Natalija P.O.V.

Svoje ruke je postavio na moje dupe pribijajući me uz sebe. Da nije napokon shvatio? Volela bih to, volela bih da su osećanja obostrana. Taman kad sam se ponadala on je sklonio ruke zamolivši me da ustanem. Mia je ušla u sobu, a kada me je videla pojavio joj se iskren osmeh na licu, što je naravno i meni izmamilo osmeh.

-Dušo, možemo li da popričamo nas dve?
Pitala me je spuštajući korpu sa stvarima na pod.

-Naravno, šta je u pitanju?
Pratila sam je pogledom.

-Nasamo.
Naglasila je izlazeći iz sobe.
Sišla sam u prizemlje i sela preko puta nje za šank.

-Reci Miki, šta je bilo.
Stavila je čašu vode ispred mene, po ovome znam da nije nešto baš previše sjajno.

-Kakav je to san mila?
Znala sam, nervozno sam počela da vrtim onu čašu ispred mene.

-Miki, ne bih o tome.
Nežno je spustila ruku preko moje.

-Biće ti mnogo lakše ako kažeš, ne treba da zadržavaš to u sebi.
Potvrdno sam klimnula glavom, odlučila sam da joj kažem.

-Pa vidiš Miki, sinoć sam imala jedan mnogo, mnogo loš san vezan za Vuleta. Sanjala sam da smo na utakmici on, neki iz našeg odeljenja i ja, neki grobari su došli na sever i započeli tuču. Miki njih dvojica su uperili nož i pištolj u našeg Vuleta...
Nisam mogla da nastavim suze su lile kao iz česme.

-Ejj mila moja, to je samo san, naš Vule je živ i zdrav.
Ne mogu više da budem u ovom zagušljivom prostoru, treba mi svež vazduh.
Bez ikakvog pozdrava sam izašla iz kuće, želim da budem sama neko vreme. Danas polažem vožnju, čim izradim vozačku zapaliću u vikendicu na Zlatiboru.

...

-Opet pala?
Zaključio je tata na osnovu moje smorene face.

-Ne tata, položila sam ovog puta, sa maksimalnim brojem bodova.
Složio je iznenadjenu facu.
K'o da je čudno da ja položim bez greške.

-E pa u tom slučaju tatica te vodi na jedno mesto.
Nasmejala sam se jer sam znala da ću dobiti nove stvari i, naravno, auto.
Prvo smo svratili do MUP-a da se slikam za vozačku, a onda u Rajićevu. Išli smo od prodavnice do prodavnice, kese su se gomilale, a onda smo došli do Fashion&Friends-a gde sam ugledala idealnu haljinu za proslavu osamnaestog rodjendana.
Mala crna haljina, bez rukava, uska, baš po mom ukusu.
Što se tiče auta, nisam otišla sa tatom jer znam da će on da izabere najbolji i najlepši.

Sve stvari sam bacila na pranje kako bih mogla sutra da ih nosim u školu. Kad sam ušla u sobu primetila sam da je u Vuletovoj sobi mrak, gde li je, u ovo vreme bi bio ovde.
Uzela sam telefon u nadi da ću videti poruku, ali ništa.

~Je l' dolaziš večeras?
Iako je tek pola devet tako mi se prispavalo, otišla sam da se okupam pa da legnem.

Prstima sam sam prolazila kroz svoju dugu kosu sušeći je fenom. Otišla sam u sobu uvijena u peškir da bih uzela figaro, ništa od mog leganja ranije.
Uključila sam figaro nameštajući na najjaču temperaturu. Odvajala sam malo veće pramenove kako bih dobila veće talase koje obožavam. Ne peglam se često, mnogo vodim računa o svojoj kosi, iako je farbana, vidi se da je baš negovana.
Nakon pola sata sam sve završila, stajala sam pred ogledalom razmišljajući o odlasku. Do rodjendana je ostalo još deset dana, ako sutra pre škole odem imam dovoljno vremena da razmislim o svemu i da se vratim na rodjendan.
Ušla sam u sobu bacajući na stolicu peškir u koji sam bila uvijena. U donjem vešu sam sela na krevet cepajući iz sveske list papira na kom sam napisala da sam na Zlatiboru, da ne brinu. Sutra prepodne ću biti sama pa ću moći da uzmem malo novca da mi se nadje. Spakovala sam u torbu pet majica, džemper, tri trenerke, tri šortsa i zimsku pidžamu. Ovde spavam samo u šortsevima i kroptop majicama koje više ne nosim.
Sreća pa tata ima vezu u policiji pa će mi vozačka biti već sutra gotova.
Zaspala sam sa nekim osmehom na licu.

