Ja sam mrtva.

Ne znam ni šta mi se desilo.

Čula sam, doduše kao kroz maglu, njegov plač. Bio je hrabar pred doktorima. A onda je došao u njen zagrljaj.

Plakao je kao malo dete.

Značila sam mu koliko i meni cigareta i onaj poljubac u čelo.

Kad se ponovo sretnemo rećiću mu.
Da ga volim, da mi je važan, da sam mu zahvalna i da je zaslužio takvu devojku.

Ona je divna. A on ništa manje od nje. U moru cigareta njih dvoje čine jedan mesec. Dok ceo svet gori, oni će da sjaje.

I neka. Zaslužili su. On je zaslužio.

Tako sam ponosna na njega.