~ Sadašnjost ~

'O čemu razmišljaš?' - Rose me je upitala, zamišljeno sam je pogledala.

'O čekanju.' - jednostavno sam rekla na šta mi je ona dala zbunjeni pogled.

'O čekanju?'

'Da. O tome kako čitavog života nešto čekamo. Čekamo izlazak sunca, čekamo veče, čekamo petak, čekamo početak škole, čekamo raspust, čekamo diplomiranje, čekamo dan venčanja, čekamo smrt. Mi zapravo ništa drugo ni ne radimo u životu osim čekanja, trebalo bi da, na pitanje šta radimo, da odgovorimo da nešto čekamo, jer to je poenta, ne misliš tako?' - pogledala sam je direktno u oči, sa takvom odlučnošću koju nikada pre nisam kod sebe primetila

'Da, verovatno si u pravu, ali možda je život upravo onaj delić radnje koji se dešava dok čekamo.' - odgovorila je

'Misliš li da postoji nešto nakon ovog života?' - malo sam skrenula sa teme

'Misliš li ti?' - uzvratila mi je pitanjem

'Ne verujem u one priče o raju i paklu, ali da, definitvno sam sigurna da postoji nešto nakon ovog. Ne deluje mi moguće da je ovo jedino što dobijemo. Šta se dešava nakon smrti? Praznina? Doveka? To nema smisla.' - slegnula sam ramenima

'Život nema smisla..' - Rose je odsutno rekla

'Da, verovatno si u pravu.'

~ Zajedno sami ~

'Harry gde me vodiš?' - ne znam ni ja koji put sam ga upitala ovo pitanje od kad me je odveo od kuće, nije mi odgovorio, naravno.

Iznervirano sam izdahnula i pogledala kroz prozor. Već pola sata se vozimo u kolima, u tišini, nisam čak ni sigurna da smo još uvek u gradu. Ne razumem zašto je uopšte toliko ljut oko onoga, pa to je moj život, šta se to njega tiče?

'Hoćeš li mi konačno odgovoriti?' - nastavila sam da budem uporna, što je izgleda upalilo jer je bespomoćno izdahnuo i odgovorio mi, ne skidajući pogled sa puta

'Idemo kod mene.' - kratko je rekao

'Prvo, tvoja kuća nije u ovom smeru, drugo, zašto bih ja dođavola išla kod tebe?' - besno, ali pomalo i uplašeno zbog njegove reakcije, sam ga upitala

'Pod broj jedan, nisam rekao da idemo u kući mojih roditelja, nego kod mene, van grada, a drugo, zato što ne želim da ideš u prokleti internat, a i neko mora da vodi računa da ne bi ponovo pokušala da se povrediš.' - objasnio je smireno, previše ako mene pitate

'I ti si odlučio da izigravaš Majku Terezu?' - omaklo mi se. Po prvi put od početka vožnje je sklonio pogled sa puta i prebacio ga na mene. Izgledao je jako iznervirano. Malo me je uplašila ovakva reakcija pa sam skrenula pogled i ostala u tišini, rešena da se pomirim sa činjenicom da ću ostati sa njim, pa valjda je to bolje od internata, valjda.

~

Nakon još 10-ak minuta vožnje, konačno smo se parkirali. Izašla sam iz automobila i pogledala malo unaokolo. Da, definitivno smo bili na obodu grada. Bilo je to tiho naselje, sa ne puno kuća, ali mislim da sam videla jednu prodavnicu na, možda pet minuta hodanja odavde dok smo se vozili. Već je bio pao mrak pa nisam mnogo toga videla, ali ono što jesam, pa izgleda mi lepo. Osetila sam kako me Harry uzima za ruku i vodi ka ulazu kuće gde smo parkirali auto. Čini se da je to bila obična kuća od sva sprata sa prizemljem i podrumom. Mislim da je maslinasto zelene boje, ali nisam sigurna. Otvorio je vrata i ušao unutra, povlačeći mene za njim.

'Ovaj Harry, zašto su ti vrata otključana?' - zbunjeno sam ga upitala ali on je još uvek ćutao.
Izdahnula pomirena sa činjenicom da mi nikada ništa neće reći. Nekoliko trenutaka kasnije, ušli smo u nešto što se činilo dnevnom sobom. Bila je velika, zelenih zidova (Šta je sa njim i zelenom bojom?), sa ogromnim led televizorom i ostalim nameštajem bele boje, oh da, zaboravila sam da spomenem da ima zelene jastuke na ugaonoj garnituri. Onda mi je pogled stao na poznatu visoku plavušu.

'Sam?' - zbunjeno sam upitala

'Dea!' - radosno je rekla i potrčala da me zagrli. Kako je bila viša od mene, malo se sagnula i obavila ruke oko mene, na šta sam joj ja uzvratila i čvrsto je zagrlila.

'Odneću ti stvari u tvoju sobu.' - začula sam glas iza sebe i čula Harrya kako odlazi.

