Dragi dnevniče...
Jutros je došla moja baka Žozefina i malo pre otišla tako da ću ti ispričati kako sam provela vreme sa njom.

Bilo je oko 10 ujutru kada mi je neko ušao u sobu. Bila sam okrenuta ledjima tako da nisam u početku videla ko je to, ali kada sam se okrenula prijatno sam se iznenadila. To je bila moja baka! Prišla sam joj i zagrlila je, a ona je uzvratila. "Bako odkud ti ovde?" upitala sam iznenadjeno. "Pa kako da propustim rodjendan svoje jedine unuke?" rekla je i počela da se smeje. Inače meni je rodjendan 21. februara, ali baka to slavi mesec dana unapred. "Bako meni je za mesec dana rodjendan." kazem ja, ona samo odmahne glavom i otvori jednu kutijicu. U njoj se nalazilo prelep lančić u obliku srca.

"Prelepo je!" rekla sam uzimajući lančić u ruke. "Nisi trebala." nagoveštavam, a ona će: "Pa on je moj, tj. od moje majke, a sada je tvoj." "Zašto?" pitam je, a ona mi pokaza da sednem na krevet. Tako sam i uradila, a onda je počela: "Vidiš Maria nisam ja džaba pričala o baletu i usadila ti želju da budeš primabalerina, postojao je veliki razlog. No da ti ne pričam sad o tome, prvo ti moram nešto reći o tvojoj prabaki. Tvoja baka Katherina je bila *pauza* primabalerina!" "ŠTAAA!!?" skočila sam sa kreveta, ali je baka i dalje ostala smirena. "Polako dušice ima toga još. I ja sam bila balerina, a ti ćeš biti primabalerina. "Čekaj..kako...ja.? balerina..prabaka" Nisam mogla da sastavim rečenicu,a kada sam se malo sabrala počela sam da zapitkujem: "Kako je prabaka bila primabalerina? Kako si ti bila balerina, a nisi mi rekla? Šta ovo lanče znači? Zašto si ga baš meni dala? Možeš li da mi pokažeš prabakine i tvoje slike? Kako da postanem primabalerina, kada mi to majka nikad neće dozvoliti?.." "Polako sa pitanjima na sve ću ti odgovoriti." rekla je baka, pa nastavila: "Moja majka je bila primabalerina jer ju otac tamo upisao želeći da je ohrabri pošto je bila stidljiva i dao joj je ovo lanče sa izgovorom da je čarobno, u šta sam se uverila da nije nažalost i tako je to postala tradicija. Tebi sam ga dala je si ti posle mene jedina ženska naslednica. Kasnije ću ti pokazati slike, a za majku ne brini posle tvog rodjendana idemo u Pariz i zivećete kod mene." "Čekaj, mi?" upitala sam iznenadjeno. "Pa da vas troje, ti, Enco i Ana." rekla je smireno, a ja sam skočila od sreće i počela da je grlim. "Hvala, hvala, hvala!!!" vrištala sam. Kada sam se smirila baka mi je pokazala dve slike.

Na prvoj je bila baka, a na drugoj je bila moja prabaka Katherina. Baš su bile lepe kad su bile mlade. Nadam se da ću i ja biti takva kad običem baletsku haljinu. Narednih sat vremena smo pričale šta treba da ponesem u Pariz, kad treba da kažem Encu i Aniki i još puno stvari vezanih za put. Bože, ne mogu da verujem da će me baka upisati u baletsku školu, ovo je ostvarenje sna! Kada smo izašle
iz moje sobe bilo je oko 12 sati baka je otišla u očevu kancelariju verovatno da popriča o preseljenju, ja sam otišla u kuhinju da sve ispričam Silviji uz molbu da nikom ne kaže. Encu ne treba da kažem još 15-ak dana, a Aniki idem da kažem odmah da bi krenula sa priptemama. I Anika je bila uzbudjena baš kao ja, možda i više od mene jer prvi put ide u Pariz. Kada sam se vratila. Još malo sam se družila sa bakom, a onda je otišla i ja sam krenula da ti pišem.
Tvoja uzbudjena Maria

Evo ga nastavak!! Izvinite što nije izašao prošlog petka bila sam bolesna i nisam mogla da pišem. Zato ću vam se iskupiti i izbaciti još jedan nastavak kasnije. Kako vam se svidja do sadašnja radnja i nadam se da ne pišem dosadne nastavke. Izvinite na greškama, ako ih ima.
Još jedno pitanje: Da li hoćete da izbacim poseban nastavak u kome će Maria da ostavi slike u dnevnik da vidite kako izgledaju ona i njena porodica? Hvala Janaa17 jer je prva komentarisala moju priču. 😍

VOTE
KOMENTAR
❤❤❤