Dragi dnevniče...
Veoma je rano, mislim da je 6 sati. Danas putujemo u Pariz. Ne mogu da verujem da je konačno došao i taj dan kada konačno započinjem sa mojim snom. Idemo vozom i put će biti dug tako da ću ti se iz voza ponekad javiti i naravno kada stignemo kod bake dobijaš detaljan izveštaj. Enco je imao samo jedan kofer,

a ja i Anika smo imali mnogo više od njega.

trenutno je oko pola 10  i prolazimo kroz Grenobl. To je mali gradić ali izuzetno lep. Nalazi se u jugoistočnoj Francuskoj u podnožju Alpa, a upravo zbog toga je i okružen planinama.

Blizu njega se nalazi i Bastilja, velikog utvrđenja čiji pad 1784. predstavlja simbol francuske revolucije.

Nakon manje od sat ugledali smo Lion. On je po veličini 3 u celoj Francuskoj i nalazi se na ušću reke Saone u reku Ronu, Kada smo stigli u grad imali smo pauzu oko 2 sata. Odmah sam uhvatla Enca i Aniku pod ruku i krenuli smo u obilazak. Posetili smo Srednjevekovnu i renesansnu četvrt,

onda park 'Zlatna glava'

i na kraju Galsko-rimski teatar.

Kada smo završili sa obilaskom seli smo u obližnji restoran i ručali kada nam se baka pridružila, a kada smo videli da ima još oko sat pre polaska Anika me je uhvatila i odvela u obližnju prodavnicu odeće i obuće pod nazivom 'La Moda'. Kupile smo po dve haljine i po par cipela. Ja sam uzela još jednu crvenu haljinu i jednu žutu, lepršavu.

Anika se odlučila za nešto tamnije boje, plavu i ljubičastu.

Što se cipela tiče ja sam naravno uzela crvene štikle, a ona plave.

Nismo se puno zadržale u kupovini tako da smo poslednji pola sata proveli u vozu pričajući. Makon je bio sledeći grad kroz koji smo prošli. on se nalazio oko sat vožnje od naše prošle destinacije, Liona. Markon se nalazi u istočnoj Francuskoj na reci Saoni. Pošto je bio prestonica Burgundske grofonije pretrpeo je velika oštećenja u 'Stogodišnjem ratu'. Sve u svemu je Makon jako lep grad.

Bon - grad vina, a ujedno i naš sledeći grad kroz koji prolazimo. Bon se nalazi u regionu Buronja, u departmanu Zlatna obala. Značajne vinogradske regije su Côte de Beaune i Hautes côtes de Beaun. Nema neku veliku istoriju pa zato ni velike znamenitosti.

Kroz dva sata sam videla ono što sam priželjkivala 10 sati. Videla sam Ajfelov toranj. Od uzbuđenja nisam mogla da se smirim sve dok nismo proši pored 'Trijumfalne kapije' jer blizu i železnička stanica. Kada smo izašli iz voza Enco je imao pune ruke kofera jer je morao da nosi i njegov kofer, ali i moje i Anikine. Nakon 15-ak minuta hodanja stigli smo do bakine zgrade.

Ušli smo u jednu rozu zgradu i popeli se na zadnji sprat. Baka mi je pokazala sobu koje je imala balkon sa pogledom na Ajfelov toranj. "Ovo je tvoja soba." rekla je ona kada me je videla sa sam se zaljubila u sobu. "O bakice, hvala, hvala, hvala!" vrištala sam od sreće i skakala. Sobica je bila mala, ali sa velikim krevetom i ormarom.

Raspakovala sam se, a šminku i nakit odložila na damski sto. Sve je bilo u branon tonovima sa pokojim crvenim detaljem. Baš onako kako ja volim. Obukla sam neku kućnu haljinu i pošla u obilazak kuće.

Tvoja uzbuđena Marija

Pa zdravo, evo mene opet. Nadam se da vam se sviđa ovaj nastavak, baš sam se potrudila. U ovom delu ima malo i geografije i istorije, tako da imate opravdanje kada vam mama kaže da učite, a vi kažete učim na wattpad-u hhhaha. Sve u svemu nadam se da vam se sviđa i izvinite na greškama, ako ih ima.

VOTE
KOMENTAR