Još uvek sam imala venčanicu na sebi. Ne mogu da verujem da je dan koji je trebao da bude moj najsrećniji uništen. Sedela sam na krevetu zamišljena, poslali su me da se presvučem, jer je sve otkazano. Tata je rekao da će ispričati bukvalno sve što zna. Ustala sam sa kreveta i povukla traku koja mi je držala korset. Na ledjima osećam kako se sve opušta. Polako sam skinula rukave, a zatim je venčanica pala na pod. Ostala sam u donjem vešu i odložila venčanicu na krevet. Došla sam do ormara i uzela sivu dugu haljinu. Neki gosti su još uvek ovde, tako da bi bilo bolje da sam prikladnije obučena za jednu princezu. Izašla sam iz sobe i uputila se u dvoranu u kojoj sam trebala da se udam. Tamo će biti svi. Moraju da rasklone unoštene ukrase i stolice. Zapravo sve treba da sklone.
Išla sam što sam sporije mogla, bila sam izgubljena u mislima. Zašto se toliko plaše Rivena? Zar je toliko opasan. Ne deluje mi tako. Možda jesam videla da je uništio celu prostoriju samo zamahom ruke, ali ipak ne deluje mi kao da bi nekog povredio. Stala sam ispred vrata koja mi je jedan sluga otvorio, uputila sam mu osmeh iz zahvalnosti.
Kada sada pogledam dvoranu, bila je rasklonjena i nije de puno primetilo štete, osim nekih prozora koji su razbijeni.

" Stigla si Viki" rekao je tata, koji je bio sa još tri stražara. Klimnuo im je glavom i oni su zatim otišli. Krenuo je prema meni sa osmehom na licu, pokašao se kao da se ništa od ovoga nije desilo " Dodji srce, idemo u dnevnu sobu, tamo su ostali." poljubio me je u čelo.

" Važi" rekla sam potišteno.

" Ne brini, sve će se srediti, samo moramo da ga ponovo zatvorimo. Onda možemo da nastavimo sa venčanjem." osmehnuo se nežno. Čujem kako mu uglačane cipele lupkaju po mermernom podu. I moje su takodje lupkale, ali nisam nosila podpetice, već obične ravne cipele. Rzim to lupkanje koje odzvanja.

" Znam, nadam se da će se sve rešiti veoma brzo" gleda sam u pod.

" Hoće" stražari su otvorili vrata dnevne sobe i unutra sam ugledala Dereka i Mamu sa još četvoro osoba koji su stajali sa strane i nešto prigušeno pričali. Verovatno me ogovaraju, jer su gledali u mene. Ptinceza je bila u naručju drugog muškarca. To je njihov najveći problem. Treba da shvate da je to bilo protiv moje volje. Medju njima su bili i rodjaci, naravno moj brat, koga ne podnosim.

" Princezo, da li bi mi učinili čast da razgovarate sa mnom?" upitao me je Edvard, naklonivši se.

Gledala sam ga zbunjeno, šta li bi on želeo od mene? Retko kad i razgovaram sa njim, jer nešto ne podnosi i on mene, kao i ja njega "Naravno, ali čim budem završila razgovor sa roditeljima."

" Kako vi kažete" naklonio se i uputio nazad kod svojih roditelja.

" Moramo da razjasnimo nešto, vratićemo se ubrzo" rekla je mama nepristojnim ljudima koji su me ogovarali.

" Ovamo" pokazao je tata da ga prarimo. Krenuli smo u glavnu dvoranu gde je presto. Verovatno će sada sve da ispriča, ali nije hteo pred ostalima. Seo je na svoj presto, a mama pored njega na svoj. Derek i ja smo stajali ispred njih i čekali da tata počne sa pričom.

" Moramo da vam kažemo nešto, zapravo Tristan da vam kaže, jer ja nisam baš upućena u ovo sa Rivenom, ali sam čla za njega" rekla je mama i prepustila ostatak tati da kaže.

" Pa, ovo je jedna priča. Veoma davno se desila. Ne znam bukvalno sve, ali mogu da vas uputim u Rivenovu prošlost." zastao je i duboko udahnuo. Izgleda da se spremao za veoma dugo pričanje.

