Pamela ⬆️

Ulazim u avion i pogledom tražim svoje sedište. Kada ga nađem uputim se ka njemu, sednem i stavim slušalice u uši. Sela sam do prozora, volim visinu, oduvek jesam. Privlači me sve što ima veze sa avanturom. Osećam da je neko seo pored mene, ali se ne obazirem na to. Konačno polećemo, zbogom Srbijo, zdravo Ameriko.

***

Konačno smo sleteli. Dupe mi se ukočilo od ovolikog sedenja. Ipak je to devet sati letenja. Ustajem sa sedišta i zaputim se ka izlazu. Kada konačno prođem sve kontrole, uzmme kofer i izađem sa aerodroma. Pogledom tražim poznato lice, ali ga nigde ne vidim. "Pobogu Dillan, gde si?" Rekla sam za sebe, ne želim da ljudi pomisle da sam retardirana, još plus sam to rekla na srpskom paaaa...

"Mene tražiš?" Začula sam dubok muški glas iza sebe. Okrenula sam se i videla Dillana kako stoji i smeška mi se. Skočila sam mu u zagrljaj i obavila svoje noge oko njegovog struka. Nedostajalo mi je ovo. Dillan i njegov medveđi zagrljaj. Nedostajali su mi. Posle dugo grljenja smo krenuli ka automobilu.

"Pa, kako je u Srbiji?" Upitao me je. "Dobro." Odgovorila sam mu. Seli smo u belog BMW x6 i krenuli ka kući. Ćutali smo, ali je to bila ona prijatna tišina. Razgledala sam grad i prelepo je. Bilo je veče što je Londonu zadalo potpuni sjaj.

***

Nije bilo toliko gužve pa smo brzo stigli.

"Vou Dillan, nisi mi rekao da ste se preselili." Rekla sam iznenađeno, zadnji put sam ovde bila pre dve godine. Tad su imali običnu kuću na dva sprata, kao mama i ja. Sad imaju vilu, ali doslovno vilu. "Dap, preselili smo se nedavno, i još nismo zapamtili celu kuću." Rekao mi je. Ušli smo unutra. Tamo smo zatekli tatu i Thea, zaletela sam se i uskočila u Theov medveđi zagrljaj. Nedostajao mi je moj brat blizanac. Nakon višeminutnog grljenja sa Theom, zagrlila sam oca. Nisam ih videla dve godine, nedostajali su mi.

"Dođi da ti pokažemo tvoju novu sobu." Theo je rekao, pa sam krenula za Dillanom i njim na sprat. Videla sam da ovde imaju troje vrata.

"Ovo je naš sprat" rekao je Dillan. "Samo naš?" Upitala sam uzbuđeno, "Samo naš." Rekao je ponosno Theo. Stali smo ispred drečavo zelenih vrata, otvorili su ih i ušli smo unutra. Sve je bilo u drečavo zelenim i drečavo žutim tonovima. Moje omiljene boje. Sa leve strane je bio radni sto. Pored stola se nalazio televizor sa PlayStation-om.  Sa desne su bila dvoje vrata, predpostavljam od kupatila i ormara, a ispred mene se nalazio bračni krevet, sa posteljinom boje kajsije. Ostala sam bez teksta. Ušla sam u kupatilo, bilo je prostrano, drečavo zelene pločice su bile odlične u sklopu sa belom sanitarijom. Izašla sam iz kupatila i ušla u ormar, bio je pun, ali doslovno pun, mislim da sam se za džabe pakovala kad sam krenula iz Srbije, te stvari nemaju gde da stanu.

"Nadam se da ti se odeća sviđa, moja devojka ju je birala za tebe." Rekao mi je Dillan. Znam za njegovu devojku Kate, predraga cura, moje je godište.  Možda se padnemo zajedno u razred, što me podseti...

"Kad ja krećem u školu?" Upitala sam konje koji su odmah seli da igraju FIFU. "Sutra." Odgovorili su mi u isto vreme. Po meni je to okej, što pre to bolje. Da, znam, luda sam, ali to sam ja. Ju ja sam zaboravila da vam opišem braću, pu pu sram me bilo. Pa ovako, Dillan je visok i mišićav, ima braon kosu i smeđe oči. Theo ima crnu kovrdžavu kosu i plave oči.

***

Neko već peti put zvoni na vrata, ali smo nas troje previše lenji da ustanemo da otvorimo. Sobzirom da od ova dva konja nemam ni mojega, ustala sam i sišla da otvorim vrata. Ispred sam ugledala....

Hej ljudeksi, gore vam se nalazi slika Pamele. Šta mislite ko je na vratima?