Dragi dnevniče...
Nisam ti pisala već 5 dana, ali veruj mi nije se ništa posebno dešalavo sve do juče. Moja najgora noćna mora se ostvarila... Naime, moja majka se konačno umešala u moj život.

Bilo je lepo zimski jutro, sedela sam u svojoj sobi i gledala kako pada sneg. Odjednom mi je u sobu uleteo Enco, sav zadihan kao da jurio za vozom. Okrenula sam se ka njemu, a zatim pitala: "Šta je bilo veliki bato?" Osmehnuo se onako tupavo pa rekao: "Čestitam, zvanično si postala 'ugledna gospodjica'." Čudno sam ga pogledala, a onda pitala o čemu je reč. Enco mi je ispricao nešto strašno... Majka me je upisala na privatne časove slikanja kod gospodje Gabrijele! "Šta! Pa ne može to da mi uradi!", vikala sam na Enca iako nije ništa uradio. "U redu je, smiri se" Pokušao je da me obuzda "ionako moraš da prolaziš kroz višečasovno majčino predavanje o tome kako je slikanje korisno", uzdahnuo je. "Podsetio si se svojih 'korisnih' časova?", pokušala sam da ga isprovaciram, ali se izvukao rekavši: "Ja sam na tim časovima bar radio nešto - pisao sam Ani ljubavna pisma!" "A šta ću ja jadna da radim?", htela sam da se posavetujem, ali mi je on samo odbrusio: "Prvo da slušaš majčino naporno predavanje, a onda da se zaljubiš!" Ljutito sam ga pogledala, a onda odgovorila: "To prvo moram da ispoštujem, a za to drugo tek kad postanem primabalerina!" "Bolje počni da tražiš ljubav i odustani od baleta, majka ti to nikad neće dozvoliti, znaš kakva je", rekao je sa tugom u glasu dok sam ja ustajala sa sofe na kojoj smo sedeli. "Znam, ali videćemo šta će nam budućnost doneti!", sa smeškom sam rekla i izašla iz sobe.
Ali bolje da nisam... Čim sam izašla iz sobe majka me je uhvatila za mišku i povukla ka dnevnom boravku. Rekla mi je da sednem jer ima nešto da mi kaže.Sad sam gotova, počinje višečasovno mučenje! I zaista je bilo tako, majka mi je 3 sata i 26 minuta pričala kako je slikanje korisno, kako to treba da se poštuje, kako je biti slikar nešto savršeno... Da te ne zamaram kao što je ona mene. Jedina dobra stvar kod predavanja moje majke je to što ona priča samo o ugledu i poslu, a hvala Bogu ne priča o zaljubljibanju i braku.
Kada je završila sa predavanjem pokazala mi je štafelaj i platno pa rekla: "Izvoli, ovo je ti poklon od mene za polazak na slikanje." Konačno sam se setila da je pitam: "A kad počinjem sa časovima?" "Za koji dan!" Na te reči sam se naježila. Stvarno, zar moram!  Već je bilo oko 3 sata tako da sam otišla u kuhinju kod Samante da ručam. Samanta je iz Brazila i ona je naša kuvarica, čistačica, spremačica... jednom rečju ona se stara o kući. No da se vratim na priču. Otišla sam da ručam, a usput i da joj se izjadam jer se inače njoj jadam kad mi se nešto desi. "Samanta znaš da me je majka upisala na slikanje?" "Da čula sam malopre", izdahnula je i nastavila da pere sudove. "Šta misliš kako da se izvučem?" "Da se zaljubiš?", upitno me je pogledala. "Ne!", odsečno sam rekla "Prvo moram da postanem primabalerina, a onda da se zaljubim!" Ona je samo nastavila da pere sudove "Da, da", promumlala je. Kada sam završila sa ručkom izašla sam iz kuhinje i otišla u svoju sobu...
Eto dragi dnevniče tako se ostvarila moja najgora noćna mora.

Do skorog vidjenja tvoja Maria

Iii evo ga nastavak!! Nisam zakasnila i ako sam mislila sa hoću jer je počela škola. Nastavak sledećeg petka (nadam se 😊)
Izvinite na greskama ako ih ima

VOTE
KOMENTAR
❤❤❤