"Gledaj... Meni je stvarno puno žao. Bio sam pian, nisam želeo." Počeo je da pravda sebe. Pogledala sam u ga u oči.

"Znaš. U tvojim očima ne vidim kajanje. Ni jednu trunku..."
Rekla sam iskreno. Bez dlake na jeziku..

"Gledaj dušo.. Nije mi krivo što sam to uradio.. Ali ja sam tvoj.."
Pogledala sam ga popreko..

"Da, da znam.. To je glupost.. Niko ne može da mi naredi ako te ja ne volim.." Rekla sam opet iskreno.

"Da ali kao deca mi smo..."
Opet sam ga prekinula.
"Helou kao Deca.. Naglasi to D E C A
Vreme se ne vraća.. Pogrešio si.. Ti si prvi povukao potez sa Aleksom.. Ne zaboravi"

"Ali ja tebe idalje volim."
Rekao je sa svojim tužnim očima.. Tako bih se onesvestila od slatkoće ali sam ostala hladana..

"Da me voliš ti mi ne bi uradio ovo"
Rekla sam..

"Bio sam pian, ljubomoran.. I šta sve ne.."
Pogledala sam ga sa podignutom obrvom..

"Ne zasmejavaj me molim te.."
Rekla sam..
"Ja sam ozbiljan."
Tada sam počela da se smejem kao nadrogirana..
"Pre bih rekla hormoni.."

"E stvarno mi značiš.. A znam da i ti mene voliš.. Znam."
Rekao je i izleteo iz sobe.

"Više nisam sigurna da li te volim ili mrzim.. Jer to osećam u isto vreme"
Rekla sam lagano sebi u bradu i uzdahnula duboko..

Evo malo dužeg dela nego prethodnog..
Nadam se da vam se sviđa.

Vot/com

❤😂😊