Otvaram oči na zvuk Marinine budilice. Pogledam prema njoj, a ona još uvijek spava kao "zaklana". Odjednom se trgne i ustane se u sjedeći položaj, pa protrlja oči. Uzme mobitel i ugasi budilicu, pa pogleda prema meni. „Budan si." Tiho će

„Mhm." legne ponovo u krevet pa se „došulja" do mene. „Neda mi se na posao."
„Znam, ali moraš."

„Još pet minuta."
„Zakasnit ćeš, bebo." poljubim ju u čelo
„Baš kvariš zabavu, BEBO." Naglasi zadnju riječ, pa se nasmije i odmakne se od mene.
„Njnjnj, ionako moram i ja ustati. Idem u teretanu." ustanem iz kreveta, a Marina ispusti nekakav čudan zvuk. „Šta ti je?"

„Zaboravila sam koliko si zgodan, mislim da imam temperaturu." stavi dlan na čelo glumeći kako provjerava temperaturu

„Ponavljam, reci mi nešto što ne znam." govorim joj dok vadim odjeću za trening iz ormara
„Hmmmm.." opet će izjaviti nešto „Na primjer da ovu majicu više nikada nećeš vidjeti u svom ormaru." Okrenem se da se prisjetim koju majicu uopće ima. Nosila je majicu s mojim likom na kojem je pisalo 'Ante Rebic maschine'.

„Kako si krenula, uzet ćeš mi pola ormara."
„Obećajem ti da mi je ovo zadnja."
„Znam da lažeš."
„Šuti i spremaj se."

Marina

„Jutrooo!" viknem čim kročim u poslovni prostor
„Oo, tko nam je to stigao? Gospodična Rebić maschine?" Tamara me izbezumljeno gledala. Nije mi se dalo nositi istu majicu od jučer, pa sam ovu iskombinirala uz crne hlače i crni kaiš s zlatnom kopčom.

„Jel mi dobro stoji?"
„Itekako." uzdahne, a ja se zaputim u svoj ured. Danas imam i previše posla. Jedino pozitivno mi je što kada imam puno posla, vrijeme mi brže prolazi. Stoga sam se odmah bacila na posao ispunjavanja raznih obrazca i ostalih gluposti dok sam čekala klijente da se pojave na vratima. Ubrzo se začulo i prvo zvono.

---

Nakon produžene prve smjene, ulazim u stan i bacam se na brzinsko tuširanje. Majicu bacam na pranje skupa s njegovom hudicom koju sam jučer skinula na poslu jer mi je bilo vruće, pa je ondje i prenoćila. Odvežem rep i uđem u tuš kabinu.

Nakon tuširanja, osušim kosu i odem u sobu kako bi spremila nekoliko stvari za večeras i sutra kada budem pratila Antu na aerodrom. Namrštila sam se u tom trenutku kad sam se sjetila da on sutra odlazi. Super nam je dok smo skupa i bit će mi čudno kad ode jer neće biti toliko dostupan. Uvijek ima nekakav čudan raspored treninga i svega ostalog.

No, dobro. Što je, tu je.

„Idem." Govorim Tamari i Ivanu dok oblačim patike i stavljam mini ruksak sa stvarima na leđa. „Uživajte golupčići, vidimo se sutra."

„Nemoj da vas bude troje!" Ivan dobaci jedan od njegovih glupih komentara, a ja samo izignoriram i izađem iz stana.

Tamara

„Taj komentar ti uopće nije bio primjeren." Gunđam Ivanu čim Marina napusti stan
„Jebiga."

„Šta ćemo s njom?"
„Mi ništa."
„Ivane!"

„A šta je, jebote?"

„Ona leti kod njega svaki dan. Zaljubljena je previše u njega, a kad sazna istinu, teško će prijeći preko toga, ako uopće prijeđe. Previše je tvrdoglava i patit će."

„Tamara, pusti ih. Reći će joj kad bude mogao. Misliš da je njemu svejedno? Voli on nju, ženo blesava. Nemaš pojma koliko, usta su mu puna nje."
„Ne znam jel mu svejedno, al' napravio je drugoj dijete. Marina to mora znati."

„Misliš da je on to htio? Misliš da on baš želi imati prvo dijete s Anastasijom? Ne znam tko je koga više varao u toj vezi, bez zajebancije." Slušam Ivana što mi govori i počinjem žaliti Antu. Dobit će prvo dijete s osobom koju vjerojatno ne voli. Grozno.

„Ne znam, jedino što znam je da Marina mora znati istinu."

„Znat će."

„Samo, ako se nadaš da će Marina ostati s njim, vjeruj mi da neće."
„Zašto ne bi?"

„Zato što je ona takva. Laži ne podnosi, tvrdoglava je i kada si nešto zacrta to i napravi, uostalom ima tek dvadeset i znam da će reći da joj to ne treba."

„Ček, da sam ja napravio drugoj dijete prije nego što smo mi krenuli biti zajedno, ti ne bi htjela biti sa mnom iako ja tu ženu ne volim?" upita me, a ja sam preokrenem očima.

„Nemoj mi s tim glupim pitanjima sad, što bi bilo kad bi bilo, ne volim to."

„Ali.."
„Šuti, gledam seriju."

Ante

"Oćeš ti kavu?" Marina mi govori iz kuhinje
"A može, malu."
"Stiže!" poviče, a ja se nasmijem na njen slatki glasić. Kopao sam po Netflixu kako bih pronašao nešto dobro za nas. Prekinuo mi je mobitel koji je zavibrirao dva puta. Došla mi je poruka.

