Nalazim se u svojoj staroj sobi u ljudskom svetu. Tako je dobar osećaj biti ovde. Što dalje od svih problema. Zamak je tako veliki, da mi ovo dlsada dodje tako savršeno. Derek je rekao da će doći ovde, ali ne sada.
Barem sam dalje od Edvarda. Tako me je iznervirao. Kako se usudjuje da mi se tako obraća. Nema šanse da mu prepustim moj presto. To se nikada neće desiti. Izvućiću se iz ove situacije, bar se nadam da hoću. Želim da razgovaram sa Rivenom, zapravo imam da razgovaram sa njim, samo moram da ga pronadjem.

" Viki!" čula sam tako poznat glas.

Vrata su se odjednom otvorila i ušli su Hulio i Nina. Nisam ih očekivala. Ne bi trebalo da znaju da sam ovde, ali ipak, njihovo društvo će mi prijati. Skrenuću misli sa one situacije iz palate. Treba mi malo uživanja.

" Zašto si tako tužna?" upitao je Hulio i došao do kreveta. Seo je pored mene i osmehnuo mi se, primetio je da nešto nije uredu. Samo što ne smem da mu kažem istinu. Nikada im je neću otkriti. Nisam ni Dariji, pa je ipak ubijena. Moram da budem pažljiva, ne sme Riven da sazna za njih.

" Malo sam umorna" osmehnula sam se.

" Ne deluješ umorno već tužno" rekao je.

" Nisam tužna, samo nisam lepo spavala. Celu noć sam se vrtela po krevetu" rekla sam pospano.

" Hajde, idemo da se zabavimo. Oblači se i kreći. Ne prihvatam NE kao odgovor." rekla je Nina.

" O dobro, ali iskreno nešto nisam za zabavu" mrzovoljno sam ustala iz kreveta i krenula po kažnu jaknu koja je bila zakačena na čiviluku.

" Nije nas briga, moraš da ideš" rekla je uz osmeh, ali joj je odjednom pogled postao drugačiji, pun boja. Stavila je ruku na srce, primetila sam da steže vilicu. Hulio joj je prišao, ali je ona odmahnula rukom, osmehnuvši mu se. Savila se od bole, vidi se da nešto nije uredu.

" Nina, dobro si?" upitala sam je zabrinutu. Ne deluje kao da joj je dobro. Postala je malo bleda. Izgleda kao da je u bolovima.

Odjednom se ispravila, kao da se ništa nije desilo " Ma dobro sam, to se uvek dešava. Sigurno zbog nervoze i stresa."

" Sigurno?" upitala sam.

" Da" nasmešila se i krenula prema vratima " Idemo"
Gledala sam u Hulija koji je imao zabrinuti pogled na licu. Verovatno je nešto u pitanju. Samo šta? Izgleda da nisam ja jedina koja ima tajne. " Šta je to bilo sa njom? Da li je ona uredu?" upitala sam ga.

Gledao me ze zbunjeno, držao je usta poluotvorena kao da želu nešto da mi kaže, ali nikako da izgovori " D-da, sve je uredu sa njom. Verovatno je pod stresom. Imali smo malu svadju sa roditeljima."

Gledala sam ga,sa sumljom. Ne verujem mu baš da je ovo istina što je rekao. Sigurna sam da se nešto dešava sa Ninom. Nadam se da nije nešto ozbiljno, ovo prvi put videm da joj se desilo. Možda je tek sad počelo. Nisam osetila nikakavu čudnu auru, tako da ne veze za andjelima i demonima.
Krenula sam za njom, a Hilio je išao za mnom.
Nina je stajala kod ulaznih vrata i čekala nas da sidjemo dole. Izgleda da je sada sve uredu sa njom.

" Pa gde idemo?" upitala sam.

" Idemo u park" osmehnula se Nina.

" U parku je održano dosta zabavnih igrica. Ima i hrane. Videćeš. Zanimljivo izgleda" dodao je Hulio.

" Dobro onda. Idemo" osmehnula sam se. Ne sećam se da e pre bilo pvih igrica. Zapravo ne znam ni šta ima tamo. Ako će da mi skrene misli, onda nije ni bitno.
Nina je otvorila vrata i izašla, ja sam za njom, a Hulio ih je zatvorio. Park niie udaljen tako mnogo od moje kuće.

" Baš sam planirala da jedem šećaernu vunu. Obožavam je." nestrpljivo je rekla Nina.

" Volim je i ja." nasmešila sam se " Da vas pitam nešto. Kako ste znali da sam došla kući?" upitala sam ih " "Nisam se najavila"

Gledali su me malo zbunjeno i nervozno. Izgleda da ne znaju šta da mi kažu " Pošto si bila tužna, pozvani smo da ti pravimo društvo" rekao je Hulio.

