Dragi dnevniče...
Izvini što ti nisam pisala, ali veruj mi nisam imala vremena ni da jedem! Pitaš se zašto? Pa danas je bilo državno takmičenje i Melanija nam nije davala odmora, ali je dobro da nismo morali da idemo u školu! Uz to morala sam da provodim previše vremena sa Mateom koji je postao čudan i zamišljen u poslednje vreme..

Probudila sam se uz drmusanje ramena i nečije dozivanje. Bio je to Mateo..da on je bio ovih 5-6 dana kod nas jer se teta Glorija vraća tek danas popodne iz Provanse.. "Ustaj spavalice, danas je taj dan!" rekao je, kooliko se meni čini, veselo. "A? Koji dan? Pusti me da spavam Mateo!" rekla sam mumlajući dok sam pokrivala glavu jorganom. Kad odjednom setim se da je danas 18-ti mart i skočim iz kreveta kao strujom pogodjena. Vidim Matea kako se nekontrolisano smeje i shvatim da sedim u spavaćici, sa rasčupanom kosom i jorganom na glavi. "Ajde sada izadji iz moje sobe da bi se obukla!" rekla sam i pokazala prstom ka vratima, a on je podigao ruke u znak predaje. "Idem, idem.." rekao je Mateo i nestao iza mojih vrata. Ustala sam i obavila higijenu, a onda došla do prozora. Otvorila sam jedan kapak i hladan vazduh me je udario u lice. Odlučila sam se za malo topliju kombinaciju, odnosno izvadila sam iz ormara džemper i lepršavu suknju.

Kosu sam vezala u neurednu pundju i počela da pakujem stvari za takmičenje: češaj, ogledalo,

karmin, maskaru, bakin parfem, špic patike, šnalu

i naravno baletsku haljinu, specijalno kupljenu za ovu priliku.

I da spakovala sam i ogrlicu koju sam kupila još kad smo Anika i ja išle u kupovinu, znaš onu crvenu. Uglavnom uzela sam torbu i sišla u prizemlje. Doručak je bio postavljen i Mateo se već prežderavao sa bakinim kroasanima. "Polako Mateo, danas nećeš moći da skočiš ako tako nastaviš." rekla sam dok sam sedala na stolicu. Onako punih usta mi je odgovorio: "Ali ti zato skačeš za oboje!" Sigurno misli na ono od malopre, pa neka mu! Pomislila sam i krenula da jedem. Nakon nekih pola sata čula sam čika Pjera kako nas doziva i izašli smo iz zgrade. U kočiju je prvo ušao Mateo, pa mi je pružio ruku koju sam prihvatila i ušla u kočiju. Krenuli smo..Razmišljala sam kako ćemo proći danas, koje ćemo mesto zauzeti i sve ostalo.. Za nekih 15-ak minuta stigli smo u glavnu gratsku dvoranu, gde se održavalo takmičenje. Na vratima nas je dočekla nasmejana Melanija i uputila ka svlačionicama. Naišli smo na jedan hodnik poplocan belim pločicama, a sa leve i desne strane su se nalazila bela vrata, predpostavljam slvačionice. Mateo je ušao u sobu s leve, a ja s desne strane. Soba, to jest svlačionica, bila je okrečena belom bojom, a sa na zidovima su visile razne slike. U uglu je bio jedan otvoreni ormar sa raznim kostimima i obućom,

a naspram njega stajala je klupa na koju sam spustila svoju torbu. U svlačionici su se nalazili još neki rekviziti, ali na njih nisam obraćala pažnju, jer sam krenula da se spremam. Obukla sam haljinu i obula špic patike, pa napravila pundju. Zakačila sam i šnalu, pa se našminkala i sa ogrlicom u rukama se uputila napolje. Kad sam dospela u hodnik dočekao me je zanimljiv prizor, odnosno Mateo u kostimu..

"Zar zam toliko lep, pa ne možeš da odvojiš pogled od mene?" rekao je on sa dozom smeha u glasu. "Ovaj..hm.khm.." zamuckivala sam nekih par trenutaka i onda se pribrala, pa rekla: "Možeš li mi pomoći da zakačim ogrlicu?" "U redu!", rekao je uzimajuću komad nakita iz moje ruke. Jedno 2 minuta mučio se sa kopčom pokušavajući da je otviri, a nakon toga pridružila nam se i Melanija sa ne tako veselim izrazom lica. "Deco, imam loše vesti.." rekla je, "Ima 20 takmičarskih parova, a vi ste 10-ti." izgovorila je kroz uzdah. "I šta je u tome problem?" pitao je Mateo zbunjeno. "Problem je to, što posle
10-og para bude pauza i niko ni ne obrati pažnju na igru jer svi žele da idu na odmor. Ti parovi obično osvoje neka od poslednjih mesta. A meni je žao što će te tako završiti, a stvarno ste naporno vežbali.." završila je svoje izlaganje sa tužnim izrazom lica i otišla. Mateo i ja smo ostali sami i razmišljali o našem problemu. Odjednom Mateo je progovorio: "Mislim da treba da uradimo nešto..nesvakidašnje!" "A šta to?" upitala sam uz podizanje obrve. "Pa nešto po čemu će da nas zapamte..kao na primer..hm..da li mi veruješ?" odjednom je pitao. "Da." rekla sam, mada je to više zvučalo kao pitanje. "Mislio sam da uradimo na kraju stari ruski pokret, Включите лету!" rekao je. "Zanimljivo..ali da li je to sigurno? pitala sam u neverici. "Ako se potpuno opustiš i veruješ mi..sto posto se nećeš povrediti." rekao je samouvereno, na šta sam ja samo klimnula glavom. Potrošili smo ostatak vremena vežbajući neke korake, ali Mateo nijednom čuveni Включите лету. Takmičenje je počelo..prvi na redu su bili Mark i Elena iz Marselja, sećam ih se..išli smo zajedno u školu. Prilično dobro su odigrali 'Labudovo jezero', ali nisu ostavili neki utisak. Sad znam na šta su Melanija i Mateo mislil. Nakon pola sata mi smo bili na redu. Izašli smo na binu i poklonili se publici. Melodija 'Krcka Oraščića' je krenula. Prepoustila sam se muzici i počela da igram, a koliko sam videla i Mateo se slično poneo. Počela sam sa kratkim piruetama, dok je Mateo radio skokove. Kasnije sam mu se pridružila i plesali smo zajedno na vrhovima prstiju, tako graciozno, elegantno..jednostavno prelepo.. Dok je orkestar svirao poslednje tonove, Mateo se približio mom uhu i šapnuo: "Da li mi veruješ?" Neprimetno sam klimnula glavom, ne bi li pokvarila koreografiju, a Mateo me je uhvatio za struk i...bacio u vis koliko je mogao! Počela sam da se okrećem u vazduhu prvo sa skupljenim rukama, koje sam kasnije raširila, tako da sam pri padu izgledala kao pahulja koja vapi da padne na tlo.. Ali umesto tla, ova pahulja je pala u ruke koje su je i bacile. Pogledaj ovu sliku,

