Mirno je ušao sa Ilijom i Nebojšom u kafanu. "Daj im da jedu i sok.", mirno je rekao Anji.

"Da li ste je našli?"

Vladimir se posprdno nasmejao. "Ne, nismo. Uradi šta sam ti rekao, pa dođi u kuhinju, trebaš mi."

Klimnula je glavom i pohitala da uradi šta joj je rekao. Pomislila je da je ipak niko nije video, čim joj niko ništa nije rekao. Dala je Nebojši i Iliji da jedu i sok, a onda otišla u kuhinju, kako bi videla šta treba Vladimiru. "Reci."

Pogledao ju je. Tek u tom trenutku je videla ljutnju i bes u njegovim očima. Progutala je. "Imaš sat vremena da se pokupiš i odeš iz ove kuće. Ne želim posle ovoga da te vidim više.", tiho je zasiktao, vodeći računa da deca van ne čuju ništa.

"Molim? Ne možeš to da uradiš! Zbog čega?"

"Da li je mala stvar to što si upozorila one koji su odveli Ninu da dolazimo po nju? Kako si mogla toliko da me izdaš?", ljutito je upitao.

"To joj je majka, Vladimire. Tvoj brat i njegova žena su je oteli od nje, ona samo želi da bude sa svojim detetom. Ja sam majka, Vladimire isto bih uradila da sam na njenom mestu."

Vladimir je uzdahnuo i prošao rukom kroz kosu. "Da li je Nina želela da ide sa njom, da li si je to pitala?"

"Ne, spavala je kad sam ja došla, ali naravno da je želela, ona joj je majka."

"Nije želela!", prasnuo je. "Nije želela! Odvela ju je sa jednim veoma opasnim čovekom, koji samo želi da se osveti mom bratu i snaji! Hoćeš li moći sebi oprostiti, ako se tom detetu nešto desi? Čak i da sve bude sa njom u redu, ja ti ovo ne mogu oprostiti.", besno je rekao, a onda izleteo iz kuhinje. 

Viktor je parkirao automobil ispred bratovljeve kafane, a onda pogledao u svoju Senku. "Miroljub i ja ćemo ići po nju, ljubavi, a ti ćeš ostati kući, važi?"

Odmahnula je glavom. "Ne, ja idem sa vama. I ne gledaj me tako, Viktore, idem sa tobom i to je to. Neću dozvoliti da napraviš neku glupost i ostanem bez tebe, na ovaj ili onaj način."

Osmehnuo se i slatko je poljubio. "Volim te. Hajde, ispadaj.", nežno je rekao i ona je nasmejano izašla iz auta. Uprkos svemu, njegova nežnost i njegove reči su joj izmamile osmeh na lice. Miroljub je sve to posmatrao iz prikrajka, zahvalan nekoj višoj sili koja je tog čoveka dovela u njihov život. Video je sreću na licu svoje starije ćerke, a video je i kako se brine o Nini. Znao je da će jednog dana biti i savršen otac njegovim unučadima. Izašao je za njima i krenuo polako ka kafani.

"Brate!", Vladimir je rekao i prišao bratu, te se pozdravio sa njim, a onda pružio ruku Senki. "Dobro došla."

"Hvala, ali reci mi prvo gde je Nina. Otići ćemo po nju, a onda..."

Uzdahnuo je i pokazao rukom ka jednom od stolova. "Sedite.", promrmljao je. 

Njih troje su posedali i pogledali se između sebe. "Šta se dešava, brate?"

"Ne znamo gde je ona, Viktore. Anja je otišla i rekla im da ste im na tragu. Žao mi je, brate, Ilija nije znao da bi njegova majka to uradila."

Senka ga je pogledala i uhvatila se za glavu. Taman je pomislila da je sve gotovo i da će najzad njena sestra biti sa njom. Sad je strah u njoj bio još veći. Nije znala šta je Kosta u stanju da učini sad kad je znao da su im na tragu da policija može da ih uhvati. Uspaničeno je pogledala u Viktora. Uzdahnuo je, povukao je u svoj siguran zagrljaj i nežno je poljubio. "Biće sve u redu, obećavam. Kada su pobegli?", tiho je upitao.

"Ne znam , svakako su automobilom do sad mogli da budu bilo gde, Viktore. Nebojša je pokušao da ih prati, ali..."

U tom trenutku je Anja došla do njih i prezrivo pogledala u Viktora. Senka je to primetila. Pogledi su im se sreli i Anja je ustuknula. Videla je veliku ljutnju i bes u Viktorovim očima. "Uvek si donosio samo nevolju. Nadam se da si sad zadovoljan, kad me je Vladimir oterao od kuće?"

Viktor je slegnuo ramenima. "Mislim da ja nemam nikakve veze sa tim, snajka. Ti si kriva za ovo."

