1.12.2006.

-Lumi, zar ponovo?

-Da, hajde Noel, idemo na naše brdo.

Kako je rekla naše tako je meni srce prestalo da kuca na par minuta, na par večnosti. Svaki tren sa njom je bio neka posebna dimenzija večnosti u kojoj sam živeo jer je ona kraj mene. Devojčica koja mi je promenila život iz korena.

-Lumi...

Okrenula se ka meni i video sam momenat u kom je prestala da se smeje. Ledenim očima je zaledila ovaj trenutak, samo za nas je zaustavila vreme i poklonila nam jedno decembarsko veče.

Lagano postavim ledenu ruku na njen topao obraz. Primaknem joj glavu i pustim da sklopi oči pa lagano, kao na filmu pritisnem usne uz njene. Nisam se pomerao, nisam želeo da kvarim sve, samo sam je dotakao i izmakao se.

Nasmejala se kako samo ona to zna, okrenula se i nestala. Samo je isčezla u jednoj decembarskoj večeri.