...

Bunovna sam izašla na terasu oko pola dvanaest bacajući pogled na dvorište gde sam imala šta da vidim. Crni BMW sa crnom mašnom na vrhu, a ispod brisača je stajala neka koverta.
Na brzinu sam obukla crne Replay farmerke i Nike beli kroptop duks sa crnim natpisom. Sa stola sam uzela naočare za sunce trčeći ka zadnjem ulazu.
Odlučila sam da malo provozam po kraju, neka probna vožnja za početak.
Skinula sam mašnu, pa uzela kovertu.

-Mama i ja se nadamo da ti se svidja auto, ključevi se nalaze u dnevnoj sobi kod televizora. Ovo je samo jedan od naših poklona za rodjendan, volimo te.
Čitala sam naglas.
Trknula sam da uzmem ključeve, a onda sam se provozala do Meka da uzmem kafu i po vozačku.
Auto je odličan, kao da se sam vozi. Vratila sam se kući da uzmem stvari, knjige, jer sam odlučila da danas ipak odem u školu, bar na tri časa i da zakačim porukicu na frižider.
Mahinalno sam vezala pojas ulazeći u auto, dok sam izlazila iz dvorišta videla sam Vuleta. Imao je osmeh na licu kada je video da vozim.

-Upadaj.
Nasmejala sam se.
Seo je na suvozačko mesto pa smo krenuli.
Zbunjeno me je pogledao videvši torbu za ekskurzije.

-Šta će ti torba?
Neko vreme nisam odgovarala zbog čega je od ponovio pitanje.

-Idem na Zlatibor na nekoliko dana.
Rekla sam ne skidajući pogled sa puta.
Kraičkom oka sam primetila da se mršti, al' baš me briga.

-Nećeš sama, idemo zajedno.
Rekao je mrtav 'ladan.
O da, hoću.

-Ne, želim da budem sama, a ne smeš da propustiš derbi vodjo grupe...
Izgovorila sam drhtavim glasom.
Počeo je histerično da grize donju usnu cupkajući nogama, kao da je priključen na struju. Parkirala sam se u jednoj uličici u centru u koju ljudi baš ne zalaze. Izašli smo iz auta, nastao je haos.

-Zašto to radiš, je l' hraniš ego time što vrtiš ljude oko malog prsta, šta, nije ti dovoljno što se likovi ponašaju kao papučari da bi tebi udovoljili jer jebeno žele da budu sa tobom, a ti ko zna koga želiš. Natalija osvesti se, u životu nećeš uvek dobiti ono što želiš! Shvati da ti ja nikad neću biti kao drugi!
Drao se dok mi se unosio u facu.
Zatvorila sam oči kako bih zaustavila suze.

-Stvarno to misliš o meni, Vukašine, da nemam razlog reč ti ne bih rekla za taj detbi, a ovo za ove likove, da u pravu si ne primećujem ih zato što želim nekoga ko mene ne želi.
Da bih okončala ovu svadju krenula sam se ka školi.
Snažno me je cimnuo pribijajući me uz zid.

-A koga ti to želiš?
Nije bilo šanse sa se izvučem odavde.
Usne su nam bile udaljene nekoliko centimetara, osetila sam njegov dah na svojim usnama.
Ako nastavim da budem ovakva provaliće, ali ne mogu da se unormalim, milion leptirića mi je u stomaku.
Približavao se sve više, a ja nisam imala kud, srećom pojavio se Velja pa se ovaj odmah pomerio.

-Gde su moji omiljeni drugari?
Obesio nam se oko vrata.

Tića je htela da sedne pored mene, ali je Vukašin napravio skandal, na kraju je Velja seo pored mene da niko ne bi bio oštećen. Sve sam to izignorisala, zanimala su me samo njegova osećanja.

-Sa koliko čašova bežiš?
Trgnuo me je Veljin glas iz razmišljanja.

-Izgleda da ne bežim, javila mi je Anja iz dvojke da ni profesorka nemačkog nije u školi, gubimo dvočas matematike i to pa imamo samo tri časa. Nego, znam da si sve video, primetila sam kad si stao iza onog auta.
Okrenula sam se ka njemu.
Klimnuo je glavom.

