Dragi dnevniče...
Sećaš se onog pisma koje mi je ostavio šarmantni misteriozni M? Pa danas sam otišla da vidim sta ima u bakinoj biblioteci i malo je reći da sam se iznemadila..

Budi me, kao i svako jutro, zvuk mog belog alarma. Danas se Mateo i ja ponovo vraćamo u školu i biće vala veselo, prvo Merida će me obasuti pitanjima, a drugo Evangelin će me saplitati ceo dan i dobacivati. Pomislila sam dok sam se sredjivala. Obukla sam uniformu i obula se. Stavila sam, naravno, crveni karmin i malo maskare, te vezala kosu u visoku pundju. "Bakino, sidji na doručak!" začujem baku kako me doziva, te brzo zakačim lančić i dohvatim dorbu, pa sidjem u trpezariju. Na stolu me dočeka kajgana i baget i naravno macaronsi. Nakon što sam pojela bakin ukusan doručak, stigao je i čika Pjer, te sam se pozdravila s bakom i izašla. Vozili smo se nekoliko minuta, a onda je čika Pjer progovorio: "Čestitam vam na pobedi, svaka čast!". " Kako ste znali? Nisam vas videla u publici juče?" pitala sam iznenadjeno. "Pa, to je glavna vest u danasnjim novinama." rekao je jednostavno i pružio mi glavne pariske novne 'Aujourd'hui à Paris'. Na naslovnici je krupnim slovima: NAŠE MLADE NADE.. MARIA MARTINI I MATEO ROBERT POVRATILI TITULU U PARIZ.. NAJBOLJI BALETSKI PAR U FRANCUSKOJ.. SVE O TOME MOŽETE PROČITATI NA STRANI 16. I ispog Mateova i moja slika sa proglašenja pobednika. Otvorila sam novine na 16-oj stranici i pročitala članak. Novinari su nas baš nahvalili, najviše pominjući Включите лету. Dok sam pročitala ceo članak, koji je bio poprilično obiman, stigla sam pred školu. Izašla sam iz kočije i zaputila se ka školskoj zgradi. Kao i obično Merda me je dočekala s osmehom na licu ispred školske kapije. "Moraćeš sve do detalja da mi ispičaš, smesta!" rekla je čim sam joj se pripližila. "Zdravo i tebi Merida." nasmejala sam se, "Narvno da ću ti ispričati, polako.." dodala sam i krebula da joj prepričavam sve detalje.. Ušle smo u učionicu, a ja sam joj i dalje pričala, sve dok...me Evangelin nije saplela i oborila na hladan parket. "Nemaš baš neku ravnitežu, balerino!" to balerino je posebno naglasila. "Samo si ljubomorna, sto sam sada bitnija od tebe!" rekla sam polako ustajući, ali me je ponovo gurnula, te sam udarila u stolicu i raskrvarila donju usnu. Kraičkom oka sam zapazila da Meridu drže još dve Evangelinine kopije, da se ne bi otrgla i udavila Evangelin. "Nemam ja šta da budem ljubomorna na tebe devojko! Ali ti nikad nećeš biti popularnija od mene!" prodrala se i lupila mi šamar. Krenula je da mi zalupi još jedan, ali ju je nečija ruka zaustalila. Ona se okrenula, a ja sam tu priliku iskoristila da ustanem i bar sednem na stolicu. Pogledala sam u njenom pravcu, da vidim ko je moj spasilac. Bio je to Mateo. Idalje držeći je za ruku rekao je: "Da je više nisi pipnula, jesi li razumela!? I da znaš o ovome će saznati i prof. Ivanovič!" "Ne bi se usudio..." zarežala je.. "Hoćeš da se kladimo?" rekao je i nasmešio se. Pustio joj je ruku, pa se obratio Meridi: "Mer, idi časak do kancelarije i pozovi Ivanoviča, a ja ću odvesti Mariu do kupatila da se umije." Još uvek sam teško disala i trljala obraz kada mi je Mateo prišao. Uzeo me je u naručje i krenuo ka vratima. U tom momentu je zvonilo za početak časa, pa sam se obratila Mateu: "Ne moraš ne nositi do kupatila, otićiću na sledećem odmoru, nije ovo nista strašno, a ti ćeš zakasniti na čas!" pokazala sam na usnu, ali kada sam je dotakla, jauknula sam. "Eto vidiš da je strašno, a i nema veze ako zakasnim, bitno je da si ti dobro.." rekao je i nastavio daa me nosi. Prolazili smo hodnikom u tišini, dok su nas profesori čudno gledali. Ostavio me je ispred kupatila i rekao da ide da priča sa prof. Ivanovičem. Ušla sam u kupatilo i stala pred ogledalo. Pogledala sam svoj izrar u ogledalu, i bilo je strašno: raščupana kosa, razmazan karmin, raskrvavljena usna, natečen obraz.. Uzela sam jednu maramicu i počela da brišem usta, srećom, krv se zgrušala pa sam mogla lepo da obrišem usnicu. Umila sam se i namestila kosu. Već sam izgledala normalnije. Izašla sam iz kupatila i krenula na čas. Hodala sam polako jer me je pomalo i bolela noga, a ona sam pomislila: Joj, ja imam prvi čas kod prof. Kriste, on će sigurno da me ostavi na kaznenoj nastavi! S tom misli potrčala sam niz hodnik iako me je bolela noga i stigla ispred vrata učionice. Udahnula sam duboko i pokucala. Začula sam jedno 'napred' i onda ušla. "Izvinite što sam zakasnila.." rekla sam stidljivo i zadobila jedan prekoran pogled od Krista. "Mogu li da sednem na mesto?" pitala sam, a on je klimnuo glavom i rekao: "Ostani posle časa!" Dobila sam još par prekornih pogleda od Evangelin dok sam se vraćala na mesto. Ostatak dana prošao je koliko toliko dobro, profesori su mi čestitali zbog takmičenja, a učenici zapitkivali o Evangelin. Na kaznenoj nastavi, ostala sam do pola 6 i onda morala trčeći da se vraćam kući. Ušla sam, ali nije bili nikog. Na stolu je kroasan s višnjom, ali poruke, koju baka obično ostavi, nije bilo. Pojela sam na brzinu pecivo i otišla do Mateove kuće. Možda je baka kod teta Gracije. Pomislila sam i zakucala na Mateova vrata. Nakon minut-dva Teka Gracija je otvorila vrata. "Dobar dan, teta Gracija. Da li je baka kod vas?" pitala sam, a ona je potvrdno klimnula glavom i izustila Da'. "Uredu, hvala!" rekla sam dok sam silazila niz stepenice. "I pozdravite mi Matea!" dodala sam. Bilo je oko pet do šest kada sam ušla u biblioteku. Za nekih 2-3 minuta pojavila se crveničasta svetlost i jedna knjiga je ispala s police. Prišla sam knjizi i uzela je u ruku. Bila je crvena sa zlatnim detaljima i sa pet udubjenja. Jedno je bilo u obliku srca, drugo u obliku zvezda, treće je imalo oblik deteline, a četvrto mladog meseca. Na sredini se nalalazio udubljen krug. Krešla sam prstom po srcastom usubljenju i moje lanče je zasijalo. Skinula sam ga s vrata i stavila u udubljenje. Savršeno je uklapalo. Knjiga je zasijala ružičasto i otvorila se. Stranice su bile prazne, a onda su slova počela da oblikuju tekst. Sačekla sam da stranica bude puna, a onda sam krenula da čitam: Ako neko ovo čita, znači da je nadjen nosilac ružišastog kamena. Moraš pronaći i ostala tri nosioca: plavog, zelenog i žutog. Kada se budete udružili pronadjite ključ koji otvara sadnji deo knjige i tu će te naći više o vašem zadatku.

