Svake noći se vraća kroz groblje. Ne voli tišinu kojoj joj groblje pruža, da je moguće ugušila bi se u njoj. Radije bi da bude okružena zvukovima, bukom, muzikom. To joj dodje kao dokaz da svet živi.

Zar se ne plašiš?

Prisetila se pitanja koji joj je Nik uputio jedne večeri kada su se zajedno vraćali.

Živi su ti kojih se treba plašiti, mrtvi samo slušaju.

~~~

"Zar ne bi trebalo da meditiraš ili nešto tako. Da se spojiš sa svojim untrašnjim čakrama."

Brat joj je nenajavljeno ušao u sobu kao po običaju. Navikla je tako da više ne zaključava vrata. Zatekao je kako leži na podu sa kesom čipsa u ruci. Gledala je neki dokumantarac o seriskom ubici. Nimalo ono što je on očekivao.

"Posle tri minuta me bole noge, i brzo ogladnim."

Promešala je kesu i uzela još jedan zalogaj čipsa.

"Uostalom ta stvar je besmislena, osim ako nemaš nekog demona koji čami u tebi i tera te da jedeš bube. Možda ti imaš nekog u sebi Noa? Znam da si jednom slučanjo pojeo mrava."

Noa zakoluta očima, nešto što klinci njegovog godišta obožavaju da rade. Oteo joj je kesu čipsa iz ruke.

"Izaćiće ti bubuljice ako nastaviš da jedeš tu nezdravu hranu."

"Bolje pripazi na sebe, već imaš jednu na obrazu."

Noa hitro dotrča do ogledala. Uznemireno gužva lice tražeći bobuljicu.

"To mi je mladež Eden."

Eden ga je u početku mešala sa bobuljicom jer je crven i nabubren, sada samo voli da ga zeza.

"Noa bubuljice su normalne, svako ih ima kada je u pubertetu."

"Zašto baš moraju da budu ružne".

___

Mama je zamolila da ode i kupi mleko, jer po običaju ona nema volje da se digne iz kreveta. Već duže vreme nema volje ni za šta.
Živi na vidikovcu i treba joj nekih deset minuta da bi stigla do prve prodavnice, stoga ide prečicom. Prečica je groblje.

U prodavnici nema gužve jer je vrlo mala. Mirno utočište za penzionere koji vole da piju pivo i pričaju o mladjim danima. Nijedan se za sada u pijanom stanju nije ispostavio nasilan. Dešavalo joj se nekoliko puta da joj se nabacuju i ona im kroz šalu uzvrati flert. Njenoj mami(dok je još izlazila iz kuće) nije bilo smešno. Eden ih nikad nije gledala kao neku pretnju, uvek su bili okruženi belim leptirima.

Prodavnica je prazna, nova roba još nije pristigla i sigurno do kraja dana neće stići. Sunce je već počelo da zalazi. Samo su tri osobe u prodavnici. Ona, kaserka i debeo sredovečan čovek. Nema običnog mleka tako da je kupila čokoladno (bolje išta nego ništa) Kaserka i ona se vrlo dobro znaju. Ona živi samo dve kuće pored njih i često je čuvala Eden i Nou kada njena mama nije bila u stanju.

"Zdravo Alis."
Obe su se osmehnule ali samo je jedan bio pravi.

"Nešto mi je drugačije na tebi, stani pogodiću."

Alis suzi oči i poče da odmerava Eden.

"Imaš pirsing u nosu"

Povika pošto ga je našla. Edan klimne glavom i preda joj mleko.

"Lepo ti stoji"

"Kako si Alis?"
Ignorisla je kompliment, nije više mogla da podnese Alisin lažni osmeh. Obe je umarao. Alis uzdahnu.

"Imala sam i bolje dane, ali se snalazim. Sahrana je brzo prošla"
Alisina majka je umrla, sada je sama u velikoj kući. Eden se počeša po ledjima. Ona je bila poslednja koja je videla Alisinu majku prenego što je umrla.

Želim vam spokojne snove, zbogom.

Eden je želela nešto da kaže da bi utešila Alis, ali je debeo lik nestrpljivo iza nje lupkao nogom. Ona se skloni u stranu, ali nije mogla da skloni oči sa korpe koju je čovek stavljao na kasu

-Čokolada

-Čips

-Koka kola

-Poslednja zamrznuta pica

Čovek sigurno ima preko sto dvadeset kila, i ne bi ga ubilo da stavi barem šargarepu u svoju korpu. Alis je takodje pokušava da sakrije začudjen pogled. Kada je bio na izlazu otvorio je čokoladu. Tada je Eden ugledala belog leptira oko njega.

"Ako ovako nastavi puknu će"

"Kako se zove?"
Upita Edan trudeći se da zvuči ravnodušno.

"Bili Bob, zašto?"

"Vredi znati ime čoveka prenego što pukne"

Sutradan je našla Boba u novinama. Preminuo sinoć oko ponoći, srčani udar.

*****************
Nadam se da vam se svideo nastavak😚