Anja se zlobno nacerila. "Nisam ja kriva što ti, očigledno, nisi u stanju da napraviš dete, pa si želeo tuđe. Ja sam samo pomogla jednoj majci da sačuva svoje dete uz sebe. Ko zna šta si ti zaista želeo od tog deteta."

Senka je skočila sa stolice i uhvatila je za kosu. "Šta misliš, šta je to moj muž hteo od moje sestre? Ovo ti nije prvi put da izjaviš takvu gadost.", zasiktala je i jače je cimnula za kosu. 

Viktor je uzdahnuo, prišao joj i pokušao da odvoji Senkinu ruku od Anjine kose. Jače ju je stegla. "Dušo...", nežno je rekao i ponovo je povukao za ruku.

Pogledala ga je i klimnula glabvom, a onda je grubo cimnula. Anja je jauknula. "Dobar dan.", Memić je rekao i ušao u kafanu.

Viktor je privio Senku uz sebe, a onda pogledao u inspektora. "Dobar dan, inspektore. Otkud Vi ovde?"

Memić je slegnuo ramenima. "Samo sam bio radoznao gde ste se uputuli, s' obzirom da je Nina nestala."

Viktor je uzdahnuo, pa pokazao Memiću da sedne. "Sedite. Moj sinovac, Ilija, mi je javio da je slučajno naleteo da napuštenu kuću u šumi i da je Nina unutra sa majkom i još jednim čovekom, u invalidskim kolicima. Došao sam po nju."

Memić je pogledao po sobi. "Mogu li da razgovaram sa njom?"

"Mogli biste, da bratovljeva žena nije otišla i rekla im da dolazi brat po dete. Pobegli su."

"Mogu li da razgovaram sa tom ženom?"

"To sam ja, gospodine, ali trenutno nisam sposobna da razgovaram, gospodine. Bila sam napadnuta i pod jakim sam stresom."

Senka je sevnula očima ka njoj. Nikada pre toga nije osećala agresivnost, niti bes, ali je sada mogla da počupa svu Anjinu kosu i to sa zadovoljstvom.  Viktor ju je samo jače stegao uz sebe i poljubio je u slepoočnicu. "Bili ste napadnuti? Da nije zato što ste otmičarima javili da će neko doći po dete? Da li znate da to dete traži cela policija, a ne samo gospodin Kurić i njegova žena? Sedite..."

"Ali..."

"Odmah!" Anja je sela i Senka joj se zlobno nacerila. "Da li ste videli dete, kad ste razgovarali sa njima?"

Odmahnula je glavom. "Spavala je. Moj sin ju je video. Majka je celo vreme plakala. Rekla mi je da su Viktor i Senka je na silu odveli od nje i da je mala u strahu od njih. Čovek u kolicima je rekao da ga je Viktor smestio u njih i da oni samo žele da spasu dete od njega."

Memić je prevrnuo očima. Shvatio je da se ova žena samo vadi na to što priča. Uradila je to iz mržnje prema Viktoru, osetio je to. Iz svake njene reči je izbijala mržnja. Mm, zbog čega li toliko mrzi devera? "Čovek u kolicima uopšte nije u kolicima. To je Kosta Takić, da optužio je Viktora Kurića za napad, ali ničim to nije dokazao. Ta majka je sama potpisala da pristaje da joj se mlađa ćerka preseli kod sestre, kako bi se izbegla socijalna služba. Koliko sam obavešten, gospodin Viktor je isplatio i dugove svog tasta, kao i to da ga je nagovorio na lečenje od alkoholizma i kockanja. Da li su moje informacije tačne, gospodine Miroljube?"

Miroljub je klimnuo glavom. "Da, to je istina.", posramljeno je rekao.

Memić je klimnuo glavom. "Mislim da se sve to ne uklapa u priču koju nam je rekla da vaša "ucveljena" majka. Da li znate u kom su pravcu otišli, da li su nešto spominjali?"

Odmahnula je glavom. "Ne, ništa mi nisu rekli, samo da će mi biti ceo život zahvalni. Ne razumem, da li je normalno da više verujete jednom lečenom alkoholičaru, jednom prevarantu i ovom... Ne znam ni kako bih je nazvala."

Viktor je zadrhtao, ali ga je Senka jače stegla. "Smiri se, ljubavi.", tiho mu je zašištala na uvo. 

Klimnuo je glavom i poljubio je u teme. "Ja, gospođo, verujem  samo dokazima. Za ovo što sam izneo ima i dokaza i svedoka, za to što ste Vi izneli... Pa, to su samo reči."

"Da ste je videli, znali bi da ta majka govori istinu. Uostalom, ovaj ovde je dobio svoju ženu na kocki. Verujem da je bila primorana da..."

"Mi to nikad i nismo krili, inspektore Memiću, ali sam dobrovoljno krenula sa njim."