U jednoj aprilskoj noći, zasijaće zvezda plava, oko crno postaće plavo, nosilac će biti to..

Čitala sam s pažnjom slova koja su se nizala na žutom papiru. Na kraju formiralo se pirtanje: Jesi li malo bolje pogledala stoje desno oko? Na ovo sam se začudila. Brzo sam dohvatila malo ogledalce sa stola i otvorila ga. Usmerila sam pogled ka desnom oku i imala šta da vidim, moje zeleno oko postalo je ružičasto. Dok sam zaprepašćeno gledala u ogledalo svetlo je nestalo i moje oko je vratilo prvobitnu boju, doduše u uglu su se videle ružičaste iskrice, ali nisu bile toliko primetne.. Uzela sam knjigu u ruke, stavila lančić oko vrata i zaputila se u sobu...

Tvoja Maria

Pa zdravo ljudi..novi nastavak, inače ja sam ovo još sinoć izbacila, ali me moj divni watt malo zeznuo i nije objavio nastavak. :D Uglavnom, ko hoće da obesi Evangelin? Morala sam malo da zabiberim nastavak i vratm našu 'divnu' Evangelin u priču. U ovom nastavku saznali ste bitne stvari i od ovog dela počinje potraga, ali neću ništa da vam otkrivam jer sam bezobrazna muhahah xD Komentarišite i izvinite na greškama, ako ih ima :)

VOTE
KOMENTAR
❤❤❤
VOLIM VASS
ANÐA ❤

P.S. i dalje prihvatam sve ideje ja buduće nastavke ❤❤❤