Nakon što je posljednji sat završio, sva mrzovoljna sam se uputila prema učionici matematike. Vrata su bila otvorena pa sam ušla i, osim Millera, zatekla Landona i Gavina kako sjede u prvim klupama jedan pored drugog.

"Zatvori vrata, Rumsen", Miller mi je rekao, "i sjedi."

Malo mi je falilo da mu odgovorim s "Da, gospodaru", ali sam se suzdržala, zatvorila vrata i sjela iza Gavina koji mi je dobacio pet u prolazu.

"Ne želim vas čuti punih sat i pol vremena, jasno?" Miller je upitao s podignutom obrvom na što smo nas troje kimnuli glavama.

Izvukla sam knjige iz biologije iz torbe i krenula pisati zadaću. Bila sam na predzadnjem pitanju kad mi je na stol doletio papirić. Nećkala sam se trebam li ga otvoriti ili ne, ipak sam zbog jednog takvog i dobila ovu kaznu, ali na kraju je znatiželja prevladala. Kad sam ga odmotala, jedva sam uspjela pročitati što je na njemu pisalo. Priznajem, ja ružno pišem, ali Landonov rukopis je katastrofa.

Što radiš nakon škole?

Oprezno, da me Miller ne uhvati, napisala sam: Idem kući, zašto pitaš?

Kad je pročitao odgovor, samo je odmahnuo rukom i nastavio zuriti u sat, potpuno me zbunivši. Završila sam zadaću iz biologije i izvukla matematiku. Kad sam otvorila knjigu na sinusu i kosinusu, mrak mi je pao na oči, ali mi je također ideja pala na pamet.

"Profesore?" pitala sam pogledavši u njega. Isprva me nije doživljavao nekih pola sekunde, a onda je podigao pogled sa ispita koje je ispravljao i podigao naočale na nosu. "Uh, može instrukcije?"

* * *

"Ovo je bila prva jebena kazna koja je prošla ovako brzo", Gavin je sat i pol vremena kasnije prokomentirao dok smo izlazili iz škole. Zapravo vam mogu priznati da mi nije žao što sam Millera pitala da mi pojasni ovo gradivo jer sam se zapravo potrudila da slušam što mi priča. Iako nisam u potpunosti sve shvatila, rekao je da će mi upisati pet u zalaganje što je meni ko sisa.

"Da, hvala ti na tome", Landon se iscerio i izvukao ključeve motora iz džepa. "Ideš, ovaj... ideš sa mnom ili s Gavinom?"

Pogledala sam ga 'jel ti to ozbiljno?' pogledom i pokazala rukom na Gavina koji je pokušavao otključati svoj auto. "Nema teorije da se popnem na to", prst sam uperila na Landonov motor. "Idem s Gavinom, logično."

"Pa daj pogledaj ga", Landon se nasmijao. "Ne može ni vrata otključati."

Gavin ga je ošinuo pogledom. "Samo se ti smij. Kad ti se prije tjedan dana to sranje", uperio je prstom u motor, "pokvarilo, moj auto ti je bio dobar."

Landon je preokrenuo očima i sjeo na motor. "Ono je bilo drugo. Da me nisi pokupio na cesti, morao bi me izvlačiti iz pritvora."

Gavin je napokon uspio otključati vrata, a ja sam zbunjeno zurila u Landona. "Pritvor? O čemu ti pričaš?"

"Tvoj zlatni dečko je pobijedio na uličnoj utrci", Gavin je odgovorio, otvorivši vozačeva vrata. Landon ga je ošinuo pogledom, a ovaj je problijedio. "Jesam li to rekao na glas?"

Okrenula sam se prema Landonu. "Sudjeluješ na uličnim utrkama?" upitala sam ga.

Počešao je stražnju stranu vrata izbjegavajući me pogledati što mi je neopisivo išlo na živce. Zašto jednostavno ne može podići pogled i suočiti se sa mnom? "Samo jednom", promrmljao je.

"To je opasno", izjavila sam.

"Znam", kimnuo je glavom.

"I ilegalno."

"I to znam."

"Zašto si sudjelovao na uličnoj utrci?"

Podigao je pogled i odjednom je izgledao poprilično nervozno. Upalio je motor, ali prije negoli se odvezao, odgovorio je. "Drugom prilikom ćemo popričati o toj temi."

Ostavio je za sobom oblak prašine, mene zbunjenu i Gavina pomalo zabrinutog. "Ne brini se za njega, Liv."

"Tko je rekao da se brinem?" promrmljala sam i ušla u auto.

* * *

Znate ono kad vam treba najmanje još desetak sekundi da zaspite, ali onda čujete nešto i to vas u potpunosti razbudi? Da, upravo mi se to dogodilo.

Ležala sam na leđima, usta otvorenih toliko jako da bi i slon mogao ući u njih, s desnom rukom koja je visjela s kreveta. Knjiga iz matematike mi je bila na prsima i lijevom rukom sam ju držala i nisam imala snage da se pomaknem, stvarno mi je malo trebalo da zaspim, a onda -- zvonjava mobitela.

Skočila sam s kreveta kao oparena, ali mojim refleksima je trebalo malo duže da prorade pa mi je tijelo zateturalo ulijevo te sam opalila glavom u zid. Zajaukala sam, tražeći pogledom odakle dolazi jebena zvonjava, a onda sma ugledala mobitel na podu pored kreveta.

"Halo?" Pročistila sam grlo jer mi je glas zvučao promukao. Na brzinu sam bacila pogled na digitalni sat na noćnom ormariću. 23:43. Odložila sam knjigu na radni stol i ustala s kreveta kako ne bih zaspala.

"Olive? Landon je. Trebam tvoju pomoć."

