Dragi dnevniče...
Juče, kao što znaš, bio mi je rodjendan i znaš da sam rekla da me se niko nije setio. E pa nisam bila u pravu, a sada ću ti reći i zašto. I Još hoću da ti se izvinmim jer sam onako juče prekinula pisanje, ali Enco je kriv! Stavio mi je ruke na oči i onda sam vrisnula, pa me je kitnapovao, koji idot.
"Pusti me, ti zlikovče!" vrištala sam i ugrizla ga za prst. "Auć" vrisnuo je i na kraju me pustio, "Pa samo sam hteo da te iznenadim Maria!" rekao je, a onda sam prepoznala da je to Enco. "Mogao si na fin i kulturan način da me zovneš da dodjem, ali nee ti moraš da budeš grubijan!" rekla sam dok me je on gurao u neku sobu. U polu mraku sam vdela Aniku i prekrstila ruke, a ona se nevino nasmešila. Enco joj je pružio nekakav džak u iz kog je virila moja rodjendanska haljina. "Anika mislila sam da ništa ne znaš, ail ti si me izdala!" rekla sam pomalo besno. "Maria nisam ni ja znala Enco me je kao i tebe kitnapovao pre pola sata, a ona otišao po tebe." rekla je kada je Enco izašao iz sobe. Rekla sam jedno 'izvini'', a ona smo se zagrlile. "Dosta sažaljevanja," rekla je zapovednički, "ajde da se sredimo za tvoju rodjendansku proslavu!" klimnula sam glavom i krenule smo sa svećivanjem. Obukla sam haljinu, obula cipele, a Anika mi je napravila nekakvu punđu. Ona je obukla zelenu haljinu sa srebrnim detaljima

i bele salonke,

a kosu je samo vezala u visoki rep. Izašle smo iz male sobice i zaputile se kroz hodnik. Tada sam primetila da je to tatina stara fabrika, a da mi idemo ka glavnoj sali. Nakon 5-6 minuta hodanja kroz mračan hodnik stajele smo ispred vrata. Anika mi je rekla da pokucam tri puta, što sam i učinla i vrata su se otvorila. Stajala sam ispred prelepog ukrašenog prostora, u kom je osnovna boja bila crvena. Stolovi i stolice su bili prekriveni belim platnom i vezani crvenom satenskom trakom sa strane,

a na svakom stolu je bio i prelep ukras od grančica.

U pozadini se čuo moj omiljeni valcer. Pažnju mi je privukao i ogroman sto postavljen u centru sale, a na njemu je bila ogromna rodjendanska torta.

Sve je bilo savršeno, a onda je valcer počeo... Svi su imali svog patrnera za igru, osim mene. Stajala sam na sredini sale kada mi je neko prišao i pitao: "Jeste li za ples gospodjice?" upitao je šarmantno, a ja sam, misleći da je neki Encov drug, pristala uz klimanje glavom. Počeli smo da plešemo i ubrzo smo se uskladili u koracima. Baka me je učila nekim plesnim i baletskim koracima koje je i on očigledno znao. Verovatno je baletan ili neki plesač. Sve su oči bile uprte u nas dok je svetlo upotpunilo doživljaj. Kada je muzika utihnula moj misteriozni partner je jednostavno nestao. Enco mi je prišao, a zatim pitao šta se dešava. Nisam znala da mu odgovorim jer ni sama nisam znala. Na žalost moja proslava se završila, i uputili smo se kući. Kada sam ušla u sobu na prozoru me je sačekalo pismo zavezano crvenom trakom.

U njemu je pisalo:
Lepo igraš balerino. Nadam se da ćemo se opet opet videti
-

M

Kada sam ovo pročitala nisam znala kako se osećam. Pomešalo mi se uzbudjenje, strepnja i začudjenost. Odložila sam pismo u polu-zatvoreni kofer. Sutra putujemo u Pariz, jedva čekam.

Tvoja pomalo zbunjena Maria

Evo ga i taj misteriozni nastavak! Sada znate ko je prekinuo Mariu u pisanju, ali se pojavio taj misteriozni plesač. Šta mislite, ko je to i zašto je Mariji ostavio pismo? I još nešto: u koju grupu da stavim ovu knjigu? (Fantasy, Romance, Teen fiction...) Izvinite na greškama, ako ih ima.

VOTE
KOMENTAR
❤❤❤