-Svidjaš mu se sto posto, ali plaši se da pokaže bilo kakvu emociju, plaši se sebi da prizna, i sama znaš šta je bilo sa Vanjom.
Ta Vanja je varala Vuleta dva meseca, niko ništa nije smeo da mu kaže osim mene.
Kad smo bili na dočeku prošle Nove Godine, u Hiltonu, u wc-u sam čula Vanju kako uzdiše i govori "jače", brzo sam istrčala da dovedem Vuleta koji je posle otvorio vrata. Tu scenu nikada neću zaboraviti, Vanja koja stoji nagnuta na zid sa kurcem u njoj i moj najbolji drug koji gleda to sa suzama u očima.
Odvela sam ga na svež vazduh da bi se smirio, tada je rekao da više neće imati devojku.

-Znam, a ne verujem da mu se svidjam, on mene gleda samo kao drugaricu i to je to.
Rekla sam mu malo glasnije.

-Krstiću, Aleksićeva, napolje odmah!
Prodrala se nervozna biologičarka.
Velja i ja smo bez reči izašli u dvorište.

-Je l' ti rekao Vule da ne smeš sama na Zlatibor.
Kad je pre stigao sve da mu ispriča?!

-Jeste, veruj mi Veljo ja bih ga rado odvela samo da ne ode na taj derbi.
Na sekund se nasmejao.
Uhvatio me je oko struka u spustio kod sebe u krilo.
Počeo je da me ljubi u vrat, odgurnula sam ga upućujući upitan pogled.

-Nato, ti danas nisi htela da te on provali, je l' tako? A on me je pitao da li ti se svidja.
Laže, sigurno me sad zajebava.

-Ne zajebavaj me druže.
Stao je ispred mene hvatajući me oko struka.

-Nato, znamo se od vrtića, da li misliš da bih te lagao. Da sam hteo da budem sa tobom rekao bih ti to.
Znam kakav je Vule kad mi se približi bilo koji njegov drug na ovakav način. Ne želim da se posvadja sa najboljim drugom.
Začulo se zvono, zagrlila sam Velju onako iskreno, prijateljski.
U tom trenutku pojavio se Vule. Velja i ja smo se odmakli jedno od drugog pa sam ja brže bolje otišla.

Vule P.O.V.

Kriv mi je proključala u venama al' nisam hteo da pravim sranja, znam da on ne bi sa Natom, valjda.
Gledao sam je kako utrčava u školu razmištljajući o tome da odem sa njom na Zlatibor.

-Vekile, ti beše ne ideš na derbi?
Odmahnuo je glavom, ništa onda, preostaje mi samo Dimu da pozovem.
Izvlačim telefon iz džepa, okrećem Dimu jer nije u školi.

-Menjaš me na derbiju sutra.
Imam neki osećaj da ću zažaliti zbog ovoga.
Želim da idem na taj derbi, stvarno, ali ona ima loš osećaj, sa time se ne igra jer je uvek u pravu.
Ovaj klošar se obradovao pa je spustio slušalicu.

-Požuri, uzmi stvari, znajući nju neće te čekati.
Ćušnuo me je u ruku namigujući.
Dao mi je ključeve od njegovih kola, a onda sam potrčao kući.
Vozio sam sto na sat nisam poštovao ni jedno ograničenje i stigao sam kući za deset minuta.
Kod kuće nikoga ne zatičem što je odlično, u torbu ubacijem dovoljno stvari za sedam dana.
Vrata Natine terase su bila odškrinuta tako da sam uleteo da joj uzmem neke stvari za izlaske, skoro sam siguran da ih nije ponela. Uzeo sam tri kombinacije u kojima obožavam da je vidim.
Izašao sam iz sobe ostavljajući vrata kako sam ih zatekao.

Natalija P.O.V.

-Odsutni?
Pitala je profesorka veselo.
Aleksa se okretao oko svoje svoje ose ne bi li video ko nije tu.

-Vukašin Petrović.
Odgovorio je.
Bacila sam pogled na Vuletovo mesto. Gle, stvarno nije tu, ko zna gde je idiot otišao.
Malo me je zabolela glava pa sam je prislonila na Veljino rame.
Na svu sreću profesorka je dobre volje pa nismo ništa radili, čas je prolazio brzo uz tračarenje i kikot učenika.

Sedeli smo na tribinicama za vreme velikog odmora, bacajući pogled na ulaz primetila sam Vuleta kako trči sa putnom torbom. Ustavši krenula sam ka njemu sa ogromnim osmehom. Zadihan je stajao ispred mene gledajući me pravo u oči.
Čim nosi torbu odlučio je da krene sa mnom, toliko o mojoj odsečenosti od sveta. Bacio je ključeve Velji pa me privukao u snažan zagrljaj.