Namrštila sam se. Zašto me zove i odakle mu moj broj? Protresla sam glavu. "Kakvu pomoć? Zašto me zoveš ovako kasno?"

"Jel to Olive? Oliveeeee! Meni i Landonu je jako zabavno, trebala bi nam se pridružiti!"

"Jel to Wendy?" upitala sam ga zbunjeno. Nisam sto posto sigurna, ali mislim da je glas te djevojke Wendyn i da je ona pijana.

"Da, to je Wendy", Landon je odgovorio. "Gle, napila se, a ja ne znam gdje živi da ju odvezem kući, a uzeo sam njen mobitel - rekla mi je lozinku, samo da znaš - i nazvao tebe. Možeš li doći u Phoenix? Znaš gdje je to, zar ne?"

Već sam bila navukla tenisice čim je izgovorio 'napila se' tako da sam bila spremna, samo sam se trebala išuljati iz kuće bez da ikog probudim. "Da, to je nekih pet minuta pješačenja od ulice u kojoj ja živim. Bit ću tamo, samo pazi na nju."

Prekinula sam poziv, navukla trenirku i izašla iz sobe, tiho zatvorivši vrata. Obično tata u ovo doba ide obaviti nuždu u kupaonici, samo se nadam da mu neće biti sila dok se ja šuljam kroz kuću i zaobilazim sve točke u podu koje škripe. Korak po korak, sišla sam niz stepenice, a kad sam prošla dnevni boravak, ostatak je bio laganica. Brzim korakom sam hodala prema baru Phoenix moleći sve živo i neživo da je Wendy u redu. Ne znam koji joj je vrag i zašto se napila, ali sutra namjeravam saznati. Ovo uopće ne liči na nju.

Pronašla sam nju i Landona ispred bara, držao joj je kovrčavu kosu da joj ne ide u lice dok je ona izbacivala nepotrebne stvari iz organizma. Naslonila se njega - bilo je urnebesno gledati ju takvu nisku kako se naslanja na Landona koji je, ono, metar osamdeset najviše - obrisala usta rukavom jakne i zatvorila oči.

"Liv!" Landon je odahnuo kad me ugledao. Mislim da ni nije shvatio da me nazvao po nadimku, ali ja svakako jesam. I svidjelo mi se kako zvuči iz njegovih usta. Ne, ne. Ne o tome razmišljati, Olive, što smo rekli za osjećaje?

Da, da, znam. Nema osjećaja.

"Kako si ju našao? Što je bilo?" Uplašeno sam im prišla i obuhvatila Wendyne obraze dlanovima te ju pogledala. "Jel ti rekla zašto se napila?"

Odmahnuo je glavom. "Ne, došao sam kako bih kupio tekilu, a ona je sjedila za šankom izgledajući kao da će se svakog trena onesvijestiti pa sam joj platio piće i izveo ju van. Nisam znao kog drugog da nazovem..."

"U redu je", kimnula sam glavom. "Hvala ti."

Samo se nasmiješio i pomogla sam mu da ju stavi u auto. Rekla sam mu adresu, misleći kako će ju odvesti doma, ali on me zamolio da idem s njim. Na kraju sam ipak shvatila da bi bilo pametnije da idem s njim pa sam sjela u auto i povezala sigurnosni pojas.

Vozili smo u tišini koja je tu i tamo bila isprekidana Wendynim morondanjem. Pretpostavljam da ništa nije jela, plus ovo joj je prvi put da se napila pa joj organizam nije dobro podnio alkohol. Ali, onda opet, što ja znam o tom sranju? Nikad nisam obraćala pažnju na satovima biologije.

Kad smo stigli pred Wendynu kuću, pomogao mi je da ju izvučemo iz auta i onda je držao stražu dok sam ju ja vodila prema njenoj sobi. Ostavila sam posudu za svaki slučaj i čašu vode pored kreveta i polako se iskrala iz kuće, a Landon je već sjedio u autu.

Neko vrijeme smo sjedili u tišini dok on nije progovorio. "Iznos je bio velik. Novac, mislim. Za utrku. A mojoj mami je trebao novac." Pogledala sam ga postrance, izgledao je pomalo uznemireno. "Jedva krpamo kraj s krajem, Liv."

Stisnuo je čeljust, trepnuvši nekoliko puta. Nisam znala što da napravim, pa sam položila ruku na njegovu nadlakticu. Pročistila sam grlo. "Žao mi je."

Odmahnuo je glavom. "Nema ti što biti žao", tužno se osmjehnuo i zaustavio auto. "Stigli smo."

Kimnula sam glavom i otkopčala sigurnosni pojas. "Hvala za... sve hah."

"Nema problema", iscerio se. "Vidimo se u školi onda."

Nasmiješila sam se kao odgovor i izašla iz auta. Gledala sam kako izlazi iz ulice, a onda brže-bolje pošla prema ulaznim vratima i otključala ih ključem kojeg držimo pod cvijetom. Polako sam hodala prema stepenicama, ali kad sam čula kako netko pali svjetlo u hodniku, svukla sam trenirku, bacila ju na kauč i produžila u kuhinju, praveći se da tražim nešto u frižideru.

Lydia je sišla u kuhinju i natočila si čašu vode. "Gdje si išla i s kim?"

Zagrcnula sam se slinom. "Molim?" Pravila sam se glupa.

"Daj, Liv", iscerila se znalački i ostavila praznu čašu u sudoperu. "Samo pazite što radite", rekla je ozbiljnim tonom.

Suzdržala sam smijeh. "Landon mi nije... dečko." Čak ni ne znam što smo.

Namignula je i popela se nazad na kat, a ja sam uz odmah glavom zatvorila frižider. Ah, te pomajke...