To je danas. Tako sam nervozna. Završili su mi frizuru i šminku. Kosu sam podigla u i pundju desni pramen sam pustila da mi visi. Sada je na redu venčanica, Meri i Kori mi pomažu.

" Viki, da li si spremna?" čula sam mamin glas.
Ušla je u sobu, nosila je dugu ledeno plavu haljinu, a kosu podigla u pundju. Na glavi joj je svetlucala prelepa kruna. U rukama je držala neobičnu kutiju sa ukrasnim ivicama.

" Hvala na pomoći" osmehnula sam se.

" Nema na čemu, princezo" poklonile su mi se Kori i Meri u isto vreme, pa krenule prema vratima.

" Donela sam ti nešto" prišla mi je i spustila kutiju na krevet, a zatim je polako otvorila. Unutra je bila kruna, sa puno sitnih belih kristala. Na sredini je imala veliki kristal koji ima odsjaj duginih boja. Tako je savršena "Ovo je bila moja prva kruna, nosila sam je kao princeza. Volela bih da je ti nosiš na venčanju i dokne postaneš kraljica." pažljivo je izvadila iz kutije i stavila mi je na glavu.

Pogledala sam se u ogedalo, izgledala je prelepo uz venčanicu " Hvala, prelepa je. Nosiću je" došla sam do nje da je zagrlim.

" Baš mi je drago. Spremi se uskoro počinje svečanost. Za pet minuta sidji dole, tata će te čekati kod stepenica da te odprati do oltara." osmehnula mi se i krenula van sobe.

Danas ću postati gospodja. Ne mogu da verujem. Derek mi više neće biti dečko, već muž. Jedva čekam da sidjem dole, nestrpljiva sam. Tako sam srećna.
Nisam mogla da prestanem da se gledam u ogledalu, samo ću danas nositi venčanicu. Tako mi je žao zbog toga, volela bih kada bih je nosila svakoga dana. Presavršena je.
Moram da krenem dole, očekuju me.
Krenula sam prema vratima i izašla iz sobe, sporik korakom sam krenula prema stepenicama.
Osećam leden povetarac i jak miris limuna. Volim taj slatko-kiseli miris, koji je od jednom postao jak. Pogledala sam u pod i primetila senku, kao da neko stoji iza mene. Zaledila sam se od straha, ko zna ko bi to mogao biti. Plašim se da se okrenem. 
Neko je iza mene, znam to. Polako sam se okrenula, ali nije bilo nikoga. Svetla su se odjednom pogasila, ostala sam sledjena. Šta se ovo dešava?
Izgleda da se neko igra samnom i pokušava da me zastraši, ali mu to neću dozvoliti. Nastaviću dalje i otiće na svečanost, ne obazirajući se na ovo.
Udahnula sam duboko i nabacila osmeh na lice, ali kadam sam se okrenula ponovo ugledala sam nekog da stoji, nisam uspela da vidim lice, ali po gradji to je muskarac. Krenuo je prema meni, čujem lupkanje njegovih cipela. Podigao je ruku i pucnuo prstima. Odjednom su se svetla ponovo upalila, a na nekoliko metara od mene je stajao dečko, ne bih rekla da je stariji od dvadesetsedam godina. Nosio je crne pantalone i crnu košulju na kojoj su prva dva dugmeta odkopčana. Imao je crnu podužu kosu koja mu je prektivala uši, a mala brada mu se primetila, ona od dva-tri dana. Bio je zgodan, ali me je neka jeza uhvatila. On je demon, osećam neku čudnu auru oko njega.
Približio mi se još više i stao na metar od mene, snimao me je od glave do pete i zaustavio pogled na moji očima. Primećujem da ima ledeno plave oči, nekako deluje zastrašujuće sa tim hladnim pogledom. Ima manekenske crte lica.

" Nisam ni predpostavio da je princeza tako lepa" prošao mi je prstima po obrazu, a zatim spustio ruku do moje brade i blago mi podigao glavu, približivši mi se tako blizu da osećam njegov dah na licu.

" K-ko si ti?" sledjeno sam stajala, ne mogu da se pomerim.

" Ja sam Riven šećeru" nasmešio mi se " Neću dozvoliti da se udaš, jer te želim. Udaćeš se za mene.Napokon sam slobodan posle toliko godina. Hvala ti što si ubila kralja i oslobodila me."

Da se udam za njega!? Ovaj ima baš bujnu maštu. Ako govori da sam ga ja oslobodila to znači da je on zlo o kome je onaj čovek pričao.

" Neću se udati za tebe" odgurnula sam mu ruku i napravila korak unazad " Samo ti sanjaj. Udaću se za Dereka, a ti samo možeš da odeš." prošla sam pored njega i krenula prema stepenicama, ali me je on uhvatio za ruku i povukao. Zakačila sam cipelu za dno haljine i počela da padam unazad, a on me je uhvatio i držao u naručju.

" Dobro, ako ne želiš da se udaš za mene, onda ću da uradim to na moj način" rekao je i uputio se dole.

" Pusti me" rekla sam.

" Ne, vodim te na tvoje venčanje" počeo je da silazi niz stepenice,gde je na kraju bio moj tata koji je gledao u nas sa zbunjenim pogledom, a onda sa strahom.
Riven je stao ispred njega i tata se odjednom onesvestio.

