Ono Nikovo obaveštenje me je ostavilo bez reči. Celu noć sam se vrtela po krevetu. Nisam mogla da spavam. Imala sam jako loše misli u vezi svega. Ne radujem se njihovoj vezi. Stojala sam nekoliko minuta ispred ogledala, delovala sam baš umorno. Bila sam bleda u licu sa velikim podočnjacima. Moram da se sredim pre doručka. Ne želim da izgledam kao neki zombi. Imam jaku glavobolju zbog Nika. Stvaro je poludeo. Stavila sam malo maskare i pudera da prekrijem podočnjake i bled ten, već sam bila obučena u uniformu. Skroz sam izgubljena, polak sam izašla iz sobe i uputila se na čas. Prvi čas imamo ISTORIJU MAGIČBUH DESTINACIJA. Ovaj čas je jako dosadan, nekako me mrzi da idem, ali moram. Nije obavezan, ali moram da idem zbog puno izostanaka prošle godine, a i ovo mi je kazna, na neki način.Ostalo mi je još 60 bodova, četrdeset sam izgubila. Zato moram da ih povratim, tako što ću biti redovnija na časovima. Lena ne ide na ovaj čas, a ni Anika. Tako da ima da mi bude još više dosadno. Ušla sam u učionicu i sela u slobodnu klupu do zida. Nema puno učenika, na ovaj čas malo njih dolaze. Ovo su sigurno stariji učenici, ima neke koje poznajem od prošlog puta, a neki su izgleda sada prvi put ovde. Spustila sam glavu na sto, pospana sam jako. Volela bih da se vratim u sobu i nastavim da spavam, barem posle ovog časa imamo doručak, taman da razgovaram sa Silviom. Nadam se da će mi reći istinu, nekada je teško shvatiti kad laže. Škriput stolice me je naterao da se trgnem. Podigla sam glavu i ugledala dva zelena oka kako bulje u mene.

" Silvio" zbunjeno sam ga gledala " Šta ćeš ti ovde?"

Nasmešio se " Volim nekad da dodjem na ovaj čas "

" Zašto? Jako je dosadan." prevrnula sam očima.

" Pa, nekad ume da bude i zanimljiv" izvio je usnu onako šmekerski.

Vrata su se zatvorila, primetila sam da je profesor došao. To je stariji čovek, prosede kose, okruglog lica i sa kojim kilogramom viška. Znam da je on veštac, ali samo priča o magičnim mestima, takodje i koja treba da se klonimo. Prošli put je pričao o šumi u kojoj smo pili vodu iz izvora. Saznala sam da je ta devojka tamo ubijena i sada svakog zaposedne ko pije iz tog izvira. Takodje ih ubija, tako što ih natera da se ubiju. Znala je da neću da biram izmedju Iana i Silvia. Htela je da me natera da se ubijem,ali nije uspela. Drago mi je da nisam naudila sebi i izvukla se na vreme.

" Nik je bio sinoć u moju sobu" približila sam se Silviu.

" Nešto je hteo?" upitao je zaunteresovano.

Profesor je počeo da prica tao da ću morati da se stišam i ne ometam nastavu. Ne bih volela da me udalji sa časa, to bi mi značio još jedan minus.

" Da mi kaže šokantne vesti" uzdahnula sam.

" Kakve vesti?" gledao me je zabrinuto.

" On i Izabela su zajedno " gledala sam ga tužno, jer nisam želela da oni budu zajedno " Plašim se da mu ne naudi"

Ugrizao se za usnu, to je delovalo tako slatko " To nije dobro za Nika. Izgleda da je pao pod njene čari"

" Šta da radim?" prošaputala sam i oborila glavu, gledajući u svoje šake koje drhte.

" Nisam siguran, ali smislićemo nešto. Nemoj da brineš" stavio mi je ruku na rame. Dorir mu je bio tako nežan. Stavila sam svoju ruku preko njegove, bila je hladna. Osećam se nekako sigurno, ali zašto? Ne, ovo je greška. Sklonila sam brzo ruku i okrenula glavu fokusirajući se na nebo koje sam videla kroz prozor. Primetio je da mi je neugodno i sklonio je ruku sa mog ramena.

" Da li znaš kako da joj se suprotstaviš? Mislim, pošto si već uspeo jednom da je se otarasiš" pogledala sam ga i tiho prošaputala.

" Mogu da probam" nasmešio se "Neće biti lako, ona je veoma teška osoba. Kada želi nešton to i dobije."

" Ti znaaš zašto je došla, zar ne? Pa zašto joj ne damo to zbog čeka je tu.?" malo sam mu se približa i prosaputala još tiše " Ona želi nesto od tebe. Pominjala te. Šta želi?"

" Gospodjice Korina i Gospodine Silvio, ako se ne utišate bićete udaljeni sa časa."

" Izvinite, neće se ponoviti " rekla sam i pogledala u Silvia koji ne obraća pažnju. Delovao je nekako tužno. Pogled mu je bio drugačij, možda sam nešto pogrešsno rekla. Razjasniću sve sa njim za vreme doručka. Tada moramo da pričamo, takodje, treba da mi kaže sve o njoj i o vampirima.

* * *

Ianovi nežni dodiri su naterali moju kožu da se naježi. Naslonjena sam na zid blizu trpezarije, retko vidjam Iana od kad se Leona pojavila. Direktorka je dovele neke čuvare koji su svuda po Akademiji, takodje još neki učenici patroliraju, a medju njima je Ian. Barem sam sada mogla da budem pored njega, i osetim njegovu nežnost. Poljupci su mu bili tako grubi i strastveni. Prolazila sam rukom kroz njegovu gustu kosu i privlačila ga bliže sebi, ne mogu da se zasitim njegovih poljubaca. Tako ga želim, da bude uvek tu, pored mene. Da me grli i ljubi, da osetim njegove tople dodire svakog minuta, svake sekunde. Mislim da ne bih mogla da živim bez njega.