Memić je prevrnuo očima. Samo slep nije video da između njih ima isuviše emocija. "To  je vaš život, gospođo Kurić, nema veze sa ovim zbog čega sam ja ovde. Dakle...", krenuo je, ali mu je zazvonio telefon i prekinuo ga. Izvadio ga je iz džepa i javio se. "Molim?"

"Šefe, našli smo ih. Držimo ih pod prismotrom. Odmah da upadnemo?"

Memić je uzdahnuo. "Da, ali vodite računa da ne povrede dete. Kosta nije invalid, to mu je samo maska. U redu?"

"Naravno, šefe, ne brini."

"Gde se nalazite?"

"Sedam kilometara od napuštene kolibe u kojoj su ih videli dečaci."

"U redu, stižem.", promrmljao je i spustio slušalicu, a onda je pogledao u Viktora. "Neka gospođa ostane ovde, a Vi i Vaš tast krenite sa mnom."

Senka ga je bledo pogledala. "Zaista mislite da ću ostati ovde? Ne pada mi na pamet, to je moja sestra tamo, gospodine inspektore."

"Razumem, gospođo i dovešćemo Vam je, ali je u ovakvoj situaciji je najbolje da Vi ostanete ovde."

Pogledala je u Viktora i odmahnula glavom. "Ne želim, molim te!"

Osmehnuo se, privio je uz sebe i nežno je poljubio. "Ide i ona sa nama, gospodine.", promrmljao je i ustao, pa uzeo Senku za ruku, kad je i sama ustala.

Dva minuta kasnije krenuli su ka mestu gde se nalazila Nina sa Kostom i majkom. Senka je sve vreme jako držala Viktora za ruku i stezala ga. Nikad nije bila toliko uplašena. Uskoro su ugledali lepu, malu vikendicu, u čijem je dvorištu bilo dva policijska automobila. Senka je videla da su Kosta i njena majka već vezani lisica i uhvatila je panika kad nije videla Ninu nigde. Viktor je zakočio, a ona je istog trenutka istrčala iz automobila i kao bez duše potrčala ka tom dvorištu. Nina ju je videla i izletela iz policijskog automobila, gde su je bili smestili, pa potrčala ka Senki. "Seko!", viknula je.

Senka ju je uhvatila u zageljaj, a onda je jako stegla. "Nina, dušo moja. Kako si, seko?", upitala je, jedva se suzdržavajući da ne zaplače.

Nina se u tom trenutku rasplakala. Tek tu, u sestrinom sigurnom naručju je popustila i suze su same krenule. "Bila sam toliko uplašena, seko.", procvilela je.

Viktor im je prišao, a onda kleknuo kraj njih i pomazio Ninu po kosici. "Nemoj da plačeš, Nina, sad si na sigurnom, kraj svoje sestre i mene. Tu ti je i tata, a pošto ti je danas rođendan, još uvek, idemo posle da ga proslavimo, važi?"

Klimnula je glavom, ali je jače zagrlila Senku. Senka ju je podigla u naručje, pa se ispravila sa njom. Okrenula se i ugledala oca. "Dobro je, tata."

Miroljub je drhtavom rukom pomazio Ninu po kosici. "Dobro je.", promucao je. Nije imao snage da kaže bilo šta drugo. On je osećao krivicu i grižu savest za sve što se desilo i Nini i Senki, kao i njihovoj majci. Bio je siguran da bi sve bilo drugačije da on nije bio zavisnik. Da, bilo bi i to ga je samo još više teralo da se potrudi da se što pre oporavi. 

"Viktore, uzmi je, molim te.", tiho je rekla, kad je videla da policija izvodi njenu majku i Kostu iz dvorišta. Viktor je klimnuo glavom, uzeo Ninu iz njenog naručja i ona je prišla njima dvoma. "Ne mogu da verujem da si ovo bila u stanju da uradiš, mama. Zaista ne mogu da verujem. Nadam se da ćeš shvatiti neke stvari za ovo vreme koje budeš provela u zatvoru..."

"Senka, nemoj da dozvoliš da me odvedu u zatvor, pomozi mi."

Duša ju je bolela, ali je odmahnula glavom. "Ne, žao mi je, ne mogu i ne želim. A ti, nadam se da ćeš doživeti sve najgore u zatvoru i da ćeš što duže ostati tamo. Zbogom.", promrmljala je, a onda se okrenula i otišla.

Viktor ju je privukao sebi i nežno je poljubio u slepoočnicu. "Gospodine Kuriću, danas neka se dete odmori i provede dan sa Vama, ali sutra je morate dovesti u stanicu.", Memić je rekao.

Viktor je klimnuo glavom. "U redu. Hvala Vam, na svemu."

Memić se nasmejao. "Nema na čemu, vidimo se sutra.", promrmljao je, okrenuo se i otišao.

Nina je pogledala u oca i pružila mu ruke. Uzeol ju je u naručje i jako je stegao. "Oprosti mi, Nina."

"Volim te, tata."

Senka i Viktor su se pogledali, a onda su svi zajedno krenuli dalje.