilo u glavi i samo se plašila toga da će na kraju biti povređana. Nije bila ni slepa ni glupa, videla je svaki pogled upućen njemu, kao i zavodničke osmehe. Čak je i Mila danas pala na dupe kad ga je videla, videla je to po njenom pogledu. Razdraženo je uzdahnuo. Znao je i osećao sve, ali je želeo njene reči. Njeno priznanje, a ona ga je uporno izbegavala. "Senka, pogledaj ovo...", Nina je pritrčala i uzbuđeno pokazala na jednu tezgu i na veliku snežnu kuglu u kojoj je bio smešten Kalemegdan. 

"Želiš li je?"

Nina je odmahnula glavom. "Sigurno je skupa, Senka, samo nikad pre nisam videla, osim u filmovima. Hajde, idemo u zoo vrt."

"Dobro, hajdemo.", promrmljala je, uzela je za ruku i povela je dalje, ni ne primećujući da je Viktor zaostao za njima dvema. "Mislila sam da si nas ostavio ovde i pobegao.", šaljivo je rekla kad ih je najzad stigao.

Nasmejao se, zagrlio je, pa spustio usne na njene. "Dobio sam neprocenjivo, sačuvaću to po cenu svega.", promrmljao je, a onda je pustio, uzeo je za ruku i nastavio da hoda uz nju.

"Vau, šta je ovo?", Nina je uzbuđeno upitala i pokazala na "Panoramu".

Viktor se nasmejao. "Kad izađemo iz zoo vrta, sešćemo da se provozamo. Ne bojiš se visine?"

Odmahnula je glavom. "Ja ne, ali se Senči boji."

Viktor je pogledao u Senku i izvio obrvu. "Ne plašim se, Viktore, samo ne vidim smisao da se bacaju pare na tu glupost.", promrmljala je prvu laž koja joj je pala na pamet. 

Prešao je prstima po njenom obrazu, dok ju je držao u zagrljaju. "Odlično. Nina, kad se vratimo iz zoo vrta, provozaćemo se, može?"

Nina je veselo zaklimala glavom. "Može.", uzbuđeno je rekla.

Klimnuo je. "Idemo sad da vidiš i zoo. Senka mi je rekla da nikad nisi bila tamo."

"Nisam, nikad nismo imali dovoljno para.", prošaputala je.

"Dobro, nećemo sad o tome. Došli smo ovde da se lepo provdemo, a ne da budeš tužna zbog stvari za koje ti nis kriva. Dogovoreno?"

Uz osmeh je klimnula glavom, a onda su krenuli ka ulazu. Viktor je kupio karte za njih troje, pa su ušli unutra. Na samom ulazu, s' desne strane nalazili su se kavezi sa pticama, pa su odatle i krenuli. "Ne mogu da verujem, Senči, vidi sova!"

Senka se nasmejala. "Ista je kao na filmu, zar ne?"

Odmahnula je glavom. "Još je i lepša, tek sad bih volela da je imam za ljubimca."

Viktor je iznenađeno pogledao. "Sovu?"

"Da, kao Harry Potter."

Klimnuo je glavom, praveći se da zna, a onda pogledao u Senku, kad se Nina malo odvojila od njih. "Harry Potter?", tiho je upitao.

"Mhm, čarobnjak iz filmova. Čitala sam joj knjige o njemu, jedna prijateljica mi ih je posudila, kasnije smo i gledale filmove. Tako joj je sova postala omiljena životinja."

Viktor se nasmejao. "Meni je bila vuk, Vladimiru hijena.", progunđao je.

"Meni tigar. Obožavam one šare po njemu."

"Čini mi se da ovde ima čak i beli tigar. Potražićemo ih."

Nasmejala se. "Odavde ne idemo dok sve ne pogledamo. Joj, Nina, vidi slon!"

Nina je nasmejano potrčala ka ograđenom delu u kom je slon obitavao. "Ne mogu da verujem, koliki su, Senči. Deluje mi kao da mu je ovo ovde malo.", zabrinuto je dodala.

Viktor ju je pomazio po glavi. "Nije mu malo, ali mu nije ni kao u prirodi."

Nastavili su dalje šetnju, a Viktor nije mogao da se otgne pomisli gde bi Senka bila da je imala normalne roditelje. Pričala je Nini sve što je znala o svakoj životinji koju su videli u zoo i tu je video koliko je u stvari inteligentna. "Zašto me gledaš tako?", zbunjeno je upitala kad se Nina ponovo odvojila od njih, kako bi bolje videla foke koje su plivale u bazenima. 

Slegnuo je ramenima. "Dosta znaš o životinjama."

Nasmejala se. "Kad sam bila kao Nina maštala sam o tome da postanem veterinar. To me je držalo sve do desmog razreda, kad sam se ipak odlučila za frizersku.", promrmljala je.

