Htela sam da krenem sa Ianom do Rubi. Znam da je pun mesec danas, a to je uskoro. Sada je deset sati. Trebalo bi da se oseća čudno, valjda.
Kao sto sam i mislila, nalazimo se baš u onoj prostoriji gde je Nik bio zatvoren. Vrata su sada bila nameštena, kao da se nije ni desila eksplozija.

" Slušaj Rubi." prišao joj je Brendon "Moramo da te vežemo, jer ćeš izgubiti kontrolu. Ne želimo da napadneš nekog "

" Dobro, sta god je potrebno " nasmešila se.

" Dodji ovde " uputio se prema zidu na kom su bili zakačeni lanci sa okobima za noge i ruke.
Došla je do njega i okrenula se, podigla je pogled prema meni i videla sam da su joj oči postale drečavo žute. Napravila sam korak unazad, ali nisam sklanjala pogled sa njenih očiju.

" Neću te napasti Kori" nasmešila se "Jeste da nisam naučila kako da se kontrolišem kada je pun mesec, ali sam još pribrana"

" Prvi put gledam ovako nešto, iskreno plašim se." uzvratila sam joj osmeh.

Brendon joj je stavio lance i na ruke i ma noge. Dobro ih je učvrstio, da se ne bi pomakli. " To bi bilo to, proćaskajte dok se ja ne vratim, a onda Kori moraš da odeš "

" Važi " došla sam do nje i sela na zemlju preko puta nje, i ona je uradila baš isto kao i ja.

Čim je Brendon izašao primetila sam smešak na Rubinom licu " Em sladak, em dobar "

" Pazi, ima devojku. Ne zaleći se." nasmejala sam se.

" Znam, znam. Sa Lenom je. Jedva čekam da je upoznam. Koliko znam ujutru stižu svi. Taman imaju vremena sutra i prekosutra da se spreme psihički za početak škole." oborila je glavu.

" Što deluješ tako tužno? Upoznaćeš ih sve, svi su super. Anika je isto vukodlak, tako da ćete se super slagati" ustala sam i sela pored nje zagrlivši je.

" Šta ako se ne uklopim? Imam neki čudan osećaj da me ostali neće prihvatiti." tužno je rekla.

" Sigurna sam da hoće. Ti si zabavna, luda, lepa, moja brbljivica. Sigurno ćeš im se svideti." nasmešila sam joj se "Videćeš da su i oni ludi, na neki svoj način."

" Nadam se " osmehnula se. " Ima li nekih zgodnih momaka ovde? Vukodlaka?"

Počela sam da se smejem, samo sam čekala kada će da pita za nekog momka. Verovatno će da traži da se upozna sa svakim koji mi se svidja "Pa, ima dosta njih "

" Jedva čekam da ih upoznam. Mislim, barem nekog od njih. " osmehnula se, oborivši pogled " Znaš, plasim se. Šta ako se ovi lanci pokidaju i povredim nekoga. Ne znam šta će sada da se desi, ali volela bih da uspem da se iskontrolišem."

" Upoznaćeš nekog." osmehnula sam joj se " Ne brini, tu su Brendon i Ian. Neće ništa loše da se desi."

" Bolje da odeš. Ne želim da fe napadnem odjednom. Biću ja uredu." rekla je i pogledala me u oči, primetila sam da su drečavo žute. Nalo sam se odmakla od nje " Bolje idi, nije bezbedno" nasmešila mi se i primetila sam očnjake koji su se odjednom pojavili.

" Mislim da si upravu " ustala sam "Biće sve uredu veruj mi, vidimo se kada se ovo završi"
Krenula sam prema vratima i uputila se napolje. Kada sam se našla u hodniku videla sam Brendona da je krenuo ovamo sa Ianom.

" Kako je ona?" upitao je Brendon "Pokušava da bude jaka, ali sam primetio da drhti "

" Preplašena je, ali se nekako drži. Misli da će nekog povrediti, pa mi je rekla da odem. Oči su joj promenile boju, a i očnjaci su joj se pojavili" slegla sam ramenima " Da li će ona biti dobro?"

" Hoće, što ne bi bila? " osmehnuo se Brendon " Samo, neće da se seća ničega, ako bude izgubila kontrolu."

" Sredićemo sve Kori " poljubio me je Ian u čelo " Idi odmori, kasno je. Ujutru stižu ostali, moraš da sačekaš Lenu i Aniku " osmehnuo se.

" Dobro " oborila sam glavu " Idem, vidimo se ujutru " nastavila sam dalje prema stepenicama.
Samo da bude sve uredu sa Rubi, ne znam kako to funkcioniše sa preobražavanjem. Možda i bude bolno, nisam ni pomislila da se ovako nešto može desiti mojoj drugarici. Ovo je sve zbog mene, nisam ni posumljala da bi Nejt uradio tako nešto, ali izgleda da bi sve uradio.

" Kori, tu si. Tražila sam te." moja majka je silazila niz stepenice "Moramo do biblioteke, da ti pokažem nešto"

" Šta da mi pokažeš?" upitala sam je zbunjeno.

