"Emire, stigla sam!" - zaključala sam vrata i uz uzdah, odložila torbu i kaput na stolić. Odmah sam osjetila smrad iz kuhinje i čula zvuk razbijanja stakla, pa psovke.

Uzdahnem i u sebi izbrojim do 10.Neću poludjeti, ne sada. Ne na njega. Ne nakon ovakvog dana.

Uputim se prema kuhinji, a tamo me dočeka prizor na koji nisam znala bi li plakala ili se smijala.

Moj dečko kleči na podu ispred pećnice i pokušava izvaditi pleh sa crnom, želatinastom masom koja smrdi kao deponij smeća.

Podigne glavu i ugleda me, a licem mu se u isto vrijeme razlije strah, sreća i sram.

"Sureja, kako to da si stigla, što radiš tako rano doma, zar nisi trebala biti na poslu još dva sata?" - ustao je i skinuo rukavice te me privukao u zagrljaj koji učini da zaboravim na svijet oko sebe.

Podigao mi je bradu i zagledao se u oči, a ja se rastopim.Nježno spusti usne na moje, miluje me rukom po leđima, drugom nježno češka ispod brade jer zna da to obožavam.

Odvojimo se nakon nekoliko minuta, a meni se čini da bi tako mogla ostati zauvijek.

"Izvini ljubavi.. Želio sam ti ispeći kolač... Nešto sam zeznuo i zapalio se.. Ali ni to nije sve... Išao sam usisati stan i slučajno zapeo usisivačem za tvoj toaletni stolić, razbio sam ti omiljeni parfem... Onda sam išao oprati rublje i u bijelo stavio onu tvoju crvenu majicu... Sve je sad u roza boji... Koja sam ja budala... Htio sam da dođeš doma i da se opustiš... Izvini, prava sam budala, kreten... Sve sam upropastio... "-glas mu je bio tužan dok je lice zabio u moju kosu.

"Budala jesi. Ali si moja budala, i to najdraža i najljepša na svijetu. Volim te" - kažem i uzmem njegovo lice u ruke i poljubim ga.

Uzela sam ga za ruku i povela u sobu. Jest budala, ali je moj. Samo moj.

Za moju _____autumn____ ❤️ ❤️ ❤️