" Šta si mu uradio?" počela sam da ga udaram.

" Samo spava, biće on dobro." ugledala sam bela vrata ukrašena trakama i cvećem. Izgleda da je krenuo u svečanu salu. Ne znam kako da objasnim ovo što se dešava.
Kako se približio vratima ona su se naglo otvorila sama od sebe. Nije mi jasno kako to radi. Ko je on uopšte? Zašto je bio zarobljen? Nije mi ništa jasno u vezi njega.
Svi su gledali u nas veoma iznenadjeno. Derek je bio izgubljen, nema pojma šta se dešava, ali odjednom mu je tu zbunjenost zamenio strah. Izgleda da se plaši Rivena. On sigurno zna ko je ovo, kao i tata. Želim i ja da zmam ko je zapravo Riven.

" Sigurno ste svi zbunjeni i pitate se ko sam ja. Pa,ja sam Riven. Princezin budući muž." osmehnuo se svim gostima.

" Spusti me. Nikada se neću udati za tebe" udarila sam mu šamar.

" Opasna princezica. " spustio me je, ali me je držao za ruku. Priobala sam da se izvučem iz njegovog stiska, ali mi ne ide " Pa, izgleda da sam propustio dosta stvari. Demoni i andjeli zajedno. Baš zanimljivo. Uvek sam bio protiv toga. Nikada ne bi trebalo da saradjuju, demoni trebaju da budu zli."

" Ne znam koliko si propustio, ali više nema rata i živimo u miru. Bolje bi bilo da me pustiš." počela sam da besnim " Niko mi neće uništiti ovaj dan. Čak ni ti."

" Ja sam se vratio tako da će rata biti, opet ću razdvojiti andjele i demone i postati kralj, a ti ćeš biti moja kraljica." uhvatio me je i za drugu ruku i privukao bliže sebi. Gledao me je pravo u oči, odjednom nisam mogla da se pomeram, a njegova boja očiju je postala crvena." Mogu da uradi bilo šta, kao što sam učinio da ne možeš da se pomeriš. Moćniji sam nego što misliš" podigao je ruku i zamahnuo njom, a onda je jak vetar uništio sve u prostoriji. Svaki ukras je bio pokidan, sve je bilo uništeno. Ne mogu da se pomerim, sve što mogu je da gledam u njega sa gadjenjem. Kako je uspeo samo da mi parališe telo.?

" Kako se usudjuješ sa mi uništiš venčanje?" povisila sam ton na njega.

" Ne možeš mi ništa princezice. Venčanje ću ti uništiti jer ćeš se udati samo za mene i nikog više, a što se tiče venčanice, nju ću ostaviti u životu. Svidja mi se kako ti stoji, nju ćeš nositi na našem venčanju." podigao mi je bradu i probližio mi se " Riven dobija šta želi, a želim tebe." spustio je usne na moje, bile su taki vrele, kao žar.
Osmehnuo se i krenuo prema vratima " Videćemo se uskoro" moje telo je postalo pokretno. Ne mogu da verujem da me je poljubio ispred svih i to na dan mog venčanja. Vrata su se zatvorila čim je izašao. Okrenula sam se prema Dereku i krenula ubrzanim korakom prema njemu, delovao je paralisano.

" Da li si dobro? " upitao meje preplašeno " Nije te povredio?"

" Nije " zagrlila sam ga " Ko je on uopšte?" upitala sam ga.

" To je veoma duga priča. Zaboravio sam na njega, izgledao je drugačije u tamnici, veoma staro. Nisam ga prepoznao na prvi pogled. Napravili smo veliku greški." rekao je uplašeno.

" Kakvu grešku? Ko je on zapravo? Stvarno se zove Riven?" gledala sam ga zainteresovano.

" Ubistvom kralja smo ga oslobodili. Kralj je njega održavao u zatvoru. Kao i njegov otac pre njega. To je neka stvar kraljevske porodice. Pošto nije bilo naslednika, kralj mi je sve poverio. On je želeo da uništi sve pre hiljadu godina, zato je zarobljen. Jedini demon koji može da stvori umom vatru, a i vetar koji si videla. Jer je sve uništio. Tokodje koristi još sposobnosti koje su za sve nas nepoznate, jači je od kralja demona duplo više. Naše šanse da ga pobedimo su nikakve." delovao je nervozno i napeto.

Vrata su se odjednom otvorila i pojavio se tata, izgleda da mu je dobro " Imamo veliki problem" ugledao me je " O dušo, dobro si.? Nije te povredio? "

" Dobro sam" gledala sam ga kako dolazi do mene izgleda da je stvarno loše.

" Moramo da budemo oprezni i pojačamo obezbedjenje. " došao je do mene i zagrlio me.

Stvarno je loše. Ne mogu da verujem da se ovo desilo. Čak je i moj dan uništen. Izgleda da će venčanje biti odloženo dok ne rešimo ovaj problem.

-----------------------------------------------

Izvinite što kasnim sa nastavkom, nisam uspela da nadjem vremena za pisanje.
Neće imani ni ove nedelje tako da nastavak očekujte tek za vikend.
Nadam se da je ovaj nastavak bolji od predhodnog.