Da li si se ikada
zapitao
šta bi bilo da smo
se malo više potrudili
da me nisi tako olako pustio
nakon što si
pokušao
da pogodiš
par stvari o meni,
iako ja ništa u vezi tebe nisam
pogodila,
nakon što
si me molio da ostanem tu noć
duže budna
jer ti se pričalo sa mnom,

a ja kao posljednja budala
nisam ostala, pravdala sam se
na školu i kako mi treba odmora,
iako sam željela da pričam sa tobom,
više od ičega ,

izvini uhvatila me panika
od osjećaja
koji su se poput
plamena plamsali
u mojim grudima,

zar nisi poželio
da mi se javiš ponekad
u ovih mjesec dana,
iako sam ti rekla da ne želim
da se čujemo više ikada,
izvini što sam te slagala,

nisam
mogla da budem prijatelj
sa tobom, jer sam
sam osjećaje jedva obuzela,
nisam željela
da budem skrivena,
druga jebena prilika,
kada nestane ona
iz života tvoga
poput oblaka dima,

iako sam
željela da ne postoji ona
u životu tvome,
da sam ja jedina,
nisam mogla biti toliko sebična,

izvini,
jednostavno nisam osoba
koja bi uništila tuđu sreću da bi sebi ugodila,

zato sam te i izgubila.