"Dakle, direktor nam je rekao da vam mi pomognemo koliko možemo." Felix je srećno pričao.

"Nemojte previše da očekujete, imamo i sami previše posla." dodao je Chan na šta ga je Felix pogledao.

Prevrnuo je očima na njega i ponovo se okrenuo ka nama.

"Dakle odakle ste?" pitao je Felix.

"Koreja." rekla je Yui na šta su i druge dve devojke klimnule glavom.

Zagrizla sam usnu i spustila glavu. Verovatno će one međusobno biti super a mene će ostaviti jer sam otusider.

"A ti?" Chan je pitao.

Podigla sam glavu i pogledala ga, već je gledao u mene kao i Felix i devojke.

"Umm... Australije.." rekla sam tiho.

Felix je odmah skočio uvis i dotrcao do mene.

"Aaaa i nas dvojica smooo. Ausssieeee!" viknuo je.

Svi smo se nasmejali. Uhvatio me je za ruke i njihao ih.

"Zasto si rekla tako tiho, kao da te je sramota?" Chan je ponovo pitao.

"Umm... Nije me sramota, nego jednostavno imam osećaj da sam outsider.." spustila sam glavu.

Ostale devojke su došle do mene i zagrlile me, pomazile me po kosi..

"Hej, nemoj tako, nisi outsider, mi smo sada porodica." nasmejala se jedna od devojaka.

Osetila sam par očiju na sebi. Pogledala sam i videla Chana koji je gledao u mene.

"Direktor mi je rekao da jedna od vas ima neko pismo? Treba to da uzmem." Chan je ponovo rekao.

Devojke su se sklonile od mene. Podigla sam ruku na šta su se Felix i Chan nasmejali.

Chan je pružio ruku kao znak da mu dam pismo. Izvadila sam ga iz džepa i pružila mu.

"Ajjjde otvorii." Felix ga je vukao za ruku.

Chan se nasmejao, klimnuo je glavom i počeo da otvara. Osećala sam neku dozu straha, jer nisam znala šta je sadržina tog pisma.

Otvorio je i zajedno su počeli da čitaju. Posle nekog vremena Felix je skočio i počeo da se smeje. Chan me je samo pogledao i vratio pismo u kovertu.

"Ne znaš šta piše ovde?" Chan je pokazao pismo.

Odmahnula sam glavom.

"Ništa devojke možete da idete, ti ostani da razgovaramo." Chan je rekao i pokazao na mene.

Devojke su ubrzo otišle. Pogledala sam u obojicu. Felix se i dalje smejao, ali Chanu uopšte nije bilo smešno...

"Chan ti je sada otac hahhahaha." Felix se hvatao za stomak.

Chan ga je pogledao i pokazao mu glavom na vrata. Odmah je izašao i Chan i ja smo ostali sami.

Vratio je svoj pogled na mene. Ne mogu da shvatim da li je bio ljut ili ne..

"Piše da sam ti ja staratelj. Nisam očekivao da ću imati dete.." prošao je rukom kroz kosu.

Pružio mi je pismo i uzela sam da pročitam.

"Nisam znao da imaš 17 i da za to treba staratelj kad ideš u drugu državu." stavio je prst na čelo.

Nikada nisam čula za to, verovatno su moji roditelji umešali prste u sve ovo...

"A.. ali ja nisam znala za ovo.., inače ne bih ponela pismo.." gledala sam pismo u šoku.

Podigla sam pogled i videla nasmejanog Chana. Nageo se ka meni.

"Moraćeš ekstra dobro da me slušaš, više nego drugi, jer ja sam ti staratelj." šapnuo mi je i odmakao se.

Bila sam jako nervozna, nisam znala da ovo mora... Zagrizla sam usnu, jer to uvek radim pri nervozi..

"Prvo pravilo, ne grizi usne." rekao je i prošao pored mene. Otvorio je vrata i kucnuo u njih.

"Hajdemo, treba svoju ćerkicu da smestim u sobu."

Okrenula sam se ka njemu i uzdahnula.. Baš pokazuje da ga sve ovo smara....