"Ne moraš biti ovdje ako ne želiš."
"Želim biti ovdje." zašutila sam i nastavila sam raditi svoj posao, dok je on gledao televizor. Nismo uopće komunicirali. Ni ne bi da na njegov mobitel opet nije stigla poruka. Od one iste osobe.

"Stigla ti je poruka od ljubavnice."

Ustala sam se sa stolice i uzela njegov mobitel da mu ga predam jer nije prestajao vibrirati, dotična je bila baš uporna s porukama, a on se pravio da ne čuje mobitel i ono što sam mu rekla. Nije micao pogled s televizora. Prišla sam tiho kauču i nagnila sam se preko pa sam  jednom rukom prešla preko njegovog tijela, samo kako bih ga isprovocirala. Pod prstima sam mogla osjetiti kako mu se koža ježi, a onda sam mu pružila mobitel i prošaptala na uho: "Odgovori joj, željna te je." Zatim sam se odmaknula, otišla sam se u sobu presvući kako bi mogla izaći. On nije ništa doručkovao, a nisam ni ja, moram do trgovine po neke namirnice.

Kad sam se obukla, izašla sam iz sobe, ali ispred vrata me čekao polugoli Ante i nije mi dao da prođem. Doslovno sam se zabila u njega. Pokušala sam proći, ali kud ja tu i on. Zažmirila sam kako se ne bi naživcirala još više. Probala sam još jednom proći pored njega, ali nisam uspjela jer me čvrsto zgrabio za ruke.

"Di ćeš?"
"Tamo gdje ti ne."
"Stvarno si smiješna, ozbiljno te pitam." pogledala sam ga pa sam zatim skrenula pogled u stranu "Progovori više."
"Idem u trgovinu, Bože, naporan si." popustio je stisak i pustio me da prođem
"Ja naporan?"
"Da." hodala sam prema hodniku, a on je išao za mnom.
"E pa dobro."
"Dobro." maknuo se iz hodnika, a ja sam obula patike i krenula  van. Pretpostavila sam da se naljutio jer njemu baš malo treba da se naljuti. Pustila sam ga jer sam znala da će se odljutiti dok ja dođem natrag.

Spustila sam se niz stepenice, pa krenula prema obližnjoj trgovini kako bi kupila nešto za doručak i kruh. Frižider mi je bio poluprazan.

Nakon pola sata, kada sam završila s kupnjom, krenula sam natrag prema stanu. Izvadila sam mobitel iz džepa da vidim jel imam kakvu poruku od dotičnog, ali nije bilo nijedne. Dok sam pokušavala pritisnuti tipku za zaključavanje, nekako sam uspjela slučajno ući na instagram. Vidjela sam da je Ante stavio story pa sam ušla i vidjela njegov selfie iz moga stana.

Odgovorila sam mu na story.

"Tko je rekao da se smiješ slikati u mom stanu??"  

Nisam izlazila iz razgovora dok nisam vidjela njegov odgovor, no međutim, odgovora nije bilo. Samo je pogledao poruku. Preokrenula sam očima i spremila mobitel u džep. Nastavila sam hodati do stana.

"Zašto si mi uvalio seen?!"  proderala sam se kada sam ušla u stan. Nije ništa odgovarao. "Je li?!" ponovo sam viknula, ali me i dalje ignorirao. Ušla sam u kuhinju i ostavila vrećicu sa namirnicama, a onda sam krenula prema njemu. Ante je sjedio na kauču i pravio se da me ne čuje. Sjela sam pored njega, a on me nije niti pogledao. Samo je buljio u tv.

"Zašto me ignoriraš?" Imao je istu facu cijelo vrijeme, nije se micao, samo je treptao i šutio.

"Ante." ništa, kao da je umro.

"Okej." rekla sam i skinula sam duks koji sam nosila. Ostala sam samo u potkošulji. Odlučila sam ga isprovocirati. Stala sam ispred njega, a on svejedno nije micao pogled. Sad je buljio u moj trbuh.

Skinula sam i potkošulju.

Podigao je pogled i onda ga je vratio na moj trbuh. Pa je zatvorio oči. Nije progovorio niti riječ. Popela sam se na kauč i sjela sam u u krilo. Rukama sam obrglila njegovu glavu. Počela sam ga ljubiti. Poljubac po poljubac, ali on nije otvarao oči i dalje niti mi je uzvraćao poljupce. Bio je baš uporan.

Idući poljubac sam produžila, nisam ga prestajala ljubiti sve dok mi nije počeo uzvraćati poljupce. Njegove ruke sad su bile na mojim leđima.

"Konačno."
"Zašto si prestala?"
"E pa tako, jesi se odljutio napokon?"
"Možda."
"Nema možda, da ili ne?"  počeo se smješkati, a ja sam ga još nekoliko puta poljubila na blic. Zavukla sam svoje ruke pod njegovu majicu, pa sam ih spuštala sve niže i niže.  "Da ili ne?"
"Da, definitivno da." uzvraćao mi je poljupce. Ljubili smo se dosta dugo, sve dok se ja nisam odvojila od njega.

