Čim je pao mrak izašle smo ispred Akademije, ali ne smemo da prodjemo kroz glavnu kapiju jer ima kamera. Zato sam iskoristila čini za lebdenje tako da smo uspele neprimetno da dodjemo do šume van Akademije.

" Gde je to skrovište?" upitala sam je.

" Nisam sigurna tačno, ali oko dva kilometra odavde." rekla je i uputila se dublje u šumu.

Ništa drugo mi ne preostaje nego da je pratim. Ipak je proročica, onda zna put. Toliko je bilo mračno da sam jedva videla ispred sebe. Šuma je tako gusta i strašna. Poslednji put kada sam bila ovde, napadnuti smo od strane Nejta. Valjda će sada biti sve uredu.

" Ideš sa mnom u odeljenje?" upitala sam je.

" Ne, ja sam starija od tebe godinu dana" osmehnula mi se.

" A, to nisam znala. Mislila sam da ćemo biti zajedno u odeljenju." krckanje pod nogama je bilo tako čudno kao da hodan po kostima " Ne znam nikog od starijih, samo iz Nikovog razreda, ali on ne završna godina."

" Ne znam ni ja, ali ću upoznati. Uskoro stižemo, ovo mesto je jezivo. Plaši me." rukom je sklanjala grane koje su virile i zaklanjale put " Ovde bi trebalo da bude. Valjda sam pogodila" čim je to rekla našle smo se u ćorsokaku.

" Ovde nema ničega" gledala sam unaokolo.

" Ima, ovuda. Tamo osećam čudnu eneriju" krenula je desno i pomerila puzavice koje su visile. Krenula sam za njom bez reči i ugledala drvenu kolibu koja je bila uništena. Ne u potpunosti, ali je baš stara, a i napuštena je baš dugo " Hajde da je istražimo, deluje zanimljivo i jezivo." krenula je prema kolibi bez imalo straha. Kako može da bude tako opuštena!? Nije mi jasno. Ne plaši se.
Pratila sam je, ali meni prolazi jeza kroz telo. Došle smo do drvenih vrata kolibe koja samo što ne ispadnu iz šarki. Sve je bilo trulo i uništeno, kako nešto može za godinu dana da bude tako odvratno i raspadnuto?
Gurnula je vrata, jer kvake nike bilo, čuo se glasni škriput od koga sam se naježila. Kada smo ušle unutra, nije bilo puno stvari. Samo nekoliko knjiga,koje su stajale na stolu, ali nijedna od njih nije bila Mračna knjiga.

" Ja će da pregledam ovaj deo, a ti onaj." pokazala je rukom prema jednoj prostoriji na kojoj su vrata bila zatvorena.

" Zašto baš tu prostoriju? Deluje jezivo." rekla sam i gledala u vrata.

" Ne plašiš se valjda? Napuštena je, nema nikog."

" Plašim se , malo. Dobro, pogledaću." rekla sam i krenula ka tim vratima.

" Pazi se da te nešto ne napadne" smeškala se.

" Baš smešno, ne plaši me" stigla sam kod vrata i polako uhvatila kvaku. Malo sam se dvoumila da otvorim vrata, ali sam na kraju ipak pritisnula kvaku i otvorila vrata uz glasan škriput. Ovo je mala koliba, ima samo četiri prostorije. Unutra je bilo mračno ništa nisam mogla da vidim.
Nekoliko sveća je bilo sa strane, gledala sam u njih i odjednom su se upalile. Ovo je bilo baš čudno, samo sam želela da su upaljene, pa se to i dogodilo. Znala sam da çe moć početi da mi se pojačava, ali nisam znala da će to biti tako brzo.
Pa kad je već ovde osvetljeno da što pre pregledam sve. Moramo da se vratimo na vreme nazad u sobu da ne bi videli da nas nema. Tako da je bolje da počnem sa razgledanjem. Počela sam od radnog stola sa fiokama, ali tu su bili samo prazni papiri. Nijedna tajna pregrada, bukvalno ništa. Izgleda da ovde možda i nećemo naći ništa. Pomerila sam sve sa kreveta, ali opet ništa. Vratila sam se nazad do stola i pomerila ga da bih mogla da dohvatim gornji deo police na kome sam videla svesku. Možda tu ima nesto. Sto je tako težak da sam ga jedva pomerila do police. Popela sam se na njega i uzela malu sivu svesku koja je bila na vrhu. Prelistala sam i videla da su to neki recepti i da se pominje mračna knjiga. Možda mi pomogne ovo, poneću je sa sobom. Sišla sam sa stola i uputila se kod Katje. Možda je ona nešto našla, ova sveska je sitnica, neće nam baš pomoći. Otvarala je regale koji su bili prazni, ovde stvarno nema ničega.