" Znaš da smo u hodniku i da mogu da nas vide " odvojila sam usne od njegovih na sekund.

" Nije me briga" nasmešio se i nastavio da me ljubi, sve strastvenije.

Odvojila sam se od njega " Možda su svi na doručku, ali svako može odjednom da izadje, a i moram da pričam sa Silviom"

Odjednom se namrštio " Bićeš sama sa njim?"

" Ne brini, samo treba da razgovaramo o Izabeli. Ne svidja mi se, a Nik mi je rekao da su sada njih dvoje zajedno." oborila sam pogled.

" Kori. Izvini, ljubomoru ne mogu da prekrijem. Naročito kada je on upitanju"

" Znam, ne moraš da brineš. Samo želim da se otarasim Izabele, mislim da kontroliše mog brata" ugrizla sam se za usnu.

" Uredu je " poljubio me je u čelo "Moram da idem, vidimo se kasnije"

" Vidimo se" osmehnula sam se.

Krenuo je u kantinu po hranu, a posle ide da patrolira. Ne znam koj deo je njemu dodeljen, nisam ga pitala. Podigla sam sa poda kesu u kojoj sam stavila sendvič, a kafu sam stavila na pod. Uputila sam se u baštu, možda me Silvio već čeka tamo.
Otvorila sam vrata od bašte i izašla.
Prva stvar koju sam ugledala je ćebe koje je stavljeno na klupu i Silvio je tu sedeo. Napolje je hladno, ali sneg još nije počeo da pada. Može da se sedi napolje, nije baš pravi zimski dan, nekada ima i sunca. Više dodje kao rana jesen, svidja mi se kada je ovako nego kada je previše hladno.
Došla sam do njega i sela na klupu.

" Trebalo ti je dugo, mislio sam da nećeš doći" osmehnuo se.

" Naravno da ću doći, ne bih te izneverila" držala sam kafu u ruci da bi zagrejala šake.

" Znam, samo se šalim" namignuo mi je.

" Pa, onda...reci mi nešto o Izabeli. Kakva je ona zapravo i šta to radi sa mojim bratom?" gledala sam ga zainteresovano.

" Pa dobro. Ispričaću ti nešto." udahnuo je " Volu da je sve po njenom. Tako su je roditelji naučili, da ono što želi mora i da dobije. Tako da, ako joj se neko svidja on mora da bude njen, pa makar i morala da ga natera ili kontroliše. Mene je probala da natera da radim sve što ona kaže, jer vampir ne može da kontroliše vampira, ali sam raskinuo sa njom kada sam shvatio kakva je ona kučka. Meni je pretila, ali te pretnje nisu upalile, ne može da uradi ništa. Onda je videla da nema nikakve šanse kod mene i probala je da dobije.....ovaj nekog drugog, da bi mogla da se poigrava sa njim."

" Stvarno je dobra glumica. Nisam mogla da verujem da je onako fina osoba prema drugima." zasfala sam na sekund " Rekao si nešto o krvi. Ako je vampir neiskusan može da ubije nekog."

" Tako je. Ako se hrani njime, onda može da ga ubije ako mu uzme previše krvi, a znam da je naiskusna. Samo da ga ne koristi kao hranu." oborio je pogled.

" Kako se ti hraniš?" upitala sam zainteresovano, nilada ga nisam pitala to, a i još nešto mi je padalo na pamet " Vampiri ne mogu da izlaze na sunce, kako to možeš ti?"

Povukao je rukav i pokazao narukvicu na kojoj je bio zakačen plavi kamen " Ovaj kamen mi omogućava da budem na suncu. Tako da mi se ništa ne dešava, a što se tiče hrane. Lovim životinje. To mi je dovoljno da preživim, ali nije jako kao ljudska krv."

" Hraniš se životinjskom krvlju. Nisam to znala." iznenadjeno sam ga gledala " Ali, kako da se oslobodimo Izabele. Zaboravio si da mi odgovoriš zašto je ona ovde?"

Oborio je pogled i tako gledao u zemlju. Nije ništa progovarao. Kao da razmišlja,možda želi da me slaže, ili ne zna kako da mi kaže. Samo znam da je ovde zbog njega, ali zašto? To mi nije jasno. Pitam se šta će da kaže, gledam ga sa iščekivanjem da mi odgovori, ali ništa.

" Silvio?" izgovorila sam

Pogledao me je " Došla je zbog mene"

" Zašto?" upitala sam ga gledajući ga u oči, koje su odjednom postale krvavo crvene. Izgleda mi besno, šta mu je?

Stezao je vilicu i primetila sam očnjake " Moji roditelji žele da se vrafim kući, zato su nju poslali po mene. Jer znaju da je teško odbiti nju,kada počne da te ucenjuje i preti."

Njegovi roditelji. Nije mi jasno zašto je besan, roditelji žele da ga vide, to nije ništa čudno. Mogao bi da ih poseti.

" Zašto ne odeš da ih vidiš? Sigurno su te se uželeli" upitala sam.

" Nikada " viknuo je, a ja sam se trgla " Oni su zli i krvoločni. Oni su ubice."

Molim?  Njegovi roditelji su ubice. O čemu on to priča? Preplašio me je.

--------------------------------

Ej svima.
Evo nastavka. Šta kažete.? Napisala sam malo duži, imala sam neku inspiraciju danas.