Svi su počeli da skaču kao neki majmuni, ne znam ni jednu pesmu, ali baš me briga. Pogledom sam preletala preko mase ne bih li videla mamu i tatu, naravno, nisam ih videla jer su mi se unosili u lice idioti koji su stajali iznad.

-Ajde prekinite više!
Rekla sam nadrkanije nego inače.

-Da neće tvoj dečko da nas bije, jao strašno.
Obojica su složili neke umobolne face.
Prevrnula sam očima i pošla da stanem izmedju Dime i Vuleta. Jedan od one dvojice me je uhvatio za ruku i snažno me cimnuo nazad.

-Možemo da se igramo malo kod mene večeras Natalija.
Pomerio mi je kosu sa uha i rekao dovoljno glasno da čujem. Namrštila sam se i gurnula ga. Otkud on zna kako se ja zovem?
Krenula sam da mu opalim šamar, ali me je zaustavio i privukao bliže sebi.

-Pusti me odmah!
Prodrala sam se. Dima je prišao i ovaj mentol me je pustio iste sekunde.

-Sad si ovo uradio i nikad više.
Rekao je Dima i nežno me pomerio u stranu.

-Izvini Dimo, nisam znao da je poznaješ.
Izvinio se i sklonio od nas.
Malo posle početka drugog poluvremena sam otišla, nisam se nikom javljala i niko nije video da me nema. Sever je grmeo, na izlazu sam se još jednom osvrnula sa obećanjem, videćemo se opet jednom.

~Sole❤️

Alo mačko gde si ti?!

~Tića❤️

Natalijaaaaa??

Ne mogu da se vidjam sa njima. Uzela sam taksi i otišla pravo kući.

...

U kući ima sto stepeni, ali meni je iz nekog razloga užasno hladno. Skuvala sam litar čaja od kamilice i sipala malo u šolju sa Zvezdinim grbom koju mi je Vule kupio. Pokušala sam da pronadjem toplomer, ali nije mi nešto pošlo od ruke da ga pronadjem pa sam odustala.
Popela sam se u svoju sobu, uvijajući se u ćebe sa noćnog stočića uzela sam čaj i telefon. Videla sam da je dosta njih postavljalo sluke sa žurke, naravno ja ne bih bila ja da ne postavim sliku. Postajalo mi je sve hladnije i pored grejanja, zatvorenih prozora i vrata. Ostava sam čaj i telefon i otišla do mamine i tatine sobe da tamo potražim toplomer.

-Gde je jebeni toplomer?!
Prodrala sam se.
Na kraju sam proverila u svojoj sobi, naravno da je tu. Stavila sam toplomer ispod pazuha i sačekala da završi merenje.
Odjednom sam začula lupanje ulaznih vrata, a onda se u sobi pojavio Vule.

-Da li si normalna, odakle ti ideja da odeš bez da se javiš? Da ti se nešto desilo nikada sebi ne bih oprostio!
Drao se iz petnih žila.
Nervozno sam bacila toplomer na krevet ispred njega, namršteno se okrenem na bok glavu zabijajući u jastuk. Mrzim kad se Vule ljuti na mene, mislim, ljutio se on i pre, ali nikada nisam ovako reagovala, nikada me nije ovoliko pogadjalo.
Legao je pored mene, okrenuo me je tako da su nam se pogledi susreli, u stomaku sam osetila ples milion leptirića.
Izgubila sam se u tim smaragdno zelenim, odisale su nekom željom, nekom nedefinisanom emocijom. Prebacivao je pogled sa mojih očiju na usta. Skretala sam pogled s vremena na vreme dok smo ćutke ležali zagrljeni.

Vukašin P.O.V.

Bože koliko je samo lepa, voleo sam kad ne nosi šminku jer sam onda mogao da mazim njeno mekano lice. Sklonio sam joj iza uha praken kose koji joj je padao preko njenih safirno plavih očiju.
Privukao sam je još više ka sebi u nekom strahu da će se ovaj 'naš' trenutak uskoro završiti, a to ne želim. Grlio bih je satima, dok joj sklanjam kosu kako bih ljubio njen dug vrat. Ali to je nemoguće, ne bih nikada bio s njom, ne jer ne osećam ništa prema njoj, već zbog našeg prijateljstva. Možda ću jednom rizikovati, ukoliko primetim da više ne mogu da kontrolišem osećanja, ali dok se to ne desi, ona neće imati dečka, čuvaću je kao najvrednije blago na svetu.

...

Natalija P.O.V.