" Našla si nešto?" upitala me je.

" Samo jednu svesku. Ti?" podigla sam svesku koja mi je bila u ruci da bih joj je pokazala.

" Ja nisam našla ništa" rekla je snuždeno " Ovo je velika šupa u kojoj je sve uništeno i nema šanse da pronadjemo nešto, a imala sam neki osećaj da se ovde nešto nalazi." prekrstila je ruke.

Odlazite odavde brzo. On dolazi. Nejt je na putu ovamo, bolje bi bilo da bežite. Požurite. Nije sam, nekog dovodi sa sobom. Neku devojku.

To je bilo Klarisino upozorene. Ako je Nejt stvarno na putu ovamo, moramo što pre da nestanemo. Nema šanse da se same izborimo sa njim.

" Moramo da idemo. Nejt dolazi" panično sam rekla.

" Klarisa ti je rekla?" upitala je.

" Da" rekla sam i krenula prema vratima i otvorila ih " Moramo da idemo"

" Gde morate da idete?" ugledala sam Nejta kako stoji ispred vrata. Zaledila sam se od straha, uvalile smo se u veliku nevolju. Nisam očekivala da će se on pojaviti.
Počela sam da koračam unazad, ne znam šta drugo da uradim. Da bežim, ne bih uspela, stigao bi me. Ako ga napadnem činima, oslobodio bi se nekako, jer je jak.

" Neću ti ništa, zapravo potrebna si mi živa, a i tvoja prijateljica." nasmešio se i krenuo prema meni "Samo polako, neće boleti" rekao je i uhvatio me za ruku čim sam htela da pobegnem. Stavio mi je maramicu na usta i odjednom sam se osećala malaksalo i jako umorno. Gledala sam u Katju koja je bila uplašena, ali su mi se kapci polako zatvarali i odjednom je zavladao mrak.

* * *

Tako su mi kapci teško. Samo ne mogu da se setim zašto. Zadnje čega se sećaj je da smo bile u napuštenoj kolibi i onada me je Klarisa upozorina na......O ne, Nejt. Probala sam da se pomerim, ali me je nešto čvrsto stezalo oko zglobova na rukama i nogama. Polako sam otvorila kapke, vid mi je bio mutan, tako da sam samo videla senke.

" Napokon si budna" čula sam poznati Nejtov glas koji mi je odzvanjao u ušima. Posle par sekundi sam ga ugledala, stajao je ispred mene. Kosa mu je bila poduža od poslednjeg vidjanja, imao je i bradu, rekla bih da je ima oko nedelju dana.

" Šta želiš od mene?" upitala sam i pogledom tražila Katju. Ugledala sam je na krevetu. Nige i ruke su joj bile vezane, a i usta zalepljena. Nadam se da je nije povredio.

" Neke odgovore" gledao me je zlobno " Pa ovako. Gde je napitak?"

" Ne znam" rekla sam iskreno. Stvarno ne znam gde je.

" Dobro, pitaću te još jednom. Gde je napitak?" već je počeo da besni.

" Stvarno ne znam gde je" rekla sam ponovo.

" Znači tako se igramo. Dobro, onda ću silom. Ne smem da te povredim, ali ipak ću saznati gde je napitak." krenuo je prema Katji, mislila sam da će je povrediti, ali on je odvezao. Izgleda da je pušta, ali ona nije pri svesti. Ne razumem šta pokušava da uradi. Ja stvarno ne znam gde je napitak. Serena ga je sakrila, a nje više nema. Tako da ne znam kako da dodjem do napitka, a i bolje je kada ga nema.

" Ti radiš za Leonu?" upitala sam ga.

" Šta misliš? Nisam sam uspeo da pobegnem. Sada radim za nju. " rekao je povišenim tonom" Ali, ipak želim taj napitak."

Katja je počela da se budi. Kada bi ona samo mogla da pobegne i da obavesti ostale. Sada je jutro, sigurno su primetili da nas nema. Možda su već počeli da nas traže. Bilo bi baš super kada bi nas pronašli, ne znam kako da se oslobodim ove stolice za koju sam vezana. Uporno sam gledala u Katju koja je sela i bila pri sebi, ali je uplašeno gledala u Nejta koji je stajao pored nje i nešto joj rekao, da ja nisam uspela da čujem. Ona je samo klimnula gavom i uputila se prema vratima. Izgleda da je Nejt pustio.
Sigurno zna da će da dovede pomoć, tako da će svi da upadnu u zamku. Ovo nije dobro. Ko zna kakvu zamku im sprema.