Od Anastasije.

Ušao sam u poruke, a ondje je stajala slika s ultrazvuka. Skamenio sam se. Marina je već sjedila pored mene, a ja ju nisam uopće doživljavao. Stavio sam kažiprst lijeve ruke na rub mobitela kako ona ne bi nešto vidjela. 

"Jesi dobro?" Marina me pitala, a meni je trebalo dugo da joj uopće odgovorim na to.

"Ante, šta ti je?"
"Ha? Ma ništa, čitam nešto."

"Aj dobro." popije gutljaj kave, a ja spremim mobitel i gledam ispred sebe. Ne radeći ništa, ne govoreći ništa.
"Jesi našao šta?"
"Ma nisam, pokušaj ti." pružim joj daljinski upravljač i naslonim se na kauč, pa prođem rukom kroz kosu. Gledam kako se na tvu mijenjaju slike, a zapravo ništa ne vidim. Pred očima mi je neprestano događaj od tog kobnog trenutka kada sam saznao da ću postati otac. Da ću dobiti prvo dijete s osobom prema kojoj ne osjećam apsolutno ništa, dok ću s druge strane zbog toga vjerojatno izgubiti osobu koju volim.

FLASHBACK

"Pređi na stvar." govorim Anastasiji dok stojimo u hodniku njene kuće, ona me gleda i šuti. Izusti moje ime, pa ponovo zašuti.

"Govori više." povisim ton, a ona zatvori oči i krene plakati.
"Ante, trudna sam." izgovori tiho, kao da se boji, a ja ostajem šokiran. Ne govorim ništa sve dok ona ne izgovori da je dijete moje.

"Moje?" pitam ju, a ona klima glavom potvrdno
"Koliko si trudna, Anastasija?"
"Tri mjeseca." 
"Jesi spavala u međuvremenu s nekim drugim? Koliko si sigurna da je moje?" ispitujem ju, mrtav ozbiljan, a najradije bi vrištao.

"Nisam, tj. jesam, ali koristili smo zaštitu."
"Anastasija, rekla si da koristiš anti baby pilule."

"Koristila sam, trebala sam popiti tabletu za dan poslije nakon te večeri, ali sam nekako zaboravila." glas joj je drhtao cijelo vrijeme

"Isuse Bože." prošapćem sebi u bradu, pa prođem rukama preko lica. Bio sam ljut; na sebe, na nju, na čitav svijet. U glavi mi je tad osvanula Marina. Tad sam pukao. Nisam više znao ni kako se zovem, a kamoli šta da radim.

"Ante, znam da si ljut." približava mi se i briše suze, ali kad ju pogledam ljutitim pogledom, ona ponovo krene plakati. "Znam da ne želiš to dijete, ali molim te, k'o Boga te molim; da me ne tjeraš da pobacim jer ja to ne želim!" jecala je, suze su joj tekle niz lice, bila je očajna.

"Neću te tjerati na to, ne bi si mogao to oprostiti." prošaptao sam
"Bojim se, Ante." rekla je kroz suze, nisam ju više mogao gledati takvu. Povukao sam ju u zagrljaj samo kako bi ju smirio. Čvrsto se stiskala uz moje tijelo, a kada je konačno prestala plakati, odmaknula se od mene i obrisala je suze s lica.

"Bit ću iskren, ne želim dijete sada, ne vidim se u ulozi oca, nisam spreman i ne znam kako će to funkcionirati. Jedino što znam je kad to dijete dođe, bit će najvoljenije na svijetu i imat će apsolutno sve. Ne moraš se za to brinuti. Pobrinut ću se za vas oboje." nasmijala se na moje riječi, ali ja se nisam mogao smijati.

"Hvala ti."
"Samo ne želim da iznosiš javno trudnoću jer ja.." zašutio sam
"Znam da imaš nekoga i razumijem te. Moraš biti iskren s njom. Moraš znati da ti želim svu sreću, nadam se da će te ona znati usrećiti onako kako ja nisam." rekla je. Skupio sam usnice i nisam govorio ništa. Nisam znao kako ću reći Marini, nisam znao kako ću reći bilo kome drugome.

"Dogovorit ćemo se za sve ostalo kad se rodi, ako bilo šta trebaš; piši. Nemoj me zvati." klimala je glavom. "Razgovarat ćemo samo o djetetu. Ništa drugo."
"Slažem se."
"Idem sad, čuvaj se i informiraj me kad bude nešto bitno. I ponovo kažem, kad budeš trebala nešto, piši. Okej?"
"Okej."

----

"Jel gledaš ti ovo uopće?" čujem Marinu pored sebe, pa se trznem i okrenem se prema njoj. Ona me začuđeno pogleda. "Šta ti je?"
"Ma zamislio sam se nešto. Zašto si tako daleko od mene?" preokrenuo sam temu "Dođi ovdje." potapšem po kauču, a ona se primakne i nasloni se na mene. Ostavim joj nekoliko poljubaca u kosi, pa krenem pratiti film.  Barem se praviti da pratim, nije mi slika ultrazvuka izlazila iz glave. Počeo sam smišljati kako ću reći Marini da ću postati tata...

Ne mogu ni zamisliti da će za godinu dana možda ovim stanom trčkarati neko dijete, moje dijete...

_____________________

Bok! Evo mene i novog nastavka nakog nekog vreeemena. Hvala vam što citate i sto mi svojom podrskom dajete inspiraciju za dalje!

Love you ❤❤❤❤