Nakon par minuta, Sam i ja smo se razdvojie i ona me je povukla za ruku te smo sele na krevet.

'Okej, sada sam potpuno zbunjena.' - otpuhnula sam na šta me je ona pogledala sa smeškom

'Ti stvarno jesi kao neko dete.' - još jače se nasmejala i pokazala svoje blistavo bele zube

'Nisam baš sigurna da jesam.' - tužno sam se osmehnula. Primetila sam da je shvatila na šta mislim jer se istog trenutka namrštila i pokušala da promeni temu

'Veruj mi da sam i ja zbunjena. Harry me je samo pozvao i rekao da dodjem ovamo jer te dovodi, uopšte mi nije jasan.' - imala je zbunjen izraz lica

'Nije ni meni, bukvalno me je oteo iz kue, šta li je njemu na pameti.' - izdahnula sam

'Već ste krenule da me ogovorate? Zaista ne gubite vreme.' - Poskočila sam jer nisam očekivala Harrya. Ubrzo se pojavio i seo pored mene. Naslonio se na krevet i prebacio jedno nogu preko druge

'Hoćeš li se već jednom smilovati nad devojkom i obajsniti joj zašto je ovde?' - Sam je iznervirano upitala

'Mislim da ona to savršeno zna.' - značajno me je pogledao

'Oteo si me iz kuće!' - raširila sam ruke u neverici

'Želiš ići u internat?' - podigao je obrvu. Skrenula sam pogled, u pravu je, nisam želela u internat, ali čoveče, ovo je ludo.

'Internat?' - sam je zbnjeno upitala.

'Ne mogu da objašnjavam.' - kratko je odgovorio. Pogledala je u mene ali ja sam odmahnula glavom i prekrstila ruke, nemam snage da pričam o tome.

'Doooobro ne morate mi reći, ja u svakom slučaju moram da idem.' - slegnula je ramenima i ustala. Zabrinuto sam je pogledala.

'Gde ćeš sad?' - Harry je viknuo.

'Ali, Sam, mrak je.' - nasmešila mi se.

'Ne brinite, Alex dolazi po mene.' - Zamišljeno je rekla. Imala je taj sjaj u očima, onaj poseban, odmah sam znala o čemu se radi.

'Ko je Alex?' - Harry ju je ozbiljno upitao. Zainteresovano sam gledala ovo, zaštitnički brat naspram sestre. Na trenutak sam se setila da je i Kianov i moj odnos nekada bio ovakav, nikada mi ne bi dozvoljavao da izlazim sa momcima pa mu nisam niakda ni govorila, ali sada...Protresla sam glavu i sklonila tužne misli i ponovo se fokusirala na scenu ispred sebe.

'Drug.' - Sam mu je jednostavno odgovorila.

'Znam ja to „drug". Drug, drug pa drugo stanje.' - nisam mogla da izdržim te sam morala da se nasmejem. Harry je bio neodoljiv u ovoj situaciji. Sam me je prostrelila pogledom na šta sam ja podigla ruke u znak odbprane i promrmljala jedno „Izvini".

'Samo smo drugovi, Harry. Nemoj da si naporan.' - umorno je rekla.

'Ali...' - prekinula ga je

'Sve će biti u redu, veliki brate, a sad ćao.' - prišla mi je i poljubila me u obraz i prošaputala mi 'Alex Vega' te mi namignula.

'Srećnice.' - nasmešila sam se na šta mi je ona dala značajni pogled.

'O čemu to vi?' - Harry nas je zbunjeno posmatrao.

'Zbogom braco.' - samo je rekla i izletela napolje. Ubrzo sam čula zvuk auta i nedugo zatim kako isti odlazi. Otišla je.

Tek sam tada postala jasno svesna svoje situacije. Ja sam sama sa Harryem, u njegovoj kući, na obodu grada. Naježila sam se. Osetila sam kako mi srce jače i brzo kuca, teško sam disala. Bila sam jako nervozna.

'Opusti se.' - jednostavno je rekao.

'Harry, šta sad?' - upitala sam ga. Iskreno, ni sama ne znam odakle mi toliko snage.

'Pa, prvo bi mogli da večeramo, ja sam za pizzu, ne znam za tebe. Onda bi mogli da pogledamo neki film i na kraju, pa možemo u krevet.' - nasmešio se a onda je brzo dodao nakon što sam ga ja uplašeno pogledala - 'Odvojeno, nažalost...' - tužno je rekao. Uzela sam jastuk i udarila ga po sred nosa.

'Dete.' - nasmejao se i uzeo telefon, verovatno da naruči pizzu.

~ Sadašnjost ~

'Šta se desilo tada?' - Rose me je upitala nakon što sam izgovorila poslednju rečenicu.

'Izgleda da sam tada počela da se zaljubljujem u svoju najgoru noćnu moru.'

A/N
Dva nastavka u dva dana? Šta mi se događa?
Uglavnom, ostavite vote i com, nadam se da vam se dopada
Čitajte Born To Die
Lya♥
J.xx