Mogla bih najiskrenije reći da sam od septembra zapostavila pisanje radi škole ili da jednostavno nisam imala inspiraciju pa da mi nije ni palo na pamet da dohvatim svesku i olovku. Dobra stvar je u tome što sam se bacila na čitanje raznih knjiga, te sada dosta vremena provodim na Goodreads-u, ali ipak značajno manje ispred ekrana.
Zbog svih tih divnih dela koje mi ne izlaze iz glave (Fantom iz opere, Razum i osećajnost, Jadnici, Bogorodična crkva u Parizu, . . .), shvatila sam da me više u tolikoj meri ne zabavlja većina prostodušnih priča na koje nailazim ovde.
Gde su nestali zanimljiva radnja i rasplet na kraju? Imam utisak da se sve svodi na 'običnu' devojku (neizostavno je da ima smešno dugo i unikatno ime, neke krupne oči fantastične boje, verovatno svetlu kosu i da je metar i šumska jagoda, pre svega verovatno lepog lica iako stalno napominje da je ružna) koja najedanput započne život u novoj školi ili odjednom zadobije pažnju najpopularnijeg momka (*khm* jako visokog fakboja koji je obično uzvišeni bog sporta ili bad boy *khm* i koji se najedanput izmeni zbog nje, ali mu sve prošle ljubavi u naletu ljubomore ne daju mira, pa je očajan u pokušaju da zadobije njeno poverenje) u istoj, čija zlobna devojka (obično prezgodna plavuša za koju se naglašava da je izuzetno zla, glupa i površna, ali kako biste se vi poneli da odjednom dođe neka curica u pokušaju da vam otme dečka?) sa svojim 'klanom' pokušava da je sabotira po svaku cenu. Da ne napominjem da glavna likuša za sebe smatra da je pametna, ali je zapravo jako glupa i naivna, željna pažnje i popularnosti u školi (iako to negira) jer je nije uvažavala ranije.
I onda naravno, kada oni konačno budu zajedno, sledi razgovor koji metar i šumska jagoda vodi sa svojim dečkom i ispituje ga zašto je on s njom kada je ona tako preružna bla bla. Kao prvo, treba biti izuzetno lep određenoj osobi da ona ostavi sve zbog tebe a da te ne poznaje dovoljno dobro, jer ma koliko svi mi to odbijali da prihvatimo spoljašnji izgled nas privuče ka nekome i neretko bude presudan faktor. I da napomenem da verovatno ona ili on imaju ah tako tragičnu prošlost da bih se prosto zaplakala nad njima.

Kao što se može uočiti, jako sam ljuta zbog manjka unikatnosti koji kruži svuda okolo, jer se sve svodi na kliše srednjoškolsku ljubavnu priču ili na mafiju sličnog konteksta, mada to je više zastupljeno kod stranaca nego kod nas. Onda me to navodi da se zapitam: Znaju li autori takvih priča šta je uopšte mafija i kako funckioniše?

I još jedno pitanje - zašto je svima privlačnije da pišu o strancima umesto o likovima sa naših prostora? Razumem da postoji više njihovih priča i uzora, ali zar ne bi bilo originalnije pisati o nekome iz Podgorice, Zagreba, Dubrovnika, Sarajeva, ili bilo kojeg grada u Srbiji koji za promenu nije Beograd? Imamo toliko lepih gradova i tema o kojima možemo pisati a mi se hvatamo za neke tamo neke strane metropole u kojima većina nikada nije ni bila (i da konkretno ciljam na sav tinejdžerski kič).

Istraživala sam ranije i saznala da mi prvenstveno nemamo Wattys nagrade za ove prostore jer zapostavljamo svoj jezik. Priče imaju naslove na engleskom, tagove takođe, a mnoge od njih su i registrovane kao priče na engleskom, što automatski smanjuje sanše da uopšte ikada budemo registrovani u očima Wattpad-a i tih nagrada.

Lično sam rešila da se ove godine oprobam na tim nagradama. Kada završim "Iskru", prevešću je na engleski i prijaviti taj prevod. Rok je čini mi se kraj septembra, tako da imam i više nego dovoljno vremena (koje ću sto posto protraćiti na nešto treće i onda kukati kako ništa nisam stigla). Prethodnih godina uopšte nisam učestvovala pa bih volela da vidim na šta to liči. A i da skrenem malo pažnju na sebe i svoje pisanje, jer što da ne? Ako Ana Tod može da objavi knjigu mogu i ja.

Ove godine svašta imam planu, so you'll be seeing a lot more from me lmao