Mrzim drugu smenu, nikada ništa ne stignem da uradim.
Bacila sam pogled na sat koji se nalazi kod radnog stola, 12:09h. Sjajno, imam samo vremena da se okupam. Pesmu za priredbu nisam ni pipnula, ali to mi ne predstavlja problem jer je znam još od osnovne škole. Iz ormara sam izvukla Nike helanke koje moje atribute dovode do izražaja, Vuletovu majicu koju sam mu sinoć zabola, držim je u rukama neko vreme razmišljajući da li da je obučem, ipak je zvezdina majica, a svi znaju da mene to ne zanima. Malo promene neće škoditi, prebacila sam sve to preko ramena u nadi da ću iz prve pronaći crne čarape.

Uvila sam se u peškir, zatim stala pred ogledalo da obavim rutinu posle kupanja. Natrackala sam se raznim kremama, a onda obukla.
Majica mi je bila ogromna pa sam je vezala tako da ispadne kao da je krop-top. Začulo se zvono telefona, na ekranu je pisalo 'Vule🌍💙', prevukla sam malu slušalicu u desno, stavljajući telefon izmedju ramena i uha dok gledam šta ću sa kosom.

-Idemo danas do Cunamija da vidimo za rodjendan, nemoj ništa da planiraš za posle. Došla sam na terasu. Svež februarski vazduh je naterao moje telo da se ukoči.

-Ae izadji na terasu.
Prekinula sam vezu, telefon sam ostavila na stoličicu koja je tu stajala. Uhvatila sam Vuletovu ruku igrajući se njegovim prstima.

-Kad si mi zabola majicu seljančuro?
Rekao je kroz osmeh.

-Juče.
Kratko sam odgovorila trljajući moj nos o njegov.
Neprimetno mi je stegao ruku kako se ne bih odmakla od njega.

-Ajde idi spremaj se, za 10 minuta krećemo u školu.
Klimnula sam glavom, obukla sam moju Super dry crnu jaknu, na glavu sam stavila crnu kapicu sa onim sranjem na vrhu i naravno stavila sam crne Versace naočare.
Prasnula sam u smeh kada sam napokon primetila da sam obučena kao da idem na sahranu. U tom trenutku Vule je zbunjen uleteo u sobu. Uputio mi je upitan pogled, na šta sam mu ja rukama pokazala moj današnji autfit.

-Šta se tebi preko noći desilo?
Odmeravao me je ne skidajući blagi osmeh sa lica.
Prišla sam mu obavijajući ruke oko njegovog vrata. Iz nekog nepoznatog razloga sam počela da ga ljubim u vrat, njegovi mišići su počeli da se grče, refleksno se savio kako bi me podigao. Noge sam obavila oko njegovog struka, sad je on bio taj koji je ostavljao poljupce na mom vratu. Pribio me je uza zid, ruke je spustio na moje dupe. Pogledali smo se, naš kontakt očima nije dugo trajao, spojio nam je usne, spustio me je na krevet i nežno legao preko mene.
U tom trenutku su se na stepeništu čuli koraci. Podigao je pogled, a na licu mu se pojavio smešak. Ustao je i zaključao vrata moje sobe, pa se vratio da nastavi započeti posao. Jednu ruku mi je stavio na kuk dok se drugom podupirao o krevet zbog ravnoteže, da bi lakše ostavljao poljupce na mojim usnama.

Vukašin P.O.V.

Ljubio sam je u vrat kad mi je sinula ideja.
Zagrizao sam je za vrat, krenuo sam da uvlačim taj deo kože kako bih joj ostavio šljivu.
Čuo sam da je ispustila zvuk užitka, ubrzo sam ja bio taj koji je ležao ispod. Dok je sedela na meni brzo je vezala kosu, spustivši se počela je da mi pravi šljivu dok se donjim delom trljala o moj. Sa obe ruke sam joj stisnuo dupe kako bih joj pomogao u tom trljanju.

Kada smo shvatili šta radimo oboje smo prestali. Sela mi je u krilo i obgrlila me oko vrara.

-Izvini Vule.
Šljive na vratu su nam se još crvenele.
Ove sekunde bih je uhvatio za ruku i odveo negde daleko, ali ne mogu, rekao sam da necu dozvoliti ni jednoj devojci da mi udje pod kožu ponovo, plus ona mi je najbolja drugarica. Neće biti sa mnom, a vala ni sa bilo kojim drugim likom.

-Lagano, ja sam kriv.
Nežno sam je sklonio sa sebe na krevet, pa otišao u školu.

...

Natalija P.O.V.