"Idem nam nešto spremiti, nismo jeli."
"Hoćeš da ti pomognem?"
"Ne treba, samo sjedi tu i budi lijep." poljubila sam ga i ustala sam se s njega. Otišla sam u kuhinju kako bi nam pripremila kasni doručak.

Kasnije toga dana

"Antee, zvoni ti mobitel!!" viknula sam s kauča dok je Ante bio u kupaoni.  "Anteee!"
"Javi se!" viknuo je, a ja sam posegnula za mobitelom. Kasnije se uspostavilo da nisam trebala.

Na ekranu je pisalo Anastasija. Opet.

Javila sam se.

"Halo?"
"Tko je to?" čula sam ženski glas, bio je poznat, al' nikako se nisam mogla sjetiti odakle.

"Marina je, Ante je u kupaoni. Mogu mu prenjeti por..." prekinula je. Iznenadila me. Nisam očekivala da će prekinuti u pola moje rečenice. Zaključala sam telefon i vratila sam se na kauč. Ante je taman izašao.

"Tko je bio?"
"Tvoja ljubavnica." rekla sam sarkastično.

Ante

Zabolila me glava na pomisao da je Marina razgovarala s Anastasijom i to preko mog telefona. Šokirao sam se i nisam znao šta da radim. Marina je gledala u mene i čekala je moju reakciju, a ja sam stajao nasred stana ukipljen.

"Šta je trebala?"
"Poklopila je."
"Aha." laknulo mi je, ali Marini nije.

"Ante, zašto te ona stalno zove?"

"Ne znam."

"Ante, nemoj lagati."

"Ne lažem."

"Tko ti je to, Ante?" izdahnuo sam i rukom sam prošao kroz mokru kosu, upravo sam se otuširao, a sada bi mogao opet, ali ovaj put pod jedan hladan tuš.

"Bivša." nisam znao koju bi laž više izmislio, pa sam rekao istinu. Iako nije istina, trebala bi biti bivša, ali još uvijek nije.

"Zašto ju ne blokiraš?"
"Ne znam." šutila je, sjeo sam pored nje na kauč. Ona je gledala u prazno.

"Ante, ako osjećaš nešto prema njoj..."

"Ne osjećam!" rekao sam kao iz topa, ona me samo pogledala

"Zašto ju onda jednostavno ne blokiraš i kraj?"

"Ne mogu."

"Zašto?"

"Zato što ne mogu. Ne želim više razgovarati o njoj."

"Okej."

Telefon mi je ponovo zazvonio, ovog puta sam se javio.

"Molim?"
"Ante, moramo razgovarati. Hitno je. Možeš doći do mene?"
"O čemu se radi? Što je toliko bitno da mi ne možeš reći preko poziva?" Anastasija je izdahnula s druge strane slušalice, znao sam da nešto nije uredu.

"Ante, ovo ne mogu preko telefona. Molim te, dođi."
"Oke, za deset minuta sam tu." rekao sam i poklopio. Marina me blijedo gledala.

"Moram ići."
"Kod nje?"
"Da." tiho sam joj odgovorio i krenuo sam prema spavaćoj da se obučem. Marina se ustala za mnom.
"Hoćeš da idem s tobom?" ne mogu vjerovati da me to pitala
"Ne."
"Zašto?"
"Zato što ne možeš ići sa mnom!" povikao sam

"Znači, ja bi te samo tako trebala pustiti da odeš kod svoje bivše? U devet sati navečer?"
"Da, Marina. Nemam drugog izbora."
"Idem s tobom." krenula je prema ormaru, a ja sam ju povukao za ruku. "Marina ne ideš! Ostani tu, vratit ću se brzo, okej?" Samo me gledala.

"Gle, nemaš razloga za brigu, vjerojatno je neka glupost." njene smeđe oči svjetlucale su pod svijetlom spavaće sobe, vidio sam da joj nije svejedno, ali nisam mogao drugačije postupiti. Pokupio sam ključeve od auta i novčanik, obukao sam crni prsluk i još jednom sam poljubio Marinu.

"Sve će biti uredu, okej? Brzo sam nazad." poljubio sam ju
"Okej." rekla je tiho.

Izašao sam iz zgrade i sjeo u auto. Ubrzo sam već bio na putu prema Anastasiji. Kada sam konačno stigao, izletio sam iz auta i krenio prema njenoj kući. Pozvonio sam na vrata, a ubrzo mi je otvorila vrata.

"Hej." rekla je i pokušala me poljubiti, a ja sam okrenuo glavu pa su njene usne završile na mom obrazu.
"Zašto si me zvala?"
"Neću ništa duljiti, nit ću te pitati tko je ona cura koja mi se javila kada sam te zvala..."
"Okej, pređi na stvar."
"Ante..."

-----

Ta daaaaaaaaaa!

Dramica kreće hehehe

Hvala vam što čitate, uživala sam pisajući ovaj nastavak!