Prošlo je otprilike dve godine otkako sam objavila ovaj random, a koliko se sećam posle nisam više ništa ni objavljivala ovde. Mislim da sam čak i obrisala aplikaciju. Tada sam imala 17. Sad imam 19, i eto postala sam brucoš.

Kako ste? Šta radite? Ima li nekog živog ovde uopšte?

Sada kada pravim osvrt pomalo mi bude krivo što toliko iščekivani srednjoškolski život uopšte nije bio onakav kakvim ga prikazuju, a ponajmanje najbolji period života. Ne pamtim stresniji period (osim možda ovog što me čeka, ali polako). Ostaće mi urezane proplakane noći, jako loše mentalno zdravlje. Toliko da nemam kome da kažem baš sve što bih želela, a pisanje dnevnika nikada nije bio moj stil (pa nek ovak random bude ig). Stoga sam projektovala te probleme na likove u pričama i pročitala velik broj knjige od kojih mi se čini da posle svake ostarim jedno 10 godina.

Čini mi se da sam nekada bila mnogo društveno otvorenija osoba, a da sam se u srednjoj školi dosta povukla u sebe. Međutim, počelo je da mi bude svejedno povodom toga, što može biti odlično ali i ne. Najviše vremena provodim sama sa sobom, retko izlazim, počelo je da me mrzi da se trudim da održavam odnose sa drugaricama. Od onog biću bogata tetka mentaliteta sam prešla na kupiću kuću negde daleko i nikada me više nećete videti.

Pravo da vam kažem zaboravila sam šablon kojim sam planirala da se kreće ovaj random kada sam ga napravila. Verovatno da ponovo bude nešto na foru kritikovanja krindž priča koje ljudi obožavaju a od kojih mi pripada muka. Svakako sam postala još oštrija po pitanju literarnog ukusa. Uticao Dostojevski, šta ću.

Na kraju krajeva, osećam kao da sam u ovim godinama propustila neko jako bitno životno iskustvo koje vršnjaci nisu, i da na tom nekom polju nazadujem u odnosu na njih. Možda su to izlasci sa čvrstom grupom prijatelja koju sam oduvek želela da imam, iako znam da nijedna nije dobro završila. Nikad nisam bila deo jedne, ali eto, ideja u teoriji zvuči jako lepo. Možda je do toga što nisam izlazila puno, a možda i do toga što nisam iskusila da se onako filmski zaljubim u nekog i osećanja mi budu uzvraćena. A sa druge strane, dok sam onako bila opet ona devojka sa strane u odeljenju i mirno promatrala, kao da znam nešto što oni ne znaju. Oni su se provodili i uživali, a ja sam eto radila ne znam šta da bih bolje razumela neke stvari (čitaj život) i sve mi se svelo na ništa. Osim što sam upisala željeni fakultet, to je sasvim okej.

Mada, kakva god da sam, naučila sam dobro samosvest i samokritičnost. Od njih nema bitnijih osobina.

Pitanja za vas:

1) Koji ste MBTI tip?
2) Kako stojite s mentalnim zdravljem?
3) linkujte mi spotifaj nalog < 3