Da li je to kum konačno skupio hrabrosti da smuva moju kumu? - pitala je Helena.

- Rekao bih da da. - rekao je Luka uz osmeh.

- Neka,baš će biti lepo da budu zajedno. - rekla je Helena.

- Samo da ti kažem da večeras idemo na jedno posebno mesto. - rekao je Luka.

- Gde? - pitala je Helena.

- Videćeš. - rekao je Luka i poljubio je.

Bilo je veče, Helena se spremila. Obukla je svoju omiljenu nežno roze haljinu, kosu je uvila u lokne.  Luka ju je čekao u prizemlju.

- Koliko si lepa, sunce moje. - rekao je Luka.

- Hvala dušo i ti si. Hvala ti za ovih godinu dana i za svu podršku. - rekla je Helena.

- Ne moraš se zahvaljivati. Uvek i sve za tebe. Hajde,idemo. - rekao je Luka.
Izašli su napolje i krenuli ka garaži.

- Luka, to nije tvoj auto. - rekla je Helena.

- Znam, večeras se vozimo džipom. Pitao sam tatu, ne brini. - rekao je Luka.

- Dobro. - kratko je rekla Helena.
Luka i Helena su otišli u jedan luksuzni restoran. Dva stola od njih su videli dva dobro poznata lica. Pokušali su to da ignorišu, međutim, neko je želeo da im pokvari godišnjicu.

- Zar mama nije zaslužila da joj se javiš? - upitala je Elenora prilazeći Luki i Heleni.

- Mama, molim te, došli smo ovde da proslavimo godišnjicu, ne kvari nam ovo veče.- rekao je Luka.

- Ja vam kvarim veče? - uvređeno upita Elenora?

- Gde si bila ovih godinu dana? Jesi li me pozvala da vidiš kako sam ? Da vidiš kako mi je na fakultetu? Nemoj sad da govorimo nešto što nije. - rekao je Luka.

- Čula sam da ti je otac sa prijom to jest sa majkom tvoje žene. Nisam verovala da me je tako malo voleo da je mogao da me zameni tako brzo. - rekla je Elenora.

Helenu je ovo uznemirilo i htela je nešto da kaže ali ju je Luka preduhitrio.

- Nisam ovo nameravao da kažem jer sam lepo vaspitan ali ne podnosim kad neko dira u ono što mi je najsvetije, u porodicu. Ti si me rodila, to stoji,gajila si me,vaspitala. Ali nešto mi nije jasno, kako imaš obraza da bilo šta kažeš za mog oca kad si ti njega prevarila? - pitao je Luka.

- Ja njega prevarila? A on mene nije? Otišao je na tvoje venčanje sa dotičnom i tamo upoznao tu njenu majku i ko kaže da me nije prevario? - gordo je upitala Elenora.

- Majko,još jednom te upozoravam i neću više,sledeći put ću zaboraviti da si mi majka. Prema mojoj supruzi se moraš ponašati lepo u mom prisustvu. Drugo, zašto poričeš? Znam da si prevarila tatu i to sa Heleninim ocem. On ti je bio dečko dok si bila u Hrvatskoj pa si ti onda izbegla. To sad nije ni bitno. Samo hoću da kažem da ne osuđuješ tatu jer si ti njega prevarila, a Andrija Mariju. - rekao je Luka.

- Da si moj sin, ne bi tako smeo da razgovaraš sa majkom. - rekao je Andrija koji se približio njihovom stolu.

- Sreća pa nije. Sreća pa je sin jednog velikog i dobrog čoveka. A ja? Ja sam  na žalost tvoja ćerka. Maštala sam da budem doktorka sa dva prezimena a sad jedva čekam da sve prođe i da sklonim tvoje prezime. Bio si moj heroj,moj kralj. Izneverio si me više od svih Andrija. Verovatno te ne zanima ali Ana je dobro, a tebi na dušu što nam nikad dinar nisi poslao. Uživaj u svom novcu, ali jedno znaj, bogatstvo nije novac. Luka, molim te da idemo. - rekla je Helena glasom između plačljivog i besnog.

Luka i Helena su izašli iz restorana.

- Izvini,hteo sam da nam bude jedno lepo veče.  - rekao je Luka.

- U redu je, nisi mogao da znaš. Nemoj ovo Igoru pominjati. - rekla je Helena.