" Tako je. Pozvala nas je tvoja mama. Jer si bila u sobi od jutros i nisi izlazila." ubacila se Nina.

" A, znači to je u pitanju." nasmešila sam im se, ali im nisam verovala.

Ovde je nešto čudno. Samo ne znam šta. Otkriću ja to što oni kriju. Samo polako.
Stigli smo kod parka. Ugledala sam puno štandova sa raznim stvarima. Ovo izgleda kao mali vašar. Nije ovoga bilo pre,izgleda da su tek sad uveli ovakav dogadjaj. Pa, trebalo bi malo da uživam. Razgledaću celo ovo mesto, možda i bude nešto što će mi zapasti za oko.

"Šećerna vuna." viknula je Nina i pokazala prstom prema čobeku koji je prodaje " Hajde Hulio. Želim je." uhvatila ga je i počela da vuče.
Samo sam stajala i gledala ih. Ja ću da prošetam malo sama. Ovaj vazduh mi je baš prijao. Trebala sam ranije da izadjem iz kuće, a ne da se izležavam. Pošto se on i bave šećernom vunom, ja ću se udaljiti od njih. Sigurno će me naći kasnije.
Produžila sam dalje u gužvu, da bi otišla što dalje od njih. Možda i probam neku igricu. Volim igračke, bilo bi lepo kada bih osvojila jednu.

* * *

Kupila sam kokice, dugo ih nisam jela. Isprobala sam skoro sve igrice gde može da se osvoje igračke, ali nisam osvojila nijednu. Ne znam koliko je prošlo od kako sam se razdvojila od Nine i Hulia. Možda su otišli kući. Tako da bi trebala i ja da krenem. Ovde mi je bilo zabavno, trebalo bi da ponovim ovako nešto ponovo.

" Viki" čula sam Ninin glas " Gde si bila do sada?" ugledala sam je kako ubrzanim korakom ide do mene.

" Ovaj, htela dam da isprobam neke stvari, ali mi nije išlo"osmehnula sam se.

" Hade, dodji" uhvatila me je za ruku "Idemo da vidimo kuću straha"

" Šta? Šta će kuća straha sada kada još nije noć veštica.?" upitala sam zbunjeno dok me je vukla za ruku.

" Ne znam, ali deluje zanimljivo" rekla je.

"Hej, napokon. Ne mogu više da vas čekam" nestrpljivo je rekao Hulio.

" Jedva sam je pronašla" uzdahnula je Nina.

" Ja baš i nisam za to. Idite vi." rekla sam uz osmeh.

" Plašiš se. Ne brini, mi smo tu." namignuo mi je Hulio.

" Nije to. Ne plaši se." nemaju pojma kroz šta sam sve prošla, mnogo gore stvari od kuće straha. " Ne treba mi mračno mesto. Već sam bila na jedno. Sada mi je samo potrebna svetlost. Baš ovakva kao što je ovde." osmehnula sam ih se.

" Dobro onda, idemo mi." rekla je Nina i krenula prema ulazu. Hulio je naravno išao za njom. Nema šanse da propuste ovako nešto. Znam koliko vole da gledaju horor filmove, samo što nikada nisu zažmurili na strašnu scenu. Izgleda da se stvarno ne plaše. Verovatno jer misle da ništa od toga ne postoji.

" Princezo, lepo je videti vas opet" čula sam opet taj glas.

Okrenula sam se i ugledala ga obučenog u crne farmerice, crne rendzerke i kožnoj jakni. Imao je osmeh na licu, videli su mu se blistavo beli zubi, a i oči su mu došle do izražaja, jer su toliko svetle "Rivene. Šta ti radiš ovde?"

" Došao sam u posetu" rekao je kroz osmeh.

" Posetu? Kod koga?" zbunjeno sam ga upitala. Nije valjda da ima nekog ovde. Verovatno ima demona u ljudskom svetu. O tome nisam razmišljala. Možda se Rivrn krije ovde sa njegovom vojskom i pokušava da uništi sve.

" Kod tebe." prekrstio je ruke " Moram da budem pored svoje buduće žene. Ne smem da te pustim da šetaš sama unaokolo" gledao me je kao da se znamo ceo život. Osmeh mu je odjednom postao blag i nežan. Deluje više onako zlobno.

" Slušaj. Ja nisam tvoja buduća žena. I prestani da me pratiš." namrštila sam se  " Sada bih te molila da odeš i ostavis me."

Prišao mi je tako blizu da sam osetila njegov dah na licu " A šta ako neću?" tiho  je rekao.