" Zvali ste me" čula sam Eliotov glas. Stajao je kod vrata. Njegova plava kosa je bila tršava, a oči su mu bile beživotne i umorne.

" Ovo se tiče i tebe. Tako da bi bilo bolje da saslušaš." rekao je tata, a Eliot ga je zbunjeno gledao, jer nije imao pojma o čemu je reč. " Počeću od početka, tako da pažljivo slušajte"

" Naravno tata,samo počni više, ne odugovlači" gledala sam ga nestrpljivo.

" Dobro, evo počinjem" nasmešio mi se " To je bilo pre hiljadu godina. Tada je Rivenova porodica bila na prestolu. Znate i sami da se na presro stiže putem moći ili ako imaš kraljevsku krv. Rivenov otac je preuzeo presto jer je bio najjači demon. Kraljevska porodica nije imala dece, bar su svi tako mislili, ali to nije bila istina. Kada je Riven postao dovoljno stariji da preuzme presto. Pojavio se pravi naslednik, tako da je njemu onemogućen tron. Bio je besan,ali se ipak povukao, jer nije mogao ništa da uradi. Posle dva veka se opet pojavio. Niko ne zna gde je bio ni šta je radio. Samo se odjednom pojavio i došao kod svojih roditelja, ali je saznao nešto strašno. Majka mu je ubijena, ali niko nije znao ko je ubio. Tada je i započeo rat izmedju andjela i demona. Jedine osobe koje su preživele su njegova mladja sestra i njeno dete. Ostao je sa njima i pomagao im je. Tada je počeo da mrzi sve i svakog. Samo što se to pogoršalo kasnije. Odveo je svoju sestru i sestrića dalje od kraljevstva, niko ne zna gde. Tako da je opet nestao, ali ga je kralj pronašao i vratio nazad. Takodje i njegovu sestru i njeno dete, koji su pogubljeni zbog njegovog odlasa. Od tada je podivljao, ali jedna stvar je bila drugačija. Nije ih pogubio demon, već andjeo koji je bio u tamnici i kojeg su oslobodili čim ih je ubio. To je bio Silviov predak. Od tada on mrzi andjele, jer su mu andjeli oduzeli poslednje članove njegove porodice.  Kralj ga je zarobio i od tada je u tamnici, sve do sada."

Gledala sam oca vez reči. Nije ni čudo što je takav. I ja ne znam kako bi se ponašala da su mi oduzeli poslednjeg člana porodice. Nije mi jasan sa onim delom kada je govorio da mogu samo da se udam za njega. Zašto bi to želeo? Čak me ni ne poznaje. Moguće je da je upitanju presto. Onda bi postao kralj. Samo šta bi postigao sa tim? Naravno, nikad se ne bih udala za njega.

" Kralj mi je ispričao neke stvari, ali nikada ovako mnogo." rekao je Derek.

" Nisam znao da je neko od mojih predaka bio uključen u ovo" ubacio se Silvio.

" Ovo se samo prenosi u kraljevskoj porodicu, tako da niko ne bi mogao da zna. Ja nisam znao sve, ni sada ne znam. Ali nema ko da nam kaže jer je moj otac mrtav, a jedino Riven može da kaže istinu. Samo što vam ne preporučujem da stupite u kontakt sa njim ili da ga tražite." rekao je ozbiljno moj otac gledavši u mene, jer zna da bi napravila neku glupost. Ipak sam to povukla od njega.

" Neću da ga tražim, obećavam" rekla sam držaši katance iza ledja. Nema šanse da ga poslušam, želim da znam sve. Probaću da ga nadjem. Samo ne znam gde je, tako da ću da počnem od napuštenog zamka u kome smo ubili kralja. To ću da obavim sutra " Mislim da ću sutra da odem kod majke, mislim na onu koja me je odgajala. Tamo ću ostati nekoliko dana. Moram malo da se opustim i zaboravim na ovo što se desilo" rekla sam.

