Dragi dnevniče...
Čudno je da ti pišem dva dana uzastopno, ali mora se. U stvari, imam nešto da ti jako važno ispričam, što se dogodilo juče, kad sam završila sa pisanjem. Enco mi je po običaju uleteo u sobu i rekao da je neko došao...

"Enco ne uleći mi u sobu bez kucanja!", razdrala sam se na njega i mislim da me je čulo pola Marseja. Enco je sa smeškom izašao iz moje sobe, pokucao i ponovo uleteo kao lud. "Znaš ko dolazi na večeru?", upitao me je iako je znao odgovor. "Ne?", rekla sam sa upitnim izrazom lica. "Pa... na večeru dolazi moja Ana..." ushićeno je rekao, a ja sam mu radosno dala znak da nastavi. "I da.. njegovo veličanstvo samoprzvani princ Čarli", završio je smušeno, a meni se istog trena izgubio osmeh s lica. "Misliš dosadni zalizani princ idiot koji mi se udvara!?", rekla sam zgroženo. "Da, on. Bolje ti je da se spremiš", rekao je ravnodušno i izašao iz sobe. Otišla sam do ormana i otvorivši ga uz škripat, uzela crvenu haljinu sa zlatnim detaljima namenjenu za svečanosti.

Obukla sam je s lakoćom, jer uvek nju nosim u ovakvim prilikama kojih je puno. Potom sam prišla damskom stočiću gde sam uredila svoju gustu kosu u pundju i dodala crvenog ruža. Na izlazu is sobe sam nazula cipele koje mi se slažu s haljinom i izašla...