" Pa pošto tvoja prijateljica nije ovde onda da se dogovorimo." prišao mi je uz zlobni osmeh " Pošto ne želiš da mi kažeš gde je napitak, onda ćeš mi ga ti doneti."

" Ne znam gde se nalazi napitak. Dala sam Nataliji napitak za koji sam mislila da je oravi napitak. " počela sam da besnim.

" Lažeš" udario je rukom u zid " Imaš fore do ponoći da mi doneseš napitak, ako to ne uradiš. Neko će patiti." približio mi se tako blizu da sam osećala njegov dah na licu " Bolje bi ti bilo da uradiš kakonti kažem. Ili ću početi da ti oduzimam osobe do kojih ti je stalo." pokazao je kandze i presekao konopac " Možeš da ideš, ali očekujem napitak u ponoć. Ovde da ga doneseš"

Sklonio se i oslobodio mi prolaz do vrata. Ustala sam naglo sa stolice i potrčala brzo otvorivši vrata i izletevš napolje. Trčala sam kroz šumu, pokušavajući da se setim puta do Akademije. Sada je barem svanulo, tako da mogu da vidim, ali ne znam put do tamo.

"Koorinaa" čula sam Ianov glas. Mogu da oderedim odakle dolazi.

" Ianee" viknula sam.
Uputila sam se u pravcu Ianovig glasa. Samo da ga što pre nadjem. Odjednom sam ga ugledala u daljini i na licu mi se pojavio smešak. Primetio me je i krenuo prema meni trčećim korakom. Čim mi se približio, skočila sam mu u zagrljaj i nisam ga puštala. Sada sa osećam tako sigurno, više nisam uplašena.

" Pobogu, šta se desilo? Da li si dobro?" upitao je.

" Duga priča. Dobro sam, sada kada si ti tu." rekla sam sa olakšanjem.

" Znaš da je zabranjeno napuštanje Akademije, a ti si to ipak uradila. Zašto? Trebalo je da kažeš nešto, a ne da sama izlaziš." rekao je zabrinuto i pustio me iz zagrljaja " Idemo nazad, hajde. Hladno je napolju." uhvatio me je za ruku i vodio nazad na Akademiju.

" Htela sam da saznam nešto u Natalijinom skrovištu. Mislila sam da ima nešto, možda neki trag." rekla sam oborivši pogled i gledajući u grančice koje su pucale pod mojim nogama.

" Mogla si da mi kažeš. Ako te je toliko interesovalo, pošao bi sa tobom da te zaštitim." rekao je nežno.

" Mislila sam da ćeš me zaustaviti u toj ideji. Sada sam upala u veliku nevolju." rekla sam nervozno.

" Kakvu nevolju. Osim što je Katja rekla da se pojavio Nejt." upitao je zbunjujuće.

" Nejt mi je tražio napitak. A ja ga nemam, ni ne znam gde je. Rekao je ako mu ne odnesem napitak u tu kolibu do ponoći ima da povredi nekog." rekla sam mu nervozno i napeto.

" Ne brini, neće moći da povredi nikog. Sve je uredu. Samo se smiri." osmehnuo mi se " Stigli smo"

Ugledala sam gvozdena vrata. Stigli smo do Akademije. Napokon ću biti u toploj sobi sa čajem u ruci. Još uvek ne znam šta da radim sa onim što je Nejt rekao. Ko zna šta će da uradi ako ne bude dobio napitak. Ne znam kako da rešm to, osim da ne odem. Sigurno je Ian upravu, neće nikog povrediti. Svi su ovde, osim Anike i Lene, ali do njih će teško doći. Verovatno je samo blefirao,neće ništa učiniti, a možda i učini. Nije me pustio za dzabe, sigurno. Videću šta će uraditi kada ne bude dobio napitak. Čak ni ne znam gde je, ali verivatjo ga je Serena sakrila na dobrom mestu.
Tako da ne moram da brinem, u vezi njega.

-----------------------------------

Jeste da kasnim sa nastavkom, ali nadam se da je ovaj deo dobar i da će vam se svideti. Malo sam požurila sa pisanjem tako da izvinite na greškama. 😊