" Dobro, kada budeš spremna vrati se nazad" rekao je tata nežno " Viki, ne znam sta su pričali ostali, ali verovatno su počele glasine, jer je te je Riven doneo do dvorane i rekao da će da te oženi. Ne znam šta će sada misliti o tebi, ali verovatno će smatrari da nisi dovoljno dobra da vladaš kraljevstvom i da je biti pored tebe opasno. Tako da sta god da ti traže ili da te ogovaraju. Ne obraćaj pažnju, sredićemo sve."

" Znam da su me ogovarali i nije me briga" rekla sam nezainteresovano.
Ne znam šta će sada da bude. Samo mogu da čekam i da vidim gde će me odvesti sve ovo što mi se desilo. Nadam se da neće biti velikih problema.

* * *

" Hteo sam da razgovaram o nečemu sa vama" rekao je Edvard dok smo bili u dvorskom vrtu. Sedeli smo u paviljonu u kom su nam sluge donele po šolju čaja.

" O čemu si želeo da razgovaramo?" upitala sam ga otpivši gutljaj toplog čaja.

" O onome što se desilo jutros" rekao je.

" Slušam" gledala sam ga zainteresovano.

" Pa, sigurno si čula da su pričali o tebi. Svi su videli osobu koja te je donela u dvoranu na dan tvog venčanja. Svi misle da je on tvoj ljubavnik, a takva stvar se ne smatra korektnom u ovom kraljevstvu. Narod to smatra pogrešnim. Sigurno nisu primili takvu stvar na dobar način. Ogovaraće te i govoriti loše stvari..."

" Izvini što te prekidam, ali to što se dešava je moja stvar ne tvoja. Sama ću se izboriti sa svim. Znam da pričaju o meni i da će se glasine širiti. To ne mogu da sprečim, ali taj misteriozni momak se pojavio niodkuda, ne poznajem ga." završila sam ponašajući se ozbiljno. Mrzim što moram da budem ovakva, ali Edvard je naučen da bude ovakav od malih nogu. Tako da moram i ja da se ponašam u skladu sa njim. Ipak sam ja princeza.

" On je rekao da možeš samo da se udaš za njega i nikog drugog. Tako da on tebe smatra svojim vlasništvom i svi misle da je on tvoja tajna ljubav. Zato imam predlog za tebe." delovao je nekako poslovno, kao da je ovde povodom sklapanja nekog dogovora.

" Možda je to rekao, ali se to nikad neće desiti. Ja nisam njegove vlasništvo kao što ti misliš i on nije moja tajna ljubav, jer sam ga videla sada prvi put." počela sam da gubim strpljenje " Kakav predlog imaš za mene?"

" Možda ti tako kažeš, ali čim ste se vi kao i vaši roditelji odvojili od ostalih. Sigurno ste pričali nešto što ne treba baš svako da zna. Tako da mogu svi da predpostave da krijete nešto. Zato se i priča sada." zaustavio se na trenutak " Pa pošto si sada na lošem glasu. Mislim da bi trebala da se odrekneš trona i predaš ga meni. Sada kada su počele ove priče o tebi, sigurno nećeš uspeti da povratiš narod na svojoj strani. Posle ovog od jutros, nema šanse da ti veruju jer je to po mom mišljnju neki opasni demon koji će započeti rat kao što je i rekao."

Neću moći više da izdržim, kako se usudjuje da govori ovo. Ustala sam i gledala veoma besno u njega " Nije me briga šta ti misliš, neću se odrwći krune. Nikada. Možeš samo da sanjaš." vikala sam na njega, a on me je iznenadjeno gledao jer se nikad nisam ovako ponašala " Izvini me, moram da idem" rekla sam i krenula prema palati. Neću dozvoliti da me izbaci iz takta. Rešiću sama ovu situaciju, nema šanse da se odreknem krune. On je pukao, misli da ću to uraditi. E pa može samo da sanja. Tata je bio u pravu, pričaće ljudi, to ne može da se spreči. Ne smem da slušam nikoga, od danas okrećem novi list i imam da rešim ovu zbrku.

--------------------------------------

Izvinite što kasnim sa nastavkom. Ovaj vikend mi je bila slava pa sam morala da pomažem,tako da sam sada našla slobodnog vremena da napišem. Valjda je dobar nastavak, potrudila sam se da ga završim sada.