Prijatelju, video sam je danas. Vratila se nakon punih šest godina u naš grad. Istina, nije to bila moja Mrvica koju sam nekada voleo. Sećam se, dok je još bila sa mnom, imala je dugu smeđu kosu, oblačila se pomalo klošarski i stalno nosila mnoštvo prstenja. A sada, sada je prijatelju ne možeš prepoznati. Više nema dugu smeđu kosu, sada ima crvenu kosu do ramena, oblači se kao dama i umesto mnoštva prstenja, na ruci ima burmu. Pre joj se u očima videlo da pripada meni, a sada joj se u očima vidi ljubav prema tom čoveku. Čak i miriše na njega, prijatelju, kunem ti se. Ne mogu ti opisati moju trenutnu bol, volim ja tu mrvu još uvek.

A što je najgore, prijatelju moj, došla je na zabavu. Znaš onu zabavu, pričao sam ti o njoj. U dugoj crvenoj haljini, plenila je poglede svu noć. Igrala je, jednom je čak i zapevala i to ljubavnu pesmu. Posvetila ju je njemu, a naša je. Prijatelju, otpevala je pesmu koju sam ja njoj pevao, iako je ženska, pesmu koja je bila naša, otpevala je i posvetila tom čoveku. Ubila me je, živog me je u grob strpala. A tek pogled, taj pogled nikada neću zaboraviti. Tačno kada je došao deo, znaš ti prijatelju koji deo, okrenula se prema meni i pogledala me. I tada sam video da ona nije moja. Nije više moja, pripada cela njemu.

A prijatelju, u očima joj vatrena iskra, iskra osvete, došla je sa namerom da me ubije. I uspela je.

Danima nisam svoj, pijem da ublažim tugu, slušam naše pesme, a ona se smeje u njegovom naručju. Ne pripada mi više, druže, nema moje mrve. Izgleda da je istina ono što su pričali, ubio sam je onog dana kada me je zatekla s njom u krevetu.

A sada, nakon svih ovih godina, vratila se da me slomi, da mi vrati za svaku suzu koja je potekla iz njenog oka. Neka, i treba mi to. Nisam znao da cenim ono što imam, sada neka patim.

A/N

Vreme je ispitnog roka pa me nema. 

Kako ste vi?

Posle ispitnih rokova obećavam da ću biti redovnija. :)

LOST