" Hajde, dodji " pokazala mi je rukom da je pratim " Istraživala sam o toj vili o kojoj si mi pričala."

Krenula sam za njom " I šta si našla?"

" Ništa preterano, samo neke stvaei o njoj, ali nema ništa o tome gde se nalazi " odmahnula je glavom " Nisam uspela da nadjem ništa o tome, zapravo zato što fali jedan deo papira iz te knjige. Zadnjih nekoliko redova stranice je iscepano, uspela sam da vidim samo prvo slovo."

" Zar nema negde drugde?" upitala sam hodajući zajedno sa njom prema biblioteci.

" Nema. To je samo vila za bogate, znam da je vampirska i veoma stara. Verovatno je Natalija tu živela sa mužem. Ostatak ću ti pokazati u knjizi." stigle smo u biblioteku i ušle unutra. Videla sam da na stolu stoji jedna braon knjiga. Došle smo do stola i sele. Prelistala je knjigu da nadje to što je želela da mi pokaže "Evo, ovde se nalazi, ali nema puno o njoj, neke stvari nisam ni znala o njoj."

Uzela sam knjigu i videla nakrivljena tamna slova. Izgleda kao da je baš stara o knjiga, listovi su bili žuti sa uništenim ivicama. Bacila sam pogled na naslov gde je pisalo Vampirska vila. Izgleda da se stvarno tako zove, mislila sam da je samo zovu tako, jer su živeli tu vampiri. Pa, bolje da vidimo šta je to mama našla.

" Ovde ste " čuo se Nikov glas. Pogledala sam u pravcu vrata i videla da je provirio, a zatim ušao unutra.

" Gde si bio?" upitala sam ga i primetila da se zacrveneo na ovo pitanje.

" Pa, tu i tamo. " osmehnuo se.

" Da se to tu i tamo ne zove slučajno Katja?" upitala sam ga smejeći se.

" Nije smešto. Šta radite ovde?" upitao je.

" Tražimo lokaciju Natalijinog skrovišta " rekla je mama.

" I kako vam ide? " seo je pored mene i bacio pogled na knjigu.

" Pa i ne baš super " približila sam knjigu bliže njemu da bi i on mogao da pročita. Sada bi mogla i ja da pročitam, jer me je on već prekinuo.

Pre sto godina u toj vili su živeli mladi bračni par koje su svi smatrali vampirima. Ljudi su napali tu vilu, i uspeli da ubiju svakog ko se tamo nalazio. Pregledali su celu vilu, svaki kutak su proverili.
Dosta stvari koje su se tamo nalazile su se smatrali vampirskim. Podrumje bio pun sa ljudskom krvlju koja se nalazila u bocama. Bilo je nekoliko zamrzivača, ali samo jedan je bio pun, ostali su bili prazni.
Od tada je ta vila poznata kao Vampirska vila. Pretvorili su je u muzej, gde ljudi mogu da vide gde je živela vampirska porodica.
Možda ne veruju u vampire, ali to je istina. Tamo je su živeli vampiri, odnosno vodje vampirskog klana, koje su smatrali kraljevskim vampirima. Niko nikada ih nije video, od tada su nestali, ali ostavili su sa sobom ogrlicu, sa crvenim kristalom poznatu kao
VAMPIRSKA ŽEDJ.
Ako želite da je nadjete morate da odete

Nije pisalo dalje, fali rečenica. Stvarno ne znam kako ćemo naći lokaciju te vile. Nisam ni mogla da pomislim da postoji vodje kao sto su kraljevski vampiri. Ako su svi pobijeni tada, onda sada ne postoji klan, već svako za sebe. Možda im je bolje ovako. Volela bih da pronadjem tu vilu.
Razgovaraću sa Vilijamom, možda on zna gde se nalazi. Nisam dugo bila kod njega. Trebalo bi da odem, ali sutra uveče, mislim da ću reći i Niku, ali moraću da ga ubedim da ne kaže nikome. Onda ću definitivno da upadnem u nevolju ako saznajubda sam bila na tavan. Jasno piše da je odlazak tamo zabranjen i da kršenje pravila znači izbacivanje iz škole.

" A zar u biblioteci nema ništa o toj vili?" gledao me je ozbiljno, a onda je shvatio da je tu mama i onda se izgubio.

" Znam na šta mislite." mama se nasmejala " Podzemna tajna biblioteka Frenka Rouza"

" Šta?" zbunjeno sam je gledala.

" Frenk Rouz, osnivač ove Akademije i jedan od najjačih vukodlaka koji je ikada postojao. Ova akademija je osnovana pre dvesta godina i nekada nije bilo obavezno pohadjati je, ali sada je obavezno."nasmešila se " Postoji knjiga na polici na drugom kraju biblioteke koju kada povučes otvara se prolaz za drugu biblioteku koja je u podru škole. Znam za nju, prinašla sam je i ja kada sam bila učenik"

" Zašto mi nisi rekla pre nego što si me poslala ovde? Mogla sam odmah da nadjem tu biblioteku" upitala sam je.