-Nećeš ti nigde bez mene. Ne želim da se odvajamo više ni na jedan dan a kamoli duže.
Šapnuo je tiho, ali dovoljno glasno da ja čujem, da mi izmami osmeh.

-Napokon se slažemo oko nečega posle dužeg vremena.
Promrmljala sam.
Seo je kod ostalih, a ja sam kod njega u krilo.
Češkala sam ga po glavi zato što on najviše voli. Svi smo se sprdali i smejali dok nije prišla Vanja. Osmeh nam je spao sa lica, okrenuli smo glave kako ne bi gledali tu jadnicu, šta će ona ovde uopšte, suprotna je smena.

-Vukašine, da li bi mogli da popričamo na kratko?
Pogledali smo se, krenula sam da udjem u školu, ali on me je zaostavio što nas je sve začudilo.
Ostali su otišli, gledala sam je sa gadjenjem dok sam i dalje češkala Vuleta.

-Ne.
Odsečno je odgovorio.

-Bitno je, molim te.
Baš je uporna ova drolja.

-Rekao sam ne.
Zabio je glavu u moje rame kako bi se smirio, nije pokazivao nervozu, ali ja sam to primetila.
Gledala sam je kako histerično odlazi, izgleda tako jeftino pored svih tih skupih stvari na njoj. Osetila sam kako me Vule sve jače grli, ostavila sam sitan poljubac na njegovom temenu.
Ušli smo u učionicu gde nas je čekao direktor.

-Sada ćete u tišini izaći, profesorka je morala da žuri kući.
Šta smo koji kurac dolazili na dva časa?!
Vule je prebacio ruku preko mog ramena glavom pokazujući da krenemo.

U autu je bio minus, uključila sam klimu i napokon smo krenuli.

...

Posle tri i po sata vožnje stigli smo.
Vule je uspeo da dremne zadnjih pola sata, prodrmala sam ga malo kad sam se parkirala u garaži koja je nalazi sa desne strane vikendice.

-Ajde Vule, budi se.
Izašli smo iz auta, uzevši stvari ušli smo u kuću.
Kad sam spustila torbu shvatila sam da nisam ponela stvari za izlaske. Iz sve snage sam se udarila po čelu.

-Šta bi?
Nasmejao se.

-Pa, zaboravila sam neke stvari i sad neću moći da izlazim.
Šutnula sam torbu koja se otkotrljala do fotelje.
Vule je počeo da čeprka po torbi spustivši je.
Izvadio je Replay srebrnu kroptop majicu na bretele, crne iscepane Superdry farmerke, crnu Pull&Bear haljinu na bretele koju sam nosila u Bombu i Zara crni kombinezon, takodje na bretele. Što se tiče obuće poneo mi je Steve Madden štikle sa cirkonima.

-Vrata terase su bila otvorena pa sam...
Bacila sam se na njega pa smo oboje završili na podu. Grlila sam ga ostavljajući niz poljubaca na obrazima. Zaustavio me je, sa osmehom mi je posmatrao usne koje su bile razdvojene.
Ustao je podižući me kao princezu. Popevši se na sprat ušao je u moju sobu nežno me spuštajući na krevet.
Misli su mi pomešane, ovaj kontakt očima nikada nismo imali.
Taman kad je hteo da me poljubi zazvonio mi je telefon, tata je.

-Halo tatice.
Veselo sam rekla uključujući spikerfon.

-Jeste stigli? Je l' hladno u kući, ko će da vam sprema hranu?...
Obasipao me je sa milion pitanja.

-Ne brini tata, stigli smo, nije hladno, a hranu ćemo sami spremati.
Odgovarala sam mu kratko i jasno kako bih što pre završila ovaj razgovor.

-Ali, kako on zna da si sa mnom.
Namrštila sam se.

-Rekla mu je Mia, ostavio sam joj poruku na stolu.
Prošaputao je.
Pošto sam prekinula vezu Vule je ponovo pokušao da me poljubi, ali je onda njemu zazvonio telefon.
Nervozno je seo na ivicu krevera pričajući sa Mijom.
Okrenula sam se na stomak gledajući kroz prozore kako sneg veje.
Čim je prekinuo vezu nežno me je pomazio po glavi na šta sam se ja mahinalno okrenula.

-Možda opet zazvoni telefon.
Zakikotala sam se.
Kao što sam rekla, telefon je zazvonio, ponovo njegov. Ustala sam sa kreveta zapućujući se u dnevnu sobu.