Sedela sam u sobi i radila domaći, mrzim domaći. Ujutru moram da ispričam nešto o istoriji veštica. Zapravo to mi je delimično lako, sećam se svega iz Morganinog života. Takodje i o njenoj učiteljici Klarisi. Nisam uspela da nadjem ništa o njoj, samo znam dosta čini koje me naučila, zapravo Morganu. Imam fore još sat vremena, onda moram da se vratim u sobu. Mogla bih da nadjem nešto o Klarisi, ali prvo ću pregledati Morganin dnevnik.
Izvadila sam iz fioke knjigu koju mi je mama dala, zatim Morganin dnevnik i knjigu koju smo našli u tajnoj biblioteci u kojoj nema ništa. Pregledala sam je pre nekoliko sati, nema ništa vezano za osobe, samo za magična mesta. Tako da nemam nikakve koristi od nje. Sklinila sam je sa strane i otvorila knjigu koju mi je mama dala. Sedela sam na krevetu, nekako se brzo ukočim kada sedim za stolom. Prelistavala sam je, ali nailazim samo na razne čini. Od njih takodje nemam koristi. Volela bih da znam više o Klarisi. Pitam se ko je nju naučio sa svime vezanom za magiju.
Znam neke pojedine stvari o njoj, ali nikada nije ništa pričala o sebi. Zatvorila sam knjigu i vratila je na sto. Dnrvnik mi neće pomoći, to sve znam.
Ustala sam sa kreveta, mislim da ću otići do biblioteke. Odjednom se osećam malaksalo, vid je počeo da mi se muti. Šta mi se dešava? Kapci mi se zatvaraju i odjednom padam.

Gde sam ja? Kakvo je ovo mesto.? Nalazim se u šumi, poznata mi je. Ovo je šuma straha, sigurna sam u to. Samo, zašto sam ovde i kako sam dospela ovde?

" Ovo je moj život. Želela si da saznaš nešto o meni? Pa evo. Samo napred. Istražuj. Prva stvar koju ću ti reći je odakle da počneš." ovo je neki neprepoznatljivi glas, sada ga prvi put čujem " Serenina koliba"

Serenina koliba. Znači tamo treba da počnem. Izgleda da Klarisa želi da mi pokaže svoj život. Pa, mogla bih da otkrivam neke stvari. Zainteresovana sam za nju. Uputila sam se prema kolibi, pitam se šta ću naći tamo?
Polako se približavam, ali šuma je malo drugačija. Nekako mi je čudna, ali ne znam zašto. Koliba mi je na vidiku, potpuno je ista, nije ništa promenjeno. Potrčala sam do nje, što se više približavam čujem glasove. Stala sam kod vrata, zanima me o čemu pričaju. Naslonila sam glavu da bih čula, ali sam prošla kroz vrata. Izgleda da sam duh. Mogu da ih vidim, ali oni mene ne. Ovo je baš zanimljivo.
Dva čoveka stoje pored stola sa epruvetama i ranim bocama za pravljenje napitaka. Devojka, odnosno žena. Izgleda kao da ima oko tridesetak godina stoji nasuprot njih. Ima dugačku crnu kosu, tamne oči sa nekim čudnim odsjajem, bled ten, ali jakodice su joj bile ružičaste. Izgledala je kao prava dama sa dvoja. Kosa joj je bila podignuta uloknastu kovrdzavu pundju. Nosila je sivi korset, a donji deo haljine je bio beo sa sivim ivicama koje su se vukle po podu. Oko vrata joj je bila ogrlica. Srebrna, sa priveskom u obliku ruže.

" Trebaju nam te trave. Došli smo po njih. Ako ih ne predaš, uzećemo ih silom" rekao je čovek sa kovrdzavom kosom do ramena.

" Bolje nemoj da nas razljutiš." pretio je drugi, imao je bradu izgledao je starije i ozbiljnije.

" Ne moram da vam dam ništa. One su veoma otrovne. Ne želim nikog da povredim" ljutito je odgovorila.

" Vratićemo se. Dobićemo ono što želimo" rekao je čovek sa dužok kosom.

Okrenuli su se i krenuli prema vratima. Sela je na stolicu i uzdahnula. Izgleda da joj je teško, neću uspeti da izadje na kraj sa njima. Verovatno ne koristi čini, u to vreme su veštice spaljivali na lomači.

" Klarisa" taj glas je jako poznat. Okrenula sam se i ugledala Morganu "Opet su došli da prave probleme?"

" Da" rekla je grizući usnu " Traže da im dam otrovno bilje. Ne znam šta žele sa njim, ali nije ništa dobro."

Čulo se kucanje na vratima, Morgana je krenula da ih otvori. Ispred je bila žena, sa detetom u naručju. Dete je bilo malo, možda tri godine. To je bio mali dečak.

