Ceo dan sam razmišljala o onom čoveku koji je umro na moje oči. Kakvo li je to zlo?
Nije mi jasno koga sam i kako oslobodila? Nisam nikog oslobodila, znala bih da jesam. Svi u kraljevstvu su preplašeni. Jedino dvorani su nekako smireni i pokušavaju da otkriju šta se dešava i ko je taj čovek.
Sedim zamišljeno u svojoj sobi i čekam krojačicu da dodje sa venčanicom. Nadam se da je baš onakva kakvu sam zamislila, ne mogu drugačiju da nosim. Ovo je ipak najvažniji dan svake devojke, a venčanje je sutra. Možda ću da odem kasnije u ljudski svet da se malo opustim. Trebaće mi malo poznatog prostora. Da ne zaboravim da se malo provedem sa mojim novim prijateljima Huliom i Ninom. Upoznala sam ih kada sam završila školu. Oni su brat i sestra, doselili su se pre godinu ipo dana, od tada smo nerazdvojni. Ništa im ne govorim o svom tajnom životu princeze, ne želim da im se nešto dogodi kao i Dariji.

" Princezo" čula sam kucanje na vratima.

" Tu sam" odgovorila sam " Udjite"

Pojavila se moja majka sa krojačicom koja je nosila u rukama moju venčanicu, ali je bila upakovana pa ne znam kako izgleda.

" Donela sam tvoju venčanicu, vreme je da probaš" osmehnula se.

" Ostaviću vas" rekla je mama i izašla iz sobe.

" Pa da počnemo" stavila je haljinu na krevet i izvadila je. Tako je bela kao sneg, sa korsetom prekrivenim cirkonima. Donji deo je bio veliki kao kod Pepeljuge. Takvu sam i želela.
Skinula sam odeću i stala ispred ogledala, popela sam se na malo postolje da bih bila više. Donela je haljinu i pomogla mi je da je obučem. Izgledala sam kao prava princezan, jedva čekam sutra da je svi vide. Osećam se prelepo u ovoj venčanici. To je onakva kakvu sam je zamišljala.

" Prelepa je" oči su mi zasuzile od sreće " Ovo je baš ono što sam želela"

" Drago mi je da sam ostvarila ono što si zamislila"  rekla je krojačica.

Trebalo bi da je skinem pre nego šdto je neko vidi. Naročito Derek ne sme da je vidi. Jedva čekam sutra, jako sam uzbudjena.

* * *

Došla sam ranije u ljudski svet, prošetaću malo, pre nego što se nadjem sa Ninom i Huliom. Ništa se nije promenilo, sve je ostalo isto. Prošla sam pored svoje stare škole, to budi sećanja. Darija, tako bih volela da je ovde. Neostaje mi. Toliko puno sećanja na nju, znala sam je oduvek. Barem su njene ubice mrtve, može da počiva u miru.
Stala sam ispred moje stare kuće i polako koračala prema vratima. Kada sam stala ispred njih pokucala sam, a zatim su se spori koraci približavali.
Moja majka koja me je odgajala me je gledala sa suzama u očima, nisam je posetila pola godine.

" O moja Viki" zagrlila me je i ja sam nju.

" Ćao mama" rekla sam.

" Udji" pustila me je unutra.

Ušla sam unutra, sve je bilo na svom mestu kao i uvek. Ona zna sve o meni, i o demonima i andjelima. Sutra dolazi na venčanje, pozvala sam svoje roditelje ipak su me odgajali.

" Dušo hoćeš nešto da popiješ?" upitala me je.

" Ne, samo sam malo nervozna zbog sutrašnjeg dana." osmehnula sam joj se.

" Moja malena se udaje. Tako brzo. Nisam mogla da verujem kada mi je stigla pozivnica za venčanje. " uhvatila me je pod ruku i povukla do fotelje, u kojoj sam uvek volela da sedim " Naravno da si nervozna, svaka devojka je nervozna pred svoje venčanje, ali sam sigurna da će sve biti uredu."

" Znam, ali ipak imam neki loš osećaj." oborila sam glavu.

" Ma neće se ništa loše desiti. Znaš i sama da je lošim danima došao kraj. Sada samo uživaj " tešla me je.

" Mislim da si upravu, biće dobro" rekla sam iako nisam to mislila. Onaj misteriozan čovek. Pominjao je zlo, ali nisam sigurna kakvo. Toga se plašim. Imam osećaj da je ovo gore od kralja demona. Moram biti oprezna, bez obzira na sve.
Telefon mi je zazvonio i stigla mi je poruka. Pogledala sam to je bila Nina.

Hej, Viki. Kad stižeš?

Glasila je poruka. Još malo pa trebam da se nadjem sa njima. Oni misle da sam se preselila zbog posla. Tako da ih ne vidjam često. Počela sam da kucam poruku.

Kod roditelja sam. Već sam stigla.

Poslala sam poruku i pogledala u mamu " Samo se opusti i sve će biti uredu, sutra ćeš postati udata žena"

" Delom i jedva čekam" uzbudjeno sam rekla, a mobilni mi je opet zazvonio.

Ne mrdaj odatle, stižemo po tebe. Krenuli smo. Bićemo tu za 10 minuta.

Znači doćiće ovde. Taman imam vremena da provedem sa mamom dok oni ne stignu.

" Kako teku pripreme?" upitala je.

" Ne baš najbolje. Nikako da se slože mama i tata. Zato sam ubrzala pripreme i odredila nekog drugog da se pozabavi sa svime. Oni se ne slažu baš za sve, uvek žele nešto suprotno. Ništa nisu spremili." nasmešila sam se.

" Barem je buduća kraljica uspela da reši stvar. Znam da ćeš biti odlična vladarka." nežno me je pogledala.

" Dok ne budem krunisana biću princeza. Do mog krunisanja ima vremena, nadam se da neće biti uskoro. Kralj i kraljica su još živi."

" Naravno, samo kažem da ćeš odlično vladati, ali prvo da te udamo"

Čulo se kucanje na vratima, to su sigurno Nina i Hulio. Oni ne znaju da se udajem. Ne mogu im reći istinu, ali znaju za Dereka. Barem znaju nešto, nisu sve laži. Ustala sam sa fotelje i došla do mama.

Zagrlila sam je čvršto " Moram da idem, videćemo se sutra"

" Ćao mila" čvrsto me je zagrlila.

Krenula sam prema vratima i otvorila ih, da to su bili oni. Vidi se da su brat i sestra, zelene oči i tamna kosa. Nina je bila crna, a Hulio tamno smedj. Ten im je bio bled, baš kao i kod njihovog oca, oči su povukli na njega, a kosu na majku.

" Viki" Nina mi je skočila u zagrljaj.

" Hej, gnječiš me" jedva sam je se otarasila, a zatim zagrlila Hulia.

" Vreme je za provod, organizovala sam sve. Tačno gde idemo, šta obilazimo i gde odlazimo na piće. Moramo i do tržnog centra." rekla je Nina.

" Kako ti kažeš" nasmejala sam se.
Ovo će stvarno biti dug dan.

--------------------------------------------

Izvinite što kasnim sa nastavkom. Znam da je kratak.
Nisam baš imala inspiraciju za ovaj deo, ali sledeći će sigurno biti zanimljiviji. U sledećem je venčanje, tako da počinjem sa misterijama i komplikacijama kao što uvek radim. 😊