" Onda ću ja otići" mrzovoljno sam se osmehnula i uputila kući.
Zašto je morao da se pojavi. Taman sam mislila da ga neću videti i on se pojavi. Zapravo mogla bih da razgovaram sa njim, ali Nina i Hulio ne smeju da ga vide.

" Pa, ja ću te ispratiti." odjednom se našao pored mene.

Namršteno sam ga pogledala. Izgleda da će me pratiti do kuće " Ti stvarno želiš da saznaš gde živim? Ako želis da me ubiješ, zašto to odmah ne uradiš?"

" Već znam gde živiš" stavio je ruke u dzepove " Ne želim da te ubijem. Samo želim da te bolje upoznam. Možda me se svi olaše u palati, ali ti nemaš razlog. Tebe ne želim da povredim, ali oni su već druga stvar."

" Ne miraš da me upoznaš. Možeš samo da sanjaš o meni." primetila sam mu blagi osmeh na licu " Zašto bi povredio nekog? Nisu ti ništa uradili"

Glasno se nasmejao, zvučalo je malo zlobno " Ne znaš ti ništa o meni. Proveo sam zatočen mnogo godina. Vezan lancima, pun patnje, tuge, bola. Sasvim sam, bez igde ikoga. Sve mi je oduzeto. " govorio je sa besom u glasu, primetila sam i da je stezao vilicu.

" Čula sam priču od svog oca, ali nije dovršena. Pa, da li bi mi ispričao?" upitala sam ga.
Gledao me je namršteno, izgleda da ga zanima šta ja znam, ali mu definitivno neću ništa reći. Nije ništa govorio, a ja samo čekam da progovori. Volela bih da znam šta mu je sada u glavi.

" Šta te interesuje?" jedva je izgovorio kroz zube

" Želim da čujem tvoju verziju priče. Da li je istina da je tvoja sestra ubijena od strane andjela?" upitala sam ga, a oči su mu odjednom postale crvene. Deluje besno. Izgleda da nije trebalo da pominjem njegovu sestru. "Izvini, nije trebalo da te to pitam" krenula sam prema vratima od moje kuće. Drago mi je da smo napokon stigli, ne želim da ga vidim ponovo besnog. Dovoljno mi je bilo što je uništio moje venčanje.

Bila sam tačno ispred vrata, samo je malo falilo da uhvatim kvaku, ali me je on zgrabio i naslonio na zid pored vrata. Telo mu je bilo naslonjeno na moje, a glavu je držao kod mog vrata, osećam topao dah na svom uhu. Počinjem da se tresem i da gorim. Njegova blizina me čini nervoznom, delimično ga se plašim. Ne znam za šta je sve sposoban, ali znam da je opasan. Pomerio je glavu i gledao me u oči. Još uvek je bio pripijen uz mene, osećam kao da mi vazduh napušta pluća. Sada me je gledao pravo u oči, osećam njegov dah na usnama, tako je topao i tera me da se naježim. Spustio je pogled na moja usta, mislim da hoće da me poljubi. Gledala sam ga očarano i pažljivo proučavala njegovo lice. Polako je približavao svoje usne mojima, ukočena sam, tako da ne mogu nikako da odreagujem. Odjednom je zastao i približio une mom uvetu " Priču o meni bećeš čuti sada. Moraćeš malo da sačekaš." tiho je rekao kroz dah, da sam se naježila " Ipak, živimo pod istim krovom ovih dana. Moraćeš da mi pozažeš ovo mesto, a onda ću ti odhovoriti na pitanja" nastavio je tiho da priča.

Nije mi jasno kako misli da živimo pod istim krovom. Polako se odaljio od mene i došao do vrata pokucavši.
Kada je moja majka otvorila osmehnula mu se "Ti mora da si Riven."

" Tako je" osmehnuo joj se ljubazno, izgleda da je odličan glumac.

Primetila me je kako stojim naslonjena na zid " O Viki, upoznala si Rivena. Zaboravila sam da ti kažem. Pošto više ne radim, a potreban nam je novac. Odlučila sam da iznajmim sobu, tako da je ovo naš novi stanar. Izgleda da ste se već upoznali." uputila mi je osmeh.

Nema šanse. Riven živi sa nama. Kako je mogla da mi kaže nešto tako važno. Naročito da iznajmljuje sobu. Sada moram da živim u ostoj kući sa najzlobnijim demonom. Ne smem da odem i ostavim je sa njim. Izgleda da ću morato da ga trpim neko vreme.

-----------------------------------

Izvinite što nije bilo nastavka neko vreme. Nisam imala inspiracije da nastavim, ali odjednom se pojavila. Nadam se da će vam se svideti.

Srećna svima nova godina 😘❤