Kucam na vrata, uz izvinjenje geografičarki uzazim u učionicu pogledom tražeći slobodno mesto. Jedno je bilo pored.... Vuleta, a drugo pored Dime. Čim sam sela pored Dime, ceo razred je zbunjeno buljio u mene, uključujući i profesorku. Uputila sam svakom od njih oštar pogled, samo sam njegov ignorisala.
Kraičkom oka sam primetila da Dima ne skida pogled sa mene, znam da mu se svidjam već neko vreme, ali nisam se obazirala na to misleći da su puste priče, ali sada mi nešto govori da i nisu baš.

-Nato.
Naslonio se na klupu kako bi me bolje video.

-Reci.
Rekla sam upućujući mu najlepsi moguć osmeh.

-Hoćeš na neku kafu posle škole?
Potvrdno sam klimnula glavom.
Pošto nisam baš mogla da se skoncentrišem na čas, na netu sam počela da čitam o Crvenoj zvezdi, istoriju, nastanak i sve ostalo. Instalirala sam i aplikaciju kako bih mogla da pratim kada su utakmice i tabele. Vule će biti tamo u subotu, što znači da i ja moram da odem, ne zato što me on tera, već zbog toga što ću ga manje vidjati posle onog danas.
Ubrzo se oglasilo zvono za kraj časa, nisam htela da izlazim pa sam svoje noge prebacila preko Dimine leve noge, dok mi je glava bila na njegovom ramenu. Levu ruku je postavio na moj struk, a desnom je glenao nešto na telefonu.

...

Jednu ruku je prebacio peko mog ramena dok smo izlazili iz škole, pogledala sam ga, njegov pogled je već bio na meni, nasmešila sam mu se ostavljajući sitan poljubac na njegovom obrazu.

-Natalija mislim da smo se dogovorili da danas idemo do Cunamija.
Prokomentarisao je Vule.
Pozdravio se sa Urošem, Veljom i Lazarom.
Namrštila sam se u nadi da će skapirati da ne želim da idem, ali nije uspelo.

-Idem sa Dimom na kafu, je l' to može da sačeka?
Naglasila sam drugi deo rečenice.

-Koliko da sačeka?
Bezvoljno je upitao.

-Sat vremena.
Ubacio se Dima.
Ovaj je klimnuo glavom i izašao iz škole.
Izdahnula sam sa olakšanjem, zagrlila sam Dimu u znak zahvalnosti, a onda smo otišli do obližnjeg kafića.

...

-Saće Vule da dodje.
Prevrnula sam očima, spuštajući telefon na sto.
Dima mi se približio i iznenada me poljubio. Odmakao se na par sekundi da bi video moju reakciju koja je bila izbezumljena. Stavila sam mu ruke na obraze, privukla sam ga sebi ponovo spojivši naše usne.

Vukašin P.O.V.

Ukopan sam stajao u mestu, ne mogu da verujem da su se smuvali, a pa ne može to tako, neće oni biti zajedno, ne zvao se ja Vukašin Petrović.
Uleteo sam u kafić, histerično sam zatvorio vrata pa stao kod njihovog stola.

-Žao mi je što vas ometam, al' proslo je sat vremena.
Sarkastično sam izgovorio prvi deo rečenice.
Nervozno je uzela stvari, poljubila Dimu i bez reči otišla u kola.
Šta se ona drka na mene kad se prvo sa mnom nešto dogovorila pa onda sa njim? Sama je za to kriva.

-Ne ponašaj se kao idiot, nisam ti ja kriv, lepo sam ti rekao da ne planiraš ništa posle škole.
Nije ništa rekla, samo je nemo gledala kroz prozor.
Aha sad me ignoriše, ma zabole me.
Vožnja je prošla u mrtvačkoj tišini. Posle 15 minuta kruženja napokon sam našao parking mesto.

-Ćao, izvolite.
Rekao je gazda odmeravajući Natu koja je bulila u telefon.

-Voleli bismo ovde da proslavimo punoletstvo, pa nas zanima cena iznajmljivanja lokala koliko ljudi može da stane i sve to.
Lik mi je dao cenovnik i počeo da mi objašnjava.

-Lokal se iznajmljuje na 24 sata, može da stane do 200 ljudi, cena je od 450€ do 500€, piće i hrana mogu da se donesu.
Okrenuo sam se ka Nati , mislim da joj se ovo do sad najviše svidelo.

-Šta ćemo, ovde ili da pogledamo još negde?
Pitao sam je iako sam već znao odgovor.

-Pa ne znam, meni je ovde top, ali bolje ti odluči.
Rekla je i nastavila da čačka telefon.
Okrenuo sam se prema njemu i pitao ga šta je ostalo slobodno do kraja februara.

-Slobodno je 19. 20. 28. i...
Nije stigao za izgovori jer sam ga brzo prekinuo.

-28. bi nam odgovaralo.
Klimnuo je glavom, uzeo naše podatke, a onda smo napokon krenuli kući.