- Možda je bolje da ne ulazite. - rekao je Luka.

- Zašto? Šta se desilo? - upita Helena.

- Ništa se nije desilo. Mama vam je dobro. Samo ne znam koliko vam je stalo do braka vaših roditelja. - rekao je Luka.

- Pa oni se i tako razvode. - rekla je Ana nemarno.

- I šta bi ti rekla ako bi videla vašu mamu sa nekim drugim čovekom? - pitao je Luka.

- Ako je čovek dobar i ako je ona srećna,onda super. - odgovori Ana.

- Slažem se. - dodala je Helena.

- A ako je čovek oženjen? - upita Luka.

- Ne bi mama bila sa oženjenim. - odgovori Ana.

- Ne misliš valjda ono što smo nas dvoje neko veče pričali? - upita Helena Luku.

- Ne mislim nego sam video. - reče Luka.

Za to vreme, Marija i Igor su ćutali onako zagrljeni.

- Mari,znaš šta? Ja ću se razvesti. - reče Igor posle nekog vremena.

- To su ozbiljne stvari. - reče Marija.

- I ja sam ozbiljan čovek. - reče Igor.

- Ali ti si u braku,sve je u redu ili se bar tako čini. Ja ne želim da budem rasturačica brakova. - rekla je Marija.

- Ili se bar tako čini. Dobro si ti rekla. Da ti kažem nešto,ja sam uvek sve radio srcem tako sam učio i Luku. Kad sam se zaljubio u Elenoru,moji su bili protiv toga. Borio sam se i uspeo da ostvarim  ono što mi je bilo važno. Međutim,godine su promenile naš odnos. Ona je postala hladna,ohola,arogantna. Da li mi veruješ da već godinama nisam nikog mogao da zagrlim i ćutim? - pitao je Igor.

- Verujem ti. - reče Marija i suza joj skliznu niz lice.

- Nemoj plakati. Ti ne zaslužuješ da plačeš. - reče Igor i nežno skloni suzu sa njenog lica.

- Samo da sam te upoznala pre 21 godinu,sve bi bilo dobro. Ovako... - reče Marija uzdahnuvši.

- Ovako će isto biti dobro. - smirivao je Igor.

- Ali Igore tu su i deca. Šta da kažemo Ani,Heleni i Luki? Ti si doktor. Šta će biti ako se čuje da si se razveo od žene i da si sa majkom svoje snahe? Ne možeš svoj ugled i karijeru staviti na kocku. - rekla je Marija.

- Što se mene tiče,mogu decu odmah pozvati i sve im reći. Nemoj brinuti za moju karijeru,moji pacijenti ne gledaju moj privatni život. - reče Igor.

- Ne znam Igore,zbunjena sam. Možda i ovo sve nije u redu. Ti si oženjen,ja sam udata. - rekla je Marija.

- U redu je ono što osećaš srcem. To je u redu.- rekao je Igor.

Marija nije mogla više ništa da kaže samo je prislonila glavu na njegove grudi.

Malo kasnije Igor je rekao devojkama da mogu ući kod mame.

- Tata,izvini što te pitam ovako direktno ali nas dvojica smo uvek imali takav odnos. Da li si osetio nešto prema Mariji. - pitao je Luka dok su sedeli u dnevnoj sobi.

- Da li sam osetio nešto? Jesam. Osetio sam nešto što nisam sa tvojom majkom osetio već 10 godina. Osetio sam toplinu zagrljaja i lepotu tišine. - rekao je Igor.

- Tata... razvedi se. - reče Luka tiho stavljajući svoju ruku na očevu.

- Šta si rekao? - upita Igor koji kao da nije čuo ili ne veruje u Lukine reči.

- Razvedi se,budi srećan. Znam da si voleo mamu i šta ste sve prošli ali ako već 10 gidina ne možeš da uživaš u malim stvarima kao što je zagrljaj onda to nije to. Ti zaslužuješ da budeš srećan bez obzira da li je ta žena moja majka ili ne. Samo te molim,obezbedi mamu. - rekao je Luka.

- Hvala ti sine,puno ti hvala. - reče Igor i zagrli Luku.

- Mama,da li se nešto desilo sa Igorom? - upita Helena.

- Kako misliš da se nešto desilo? On je doktor i pomogao mi je i.. - zbunila se Marija.

- Mama,svi smo mi odrasli. Slobodno nam možeš reći. Nemamo nameru da te osuđujemo,tata i ti se razvodite. Ako možeš da nastaviš svoj život,nastavi ga. - rekla je Helena.

- Ne,stvarno se ništa nije desilo. Samo me je zagrlio i ćutali smo dugo. Već godinama se nisam tako osetila. - rekla je Marija.

U sobu su ušli Igor i Luka.