- Kako je lep doručak,hajde da jedmo. - rekao je Igor kad je video šta je Marija spremila.

- Samo vi jedite,ja ne mogu. - rekla je Marija.

- Zašto ? - upita Igor.

- Muči me neka kiselina. - odgovori Marija.

- Hajde bar malo jedi. - rekao je Igor.

- Samo vi jedite. Odoh ja da uzmem lek,boli me glava. - reče Marija.

- Deco je l' ona vama nešto čudna? - upita Igor.

‐ Pravo da ti kažem jeste. Slabo jede,boli je glava i tako. - reče Helena.

- Nateraću je da proveri krvnu sliku. - reče Igor.

- Doktore,izvinite što smetam. Sestru Mariju hvata nesvestica. Vidim da jedva stoji. Rekla sam joj da sedne malo ali ona ne želi. - reče Marijina koleginica ušavši u Igorovu ordinaciju.

- Sad ću ja doći. - rekao je Igor.

- Sestro Marija,možete li doći u moju ordinaciju? - pitao je Igor.

- Evo doktore,dolazim. - reče Marija.
Kad je ušla u njegovu ordinaciju jedva se držala na nogama. Skoro da je pala,Igor ju je podržao.

Nije mu bilo jasno šta se dešava,izmerio je pritisak i proverio neke formalnosti. Sve je bilo u najboljem redu.

- Marija,moraš kući,ne možeš ovako raditi. Idi kući. Ja ću doći za par sati. - rekao je Igor.

- Da li baš moram? - upita Marija.

- Moraš. - odgovori Igor.

Kad je došao kući sačekala ga je delegacija u vidu Luke,Helene i Ane. Sve troje su bili uznemireni.

- Tata idi odmah gore. Marija se zaključala u tvoju sobu, neće nikom da otvori. - rekao je Luka.

Igor se brzo popeo na sprat. Uzeo je rezervni ključ i otključao sobu. Marija je ležala na krevetu i plakala.

- Mari,šta se desilo? Zašto plačeš? Šta je tako strašno? - pitao je Igor.

- Ne znam odakle da počnem. Ostavićeš me i sve je gotovo. Šta ću ja ovde sama u ovom gradu? - jecala je Marija.

- Neću te ostaviti. Reci mi šta se dogodilo. Smiri se,molim te. - tešio ju je Igor.

- Igore... - krenula je Marija ali je zastala.

- Hajde reci. - ohrabrivao ju je Igor.

- Trudna sam. - nekako je rekla Marija.

- Čekaj to je stvarno? - upita Igor začuđeno.

- Igore pa zar bih govorila tako nešto da  nije stvarno? - pitala je Marija.

- Mari,to je najlepša vest koju sam čuo u poslednje vreme. - rekao je Igor i jako je zagrlio.

- Igore,mi imamo odraslu decu. Ne znam kako smo to uopšte dozvolili. - rekla je Marija.

- To stoji ali imamo pravo na svoj život. Ako je život odlučio da nam podari dete onda ćemo ga mi oberučke prihvatiti. - reče Igor.

- Igore,šta će ti reći prijatelji? - pitala je Marija.

- Ne znam,ako žele da me podrže,to je u redu,ako ne,nisu mi prijatelji. - odgovori Igor.

- Igore, šta će reći deca? - zabrinuto upita Marija.

- Luka će biti srećan,uvek je mrzeo što je jedinac. - rekao je Igor.

- To je bilo dok je bio dete. Sad je odrastao čovek,oženjen. Pa za koju godinu će imati svoje dete. Helenu i Luku će biti sramota. Tek ne znam kako bi Ana reagovala. Igore,vodićeš me da abortiram. - rekla je Marija dok su joj se suze slivale niz lice.