-Bili smo veoma mladi tad Noel.-okrenula se ka meni i ponovo se nasmejala onako kako samo ona to ume. Godine su prošle, ali njen osmeh nije, njen osmeh je večan.

-Stvarno si bila prava pobednica, još uvek si.-uzmem joj ruku i poljubim je.

-Nikad nećeš biti poseban Noel.Slavimo dvadeset godina braka, a još uvek ne znam zašto si čekao baš mene.

-Lumi...Jedina osoba na ovom svetu koja voli  decembarsko veče više od svega si ti, ja sam zavoleo veče zbog tebe. Čekao sam te godinama i čekaću još čitavu večnost ako bude potrebno.Ti si posebna.

Stavila je ruku na moje lice i podigla glavu tek toliko da me poljubi u čelo.Uhvatim je za ruku dok sedimo na klupi koju sam uspeo popraviti.Posmatramo još jedno decembarsko veče, ali ovaj put je sve dobro i posebno. Držim za ruku ženu koju volim godinama, ženu koju ću voleti dok sam živ. Ona je ljubav mog života, ona žena koja ume da živi, ona je moje najlepše decembarsko veče.