Jutra uvek počinju isto. Majka skoro nikada nije na doručku, brat pubertetlija pun nesigurnosti jedva uspeva da isprži jaja sebi i sestri. Sestra je u sobi, seče umrlice iz novina.

Znam zvuči čudno, ali strpite se, biće gore.

~~~

"Mrzim da pričam pa ću biti kratka. Život je kratak, svi će te pre ili kasnije umreti, pronadjite nirvanu. Hakunamatata."

Nije lagala, bila je kratka. Maturanti i profesor u sali su bili zbunjeni. Nisu znali da li da aplaudiraju ovom neobično kratkom govoru ili da je izbace zbog ne primernog oblačenja. Jedina nije imala plavi plašt i kapicu. Imala je bose noge, suknju koja otkriva desnu nogu, providnu majcu koja joj dodje kao brus. Marama oko glave joj ne uspeva pokriti čupavu zlatnu kosu, i pirsing u nosu, o bože taj pirsing je svima smetao. Probušila ga je pre tri dana, baš kada je saznala da će da drži govor kao djak generacije.

Uzela je svoju diplomu i sela na mesto. Neko iz nje joj šutne stolicu. Bio je to njen najbolji drug Nik.

"Koj kurac Eden?"

*******************
Nadam se da ce vam se svideti moja nova prica

Trenutno se ceka lepsi cover