" Želela sam da je sama pronadješ " osmehnula se " I jesi. Znala sam da ćeš uspeti, povukla si istraživanje na svog oca. On je uvek nešto njuškao na Akademiji" oči su počele da joj se pune suzama " Nema tamo ništa, tu sam i našla ovu knjigu. Moramo da se snadjemo nekako ili sačekamo da Magdalena, odnosno vaša direktorka pošalje pismo za najstariju knjigu. Ako uspemo nju da dobijemo, onda ćemo sigurno proći tu vilu."

" Pa, onda samo da čekamo, jer nema šanse da  drugačije nadjemo. Nema ko da nam kaže." rekla sam zatvorivši knjigu.

" Onda da čekamo " nasmejao se Nik i ustao. " Vreme je za spavanje, ukutru stižu svi "

" Idem i ja " rekla sam i ustala gledajući u mamu.

" Ja ću još ostati, samo vi idite " uputila nam je osmeh i uzela knjigu otvorivši je ponovo " Laku noć, deco"

" Laku noć, mama" rekli smo, a Nik joj je prišao i poljubio u obraz. Ja sam krenula prema vratima, ne ljubim mamu za laku noć, za razliku od Nika. Nisam već sedam godina, ali on je uvek. Nekako mi je smešan tako. Bal sam se nasmešila, ali me on nije video jer je išao iza mene. Izašla sa iz biblioteke i našla se u hodniku, Nik je par sekundi izašao posle mene i samo me je pogledao. Tada sam pocela da se smejem.

" Šta je smešno?" namrštio se.

" Ne brini, neću nikome reći da ljubiš mamu za laku noć " i dalje sam nastavila da se smejem.

" Baš smešno." frknuo je " To je moja stvar" napućio je usne i prekrstio ruke.

Smjala sam se tom njegovom izgledu " Smešan se kada napućiš usne "

" Misliš ovako " poceo je da pozira sa napućenim usnama, pa prošao rukom kroz kosu. Suze su mi krenule na oči od smejanja, drago mi je da nije izgubio smisao za humor od kada je ovde.

" Šta radite to?" čula sam glas i okrenula sam se. Katja je stajala i gledala u nas sa izvijeno obrvom.

" Nik malo pozira" jedva sam izgovorila brišući suze.

" To vidim " odmahnula je glavom smešeći se.

Nij je prosao pored mene,sa pnim njegovim manekenskim hodom i kada je bio izmedju Katje i mene okrenuo se manekenski 360 stepeni i nastavio do Katje, a onda se na kraju zaustavio i okrenuo prema nama "Tako sam seksi, zar ne?" prošao je rukom kroz kosu, a drugom je prema nama ispružio i napravio zamah kao da je kandza i rekao " Grrr "

Držala sam se za stomak i pocela da se smejem, sada su mi suze krenule na oči. Presamitila sam se i čučnula, jer me je stomak zaboleo. Primetia sam da se i Katja smeje. Pocela sam da brišem suze.

" Hajde vreme je za odmor kasno je, posle se smejite " odmahnuo je glavom, primetila sam da je namignuo Katji. " Laku noć devojke " krenuo je u svoju sobu i dalje hodaju ći manekenski. Pokušavala sam da se smirim, već duže vreme se nisam ovako smejala. Bar ne od kada me je mama slagala da je nestao. Sećam se svih njegovih gluposti koje je radio da bi me nasmejao.

" Da li si dobro Kori?" došla je Katja do mene, jer sam još uvek čučala.

" Jesam " polako sam ustala i udahnula duboko, brišući suze.

" Hajde idemo na spavanje, kasno je " rekla je i krenula prema stepenicama, pratila sam je polako. Čulo se lupkanje naših cipela dok smo koračale. Odjednom sam zacula veoma glasno režanje i buku. Čuje se iz tamnice u kojoj je Rubi. Potrčala sam tamo " Ne idi tamo Kori, opasno je " nisam se obazirala na Katjine reči već sam nastavila.
Došla sam do te tamnise i spustila se niz stepenice, buka je postala sve glasnija. Približila sam se vratima koja su imala mali rešatkast prozor i provirila. Rubi je pocela da divlja, a Ian i Brendon su bili sa strane. Pokušavala je da ih napade, izgleda da je skroz izgubila kontrolu. Odjednom se okrenula prem vratima i gledala u mene počela je da reži i pokušavala da se oslobidi. Sve se zanosila prema meni, kao da želi da me napadne, izgledala je tako krvoločno.

" Kori, ne treba da si ovde odlazi " rekao je Ian i stao pored vrata.

" Ali ona.."

" Odlazi " rekao je besno " Nie bezbedno za slučaj ako se oslobodi "

" Dobro " okrenula sam se i popela se uz stepenice. Suze su mi krenule na oči, ovo je sve zbog mene. Ja sam ja uvalila u ovo.

----------------------------------

Napokon sam završila.
Nikako da sastavim to što mi je u glavi. Nadam se da će vam se svideti. 😁