"Nema nikakve sličnosti između frizera i veterinara.", primetio je.

Nasmejala se. "Nema, ali oduvek sam volela da pravim frizure. Prevagnula je frizerska."

"Mislim da bi bila odlična veterinarka."

"I ja mislim, ali da sam upisala veterinu ne bih mogla da pomognem majci. Znaš, znam da tebi sad ona deluje hladno i proračunato, ali..."

"Nije bila takva?"

Slegnula je ramenima. "Ili ja to nisam videla.", tiho je rekla.

"Senči, vidi eno lavova!", Nina je nasmejano rekla. Trčkarala je od kaveza do kaveza sa životinjama i sve ih oduševljeno posmatrala. Imala je osećaj kao da se nalazi u raju životinja.

I Senka je prišla ogradi i pogledala ih. "Veličanstveni su, pogledaj ih. Tako jaki i snažni."

Viktor ju je zagrlio oko struka i poljubio je u vrat. "Jesu.", tiho je rekao.

Nina ih je posmatrala. Pomalo joj je bilo neobično što Viktor non stop grli njenu sestru i ljubi je. Otac nikad do sad nije ovako zagrlio, niti poljubio majku, bar ne pred njom, a volela bi da jeste. Njena sestra deluje tako srećno i nasmejano. Volela bi da i njena majka ima takav izraz lica. Obišli su čitav zoo vrt, a onda ih je Viktor obe pogledao. "Ne moraš baš svako obećanje da ispuniš, Viktore. Bili smo u zoo vrtu, da ostavimo nešto i za sledeći put?"

Viktor je pogledao u Ninu. Na licu joj se ocrtavala želja da odu i na "Panoramu". "Moram, osim ako se ne bojim. U tom slučaju možeš da nas sačekaš ovde.", promrmljao je i budno pratio njenu reakciju, 

Prevrnula je očima. "Naravno da se ne bojim, idi kupi karte."

Klimnuo je glavom i otišao, a Senka i Nina su se pogledale. "Zašto si rekla da se ne bojiš?", Nina ju je tiho upitala.

Uzdahnula je. "Zato što sam morala i da mu kažem da ne znam da plivam, ne želim da se opet osramotim. Ne brini, biću dobro.", promrmljala je.

Dva minuta kasnije su se popeli na mašinu. Senka je sedela kraj Viktora, a Nina preko puta njih. Osetio je njenu napetost. Spustio je ruku na njena leđa i počeo nežno da je pomera gore dole. Telo joj je pod njegovim dodirima postajalo sve opuštenije, a onda se mašina pokrenula i krenula da ih diže u vis. "Kako je lep pogled.", Nina je zacičala. "Pogledaj, Senči!"

Progutala je knedlu, pa i sama pogledala dole. Uprkos svom strahu, morala je da prizna da je pogled zaista bio izvanredan. Pogledala je u Viktora i izvila obrvu kad je videla kako je gleda. Odmahnuo je glavom. "Da li bi mogla da zamisliš da ovde vodimo ljubav?", tiho ju je upitao na uvo.

Raširila je oči i pogledala ga. "Ti si poludeo."

Nasmejao se. "Znači, mogla bi. Senka, već razmišljaš o tome, dušo.", šaputao je i mazio je po obrazu. 

Prevrnula je očima i prećutala. Shvatila je da nije normalna i da ona zaista sad upravo razmišlja o tome, ali nije želela da mu to i prizna. Bilo je prošlo devet kad je Viktor parkirao automobil ispred Ninine kuće. "Hvala ti, Viktore.", Nina je tiho rekla.

Osmehnuo se. "Nema na čemu. Bilo ti je lepo?"

Zaklimala je glavim. "Mnogo lepo, sve mi se svidelo."

Nasmejao se. "Drago mi je da jeste. Vidimo se uskoro, važi?"

Mala je klimnula glavom, pa izašla iz auta i sačekala Senku. "Zar u ovo doba..."

"Dosta je, majko! Bili smo na večeri. Opet ništa nije jela od juče. I nemoj slučajno da si je izgrdila što mi je rekla, inače me nikad više nećeš videti, jasno?", ljutito je upitala.

Majka se trgla. Senka joj se nikada pre nije ovako obraćala. Oduvek je bila puna razumevanja za nju. "U redu.", promrmljala je.

Klimnula je glavom, a onda pogledala u Ninu. "Doći ću sutra, važi?" Dete je klimnulo glavom, poljubio je u obraz, a onda se ona okrenula i vratila u automobil. "Idemo?"

"Mhm, sad te vodim na jedno mesto samo za nas.", promrmljao je, upalio auto i pokrenuo ga.