Neko nas je uslikao u zadnjoj figuri koju smo izvodili, nekoliko sekundi nakon što me je uhvatio. Poklonili smo se i otišli sa scene propraćeni gromoglasnim aplauzom. Iza scene nas je dočekala Melanija i počastila nas velikim zagrljajem. "Joj kako sam ponosna na vas!" rekla je još više nas grleći. "Sigurna sam da će vas žiri zapamtiti, a sada idite kući i odmorite se. Dodjite na proglašenje pobednika koje je za nekih 3-4 sata. Doćiću po vas ne brinite se." rekla je, te se izgubila u masi ljudi. Nedugo zatim, stigli smo kući. Mateo se uputio u kuhinju, a ja u kupatilo. Kada sam ušla u sobu, nakon umivanja i presvlačenja, prijatno sam se iznenadila. Na stolu kraj prozora dočekao me je veliki buket ruža,

a unutra je bilo i pisance. Prišla sam stočiću i uzela pisance, pa počela da čitam: Balerino, srećan ti Dan žena, sa zakašnjenjem! Nadam se da mi ne zameraš. Da prelepo si danas igrala..sigurno ćete pobediti. I još nešto...sutra u 6h dodji u bibliteku tvoje bake..tamo ćeš naći nešto bitno..
M.
Moraću sutra da se uvučem u biblioteku i vidim šta se dešava.. Uglavnom Melanja je došla po nas za nekih 3 sata, ponovo smo se presvukli i otišli u dvoranu. Svi parovi stajali su na sceni poredjani onako kako su nastupali. Pred nas je izašla žena u ranim četrdesetim u dugoj crvenoj haljini sa dugim rukavima. U ruci je držala rozi koverat sa sitnim ružama i zvezdama. "Drage moje dame i gospodo.." počela je gledajući nas, "rezultati su gotovi i mogu vam reći da nije ni malo bilo lako izabrati pobednika, ali nekako smo uspeli!" završila je s klimanjem glavom. "3. mesto..osvojili su Elena i Mark iz Marselja!" rekla je žena, a mladi par počeo je da skače od sreće. "2. mesto su... Viktorija i Simon iz Limoža!" tada se nervoza u meni se povećala jer je bili ili sve ili ništa..ili 1. mesto ili ni jedno mesto..Mateu sam jače stegla ruku, koju sam do tada držala čisto radi reda, i od njega dobila pogled smirenja.. "I 1. mesto su... Maria i Mateo iz Pariza!" na te reči poskočila sam i zagrlila Matea od sreće, a on me je podigao i poljubio u obraz... Pomalo sam se zacrvenela, ali nisam imala vremena da razmišljam o njemu jer nam se pridružila Melanija i nastavila da nas grli ponavljajući: 'Znala sam da će te uspeti!' Žena u crvenoj haljini nam je takodje čestitala, kao i svi članovi žirija. Ubrzo je bila i dodela nagrada.. Dobili smo po plaketu, jedan prepep pehar

i ja sam dobila crveni venac za glavu,

a Mateo broš sa crvenim kristalom.

Nakon što napustili glavnu dvoranu, prišla nam je i Katja, pa nas je Melanija odvela na krempite.. Ne znam..kao da je Katju i mene privlačio Mateov broš..verovatno je lep pa nam se svidja, da verovatno je to! Melanija je pehar odnela u salu gde vežbamo, a mi smo se razišli jer se teta Glorija vratila,pa je Mateo otišao kući. Konačno sam se presvukla u moju svilenu spavaćicu i na miru jela bakine kroasane s čokoladom, bili su prekrasni...

Tvoja presrećna Maria

Kad ja nešto obećam..to ne ispunim :D, ali važno je da je nastavak tu.. Rekla sam i da ću d pišem drugo poglavlje 'Divljeg zapada' ali nisam sry.. Kako vam se svideo nastavak i kako vam se čini Mateo u kostimu? :D Ovaj nastavak ima 1600+ reči wow.. Komentarišite jako mi znači i izvinite na greškama ako ih ima..

VOTE
KOMENTAR
❤❤❤
VOLIM VAS
ANÐA ❤

Malo sam ukrala ideju od psychopanda__ za specijalnu stvar da ih zapamte na takmičenju i tako to.. :D

marii167 jel joj lep buket misteriozni M ostavio?