Te 2016. je na nju naleteo sasvim slučajno, u autobusu. Mrak, zimsko vreme, poeta tegli neku torbu, vraća se od kuće i onda šok, najpre prijatan. Video je lepo i drago lice koje je godinama voleo. Pozdravivši se, doznao je ime njenog saputnika i to da je rođak od zajedničke im prijateljice Aleks. U tom trenutku nije znao ono što je posle nekoliko dana shvatio.

Njih dvoje su u vezi. E pa baš ti hvala Aleks što si ih upoznala.

Od tada Ane više nema ni u pesmama, ni u porukama....

Bez ikakvog kontakta sa njom narednih godina, poeta ne zna šta se dešava. Ana je u međuvremenu nekada otvorila Facebook profil, ali se nikada na njemu nije nešto previse aktivirala. Tek poneka slika se pojavi u nečijem društvu. Nije bila ljubitelj fotkanja. Dok nije zavolela svog dečka.

Tako je poeta mogao da vidi da su bili na moru, da su na Kalemegdanu, na reci, na Adi...

Tako je poeta i video da se Ana pre nekoliko dana udala za tog momka. Teško je opisati rečima šta se dešavalo u poetinom srcu i mozgu kada je video sliku na kojoj je Ana u venčanici. Nema reči, ali ima cele ove priče.

Neka joj to bude svadbeni poklon uz jedno veliko SREĆNO!

Naredna strofa napisana je davne 2011. i poeta je proročki ispevao takve stihove. Podesniji od ovog trenutka ne postoji da se oni ispevaju.

Ona je sada sa drugim srećna,

Dosad je mene zaboravila.

Zbog nje sam sada srećan i ja,

Jer sreća njena je i sreća moja.

ZBOGOM ANA, MUZO NAD MUZAMA