Pošto ovde pišem o dragim ljudima u mom životu, mislila sam da je red posvetim deo mojoj prvoj ljubavi koja i dan danas zauzima veoma posebno mesto u mom srcu. 

Savetujem vam da pustite pesmu "Cascada  what hurts the most." dok čitate ovo, to je bila naša pesma i dan danas ne mogu da je slušam a da se ne rastužim .

Upoznala sam moju prvu ljubav preko moje najbolje drugarice  Jelene.  Upoznali smo se na njeno insistiranje zbog čega sam joj veoma zahvalna iako nismo uspeli da imamo svoj srećan kraj.

Naime ja ne volim da odlazim kod nje kada znam da je tu njena rodbina. Da sam se vodila tom svojom logikom nikada ne bi Upoznala njega Vladu, moju prvu ljubav.

Jelena je te davne 2008 strašno navalila da mi baš taj vikend kada je on bio tu da dođem.  "Ne moraš ga ni pogledati" rekla je i ubedila me da dođem do nje.

Sedela sam u njenoj sobi opušteno i čekala nju da se sredi i da krenemo u centar. Posle nekog vremena mi je bilo dosadno i krenula sam da okrećem i kao čitam neki časopis.

Čula sam otvaranje vrata i misleći da je Jeci opsovala sam glasno jer sam je duže vreme čekala.

"Nije Jelena " je sve što sam čula  jer sam zevala kao luda u njega. Čini mi se da je još nešto rekao ali pošto je shvatio da sam zbunjena i crvena nasmejao se i otišao.

Ako bi vam rekla da je to bila ljubav na prvi pogled  da li bi mi poverovali? Da to je bila ljubav na prvi pogled. Odmah sam se zaljubila u njegove zelene oči osmeh i predivnu kosu.

Jeci je uvek bila ekspert za moja stanja, prva je primetila da mi se on jako sviđa. Kao dobar prijatelj rešila je da pomogne zaljubljenim golupčićima da se nađu.

Zbog nje sam konačno osetila Poljubac prave ljubavi iskren i pun ljubavi ili hemije kako bi neki rekli.

Od tog trenutka Vlada je postao centar mog sveta, stalno sam o njemu razmišljala. Brojala sekunde do momenta kada ću ga ponovo ugledati. Lepo vreme i dan danas ga se setim sa blagom tugom, jer tada sam imala petnaest godina, nisam imala briga i problema život je bio pod našim nogama.

Sa Vladom sam provela najlepših tri meseca u mom životu. Za nekog je to možda malo ali za mene je to malo kratko vreme izbrisalo sve ružno što mi se pre dešavalo.

Pomogao mi je da više verujem u sebe, da pobedim neke svoje nesigurnosti. Ubedio me da za svaku osobu postoji ona prava upravo za njega. Srodna duša.

Vlada mi je ostao u najlepšem sećanju sa svojim ponašanjem i gestovima, i dan danas sa radošću pričam o njemu i o vremenu koje smo proveli zajedno. Ali...

Znate kako kažu "Sve što je lepo kratko traje" To je u mom slučaju bilo bukvalno.

Pravi ljudi ali pogrešno vreme, bili smo tada previše mladi da bi jednu takvu ljubavnu priču doveli do kraja.

Svejedno zahvalna sam na svakom lepom trenutku koji smo proveli, da nije bilo njega možda se ne bi sa tolikom ljubavlju sećala tog doba.

Kaže Jeci ceo part patetika ali nije ovo je usvari jedno veliko hvala  Vladi jer da nije njega koji je bio toliko divan prema meni verovatno bi sada sećala svoje prve ljubavi kroz maglu.

Takođe se zahvaljujem i njoj jer da nije bilo nje, nikada ga ne bi upoznala. Iako sada imam porodicu i muža kojeg volim Vlada je ostavio poseban trag u mom životu i srcu zbog njega sam postala bolja osoba počela više da pišem. Naučila sam da ne odustajem tek tako od ljubavi. Iako mi nismo uspeli u svojoj, nadam se da je srećan gde god da je.

Prva ljubav nikad zaborava nema....

Sada nadam se da nisam bila previše patetična i da ste svi uživali. Za one koji su sami  i bez nade u ljubav  savetujem da sačekaju. Za svaku osobu postoji ona prava koja će ih usrećiti ili ostaviti lep trag u njihovom životu.