U hodniku sam ugledala majku u grandioznoj kraljevsko plavoj haljini sa čipkom, te smo krenule zaljedno laganim koracima ka trpezariji. Sele smo u tišini svaka na svoje mesto, dok se sto punio raznim djakonijama. Stigle smo da razmenimo svega 2-3 reči pre nego što je stigao i Enco nosivši crne pantalone i snežno belu košulju na kojoj je prvo dugme bilo otkopčano. Uz jedan neprimetan prekoran majčin pogled seo je preko puta mene. Ala se sredio za Anu! Osmehnula sam se na svoju pomisao, pa pitala majku da li će i otac prisustvovati večeri, ali ona je samo odmahnula glavom. Tužno sam pognula glavu sačekavši vreme dolaska naših posetilaca. Monogo volim oca, ali on skoro nikada nije bio kod kuće i uvek se rastužim kad saznam da neće biti tu.
Napokon je kukavica na satu guknula 8 puta kada su naši gosti stigli, te smo svi prišli vratima i sačekali da ih Samanta otvori. Tu je, osim dosadnog princa i Ane, bila i grofica Elizabeta, a grof nije došao, ima neke obaveze. Majka ih je pozvala da sednu, a nakon njih i mi smo. Večera nije bila previše zanimljiva, majka i grofica su pričale, dosadnjaković je jeo puževe, a Enco, Ana i ja smo jeli pastu i povremeno se igrali belim groždjem. "Čula sam da je gospodjica Maria počela da slika", rekla je grofica i uzela gutalj čaja. Sada smo već sedeli u dnevnom boravku uživali u čaju i kolačima. "Da, ali tek za nekoliko dana ide na prvi čas", rekla je moja majka sa malom dozom sramote u glasu. Nije mi jasno zbog čego joj je takav glas, pa nisam mogla ranije da krenem, šta je tu je. Ne mogu da verujem da pričaju o meni, sad su još počele da pričaju kako trebam da se udam! Ne, neću se udati niti zaljubiti sve dok ne postanim primabalerina. Pomislila sam i ustala, a onda rekla: "Uz Vaše dopuštenje grofice otićiću na balkon da udahnem svež vazduh." Grofica je klimnila glavom i ja sam otišla. Stavila sam ruke na kamenu ogradu, zažmurila i duboko disala, pokušavala sam se smirirm. U tom položaju sam provela oko pet minuta, a onda začula nešto čudno. Kada sam otvorila oči na sekund sam videla neku rozu svetlost praćenu iskrama. Protrljala sam oči, nastavila da gledam u mesto gde sam malopre videla čudnu pojavu i razmišljala šta je to bilo, ali su me u razmišljanju prekinule nečije tople ruke koje su se obmotavale oko mog struka... Uplašila sam se na par trenutaka, a kada sam se okrenula imala sam šta da vidim. Onaj zalizan princ me je pribio uz sebe ne puštajući me da se pomerim. Usne su nam bile nekoliko centimetara udaljene, ja sam ga gledala u oči, a on u moje usne. Počeo je da se približava, a ja sam uplašena pokušavala da se odmaknem. Samo što nije dotakao moje usne, a onda je na balkon uleteo Enco. Na trenutak je bio začudjen, ali je ubrzo video moj uplašeni pogled, potrčao ka idiotu, odvoio ga od mene i bacio na pod. U trenutku kada me je ludi princ pustio pala sam na kameni pod i ošamutila se. Kroz maglu sam videla kako Enco udara Čarlija, a ovaj mu preti kako će sve reći grofici. Malo sam se oporavila i stala na noge, kada sam primetila da mi je haljina pozadi bila otkopčana. Čudno, kako je haljina mogla da mi se otkopča? Zapitala sam se, ali sam shvatila da je to onaj idiot uradio. Enco ga je i dalje tukao, a Čarli je dobijao boju plavog patlidžana kada sam prišla jedva stajavši na nogama. Tihim, ali ozbiljnim glasom rekla Encu da prestane da ga udara, ali da ga ipak drži. "Ti ćeš nekog da prijaviš, a šta misliš hoću li ja tebe da prijavim!?", rekla sam najodsečnije što sam mogla i okrenula se i pokazavši otkopčanu haljinu. Kada je to video Enco ga je podigao sa zemlje vidno besan spreman da ga udavi. "Polako Enco, imam jedan predlog za 'njegovo veličanstvo'", rekla sam i nešto smirenije i blago pogledala u Enca. "U redu sestrice", rekao je nasmšišvši. Uzvratila sam osmeh, a onda nastavila: "Ako samo pisneš nešto protiv Enca grofici Elizabeti i ja ću detaljno opisati majici večerašnji dogadjaj, jasno!?" Bojažljivo je klimnuo glavom, a ja sam nastavila: "Lepo. Pošto smo se dogovorili idemo do moje sobe tajnim tunelom da se sredimo, a onda se vraćamo u dnevni boravak kao da se ništa nije desilo!" Još jednom je klimnuo glavom, a onda smi se uputili ka zidu. Enco je držao princa kao kakvog zatvorenika, dok sam ja polako pomerala kamenje na zidu praveći šablon. Odjednom se otvorio tunel, mi smo ušli i zatvorili ga za sobom. Sva sreća da postoji ovaj prolaz, jer ne znam kako bi neopaženo onakvi prošli pored staglenog zida koji zardvaja dnevni boravak i hodnik. Hodali smo u mraku oko minut-dva, a onda smo ušli u moju sobu izazivši kao aveti iz ormara. Popravila sam frizuru koja se rasčupala od malopredjašnje situacije, sredila haljinu zakopčavši je i namazala karmin ponovo, dok Enco je promenio košulju obukavši svetlo plavu sada. Što se tiče gospodina, njega smo umili i dali mu identičnu košulju da obuče. Izašli smo jedan po jedan u različitim vremenskim intervalima i zaputil se ka dnevnom boravku. Ostatak večeri je protekao dobro, a onda su grofica i princ idiot otišli, napokon. Ana je ostala da prespava da bi bila što više sa Encom, jer ipak mu je buduća žena, a ja sam otišla u svoju sobu...

Eto dragi dnevniče sve se to izdogadjalo juče kada sam završila sa pisanjem... Kada sam legla zapitala sam se šta bi se desilo da Enco nise naišao... Ne znam, ali znam da imam najboljeg i najbrižnijeg velikog batu na svetu. Moram mu našto pokloniti, ali šta?

Do skorog vodjenja tvoja Maria

Iiiiii evo ga nastavak😊 malo je duži (1000+ reči), ali stvari počinju da se zahuhtavaju muahaha. Što se tiče slika, ubacivaću ih jef ne znam baš dobro da opisujem stvari 😊 soriii. Nadam se da vam se svideo nastavak i izvinite na greškama ako ih ima. Sledeći ide u petak.

VOTE
KOMENTAR
❤❤❤