" Molim vas" drhtavim glasom je rekla " Pomozite mom detetu, bolesno je"

" Udjite " pustila je ženu da udje, zatvorila je vrata i pokazala na kauč.

Žena je spustila dete na kauč, a zatim je Klarisa došla do njega. Stavila mu je ruku na čelo i blago se osmehnula "Napraviću jedan čaj. To će mu pomoći. Ne brinite, biće sve uredu sa njim"

" Mnogo vam hvala, ne znam kako da vam se odužim" rekla je sa olakšanjem, bila je mnogo srećnija.

Izgleda da je Klarisa pomagala ljudima. Ona je bila dobra osoba, baš se i ne sećam da se ovo desilo.

" Ne sećaš se ti dosta stvari. Ima ih baš puno. Bolje je da ih se ne sećaš, bićeš bezbednija." opet čujem taj glas. Odjednom je sve nestalo, kolibe nije bilo, a ni šume. Sve oko mene je bilo belo.

" Znam da možeš da me čuješ. Želim da ti postavim jedno pitanje." gledala sam unaokolo, ali imam osećaj da se nalazim u nekoj kutiji " Znaš li ko je Leona?"

Nije mi odgovarala, izgleda da ne zna ništa " Znam" odjednom se oglasila.

" Reci mi. Ko je ona? " upitala sam zainteresovano, mpram da znam ko je ona.

" Pretnja. Velika pretnja, koje moraš da se kloniš. Veoma je opasna. Ne prilazi joj." glas joj je podrhtavao, kao da je uplašena " Videla si je?"

" Da, jesam. Delimično, ne znam kako izgleda, bilo je mračno. Pretila mi je."

" Oslobodila se, ovo je loše. Svi ste u opadnosti. Budite oprezni." rekla je upozoravajuće.

" Kako da je pobedim?" upitala sam.

" Žao mi je, ali moraćeš sama da nadješ način." glas joj je odjednom zvučao tako tiho " Moram da idem, ali budi pažljiva. Ona je veoma moćna i zla. Ona je Legenda, baš kao i Morgana. Moraš da nadješ posebno oružije da bi je ubila. To je sve što mogu da ti kažem."

Naglo sam se probudila. Ležala sam na podu, glava me je ubijala. Polako sam ustala i sela na krevet. Ovo što je Klarisa rekla za Leonu me plaši. Kakva je ona Legenda.? Gde da nadjem nešto vezano za nju? Ne smem bikome da kažem ovo, osim direktorki. Ne znam da li cu uspeti da ćutim. Čuvam tako opasnu tajnu koja nas sve može ubiti. Mogla bih još nekome da kažem. Nekome kome verujem. Odjednom sam tako premorena, bolje da se odmorim sutra moram da pričam na času. Tako mi se ne ide, imam tremu. Nadam se da ću dobiti neku dobru ocenu.

* * *

Časovi su se završili, ne znam koju ocenu sam dobila, ali mi je profesor rekao da je odlično. Imam dogovor sa ostalima da se nadjemo kod mene u sobi. Samo mi nije jasno zašto.
Sklonila sam neke stvari sa kreveta nazar u orman i namestila krevet. Nemam vremena da ga namestim ujutru, pa to obavim posle časova. Trebalo bi uskoro da stignu. Imam neki osećaj da je će pričati o planu za eliminisanje Izabele.

Lena je izašla iz kupatila " Još nisu stigli?" čim je to izgovorila neko ke uhvatio kvavu na vratima.

Otvorila su se i ušli su Nik, Silvio i Anika. Fali Brendon, gde li je on?

" Stigli smo" nasmešio se Nik " Nekako sam izbegao Izabelu, ali moram da odem ponovo kod nje za pola sata. Bolje da požurimo. Ne smem da kasnim." seo je na moj krevet pored mene, a zatim ispružio. Znam da ja lenština i to velika.

" Ja imam plan, ako želite da ga saslušate" rekao je Silvio i seo preko puta mene.

" Pričaj" rekla sam.

" Mislim da je odlično da je namamimo na balu. Pustićemo da malo prodje od bala i onda da je izvedemo napolje." zastao je " Ja ću je izvesti, izmisliću neki razlog, a vi budite napolje. Pripremite se za napad. Moramo da napravimo kolac. Neko od vas mora da joj zabike kolac u srce. Predlažem da to bude muška osoba. Neka jača"

" Ja ću." rekla je Anika " Nisam muško, ali sam jaka. I mogu da podnesem d ubijem nekog. To mi nije problem."

" To je odlična ideja" rekao je Nik " Ali, u slučaju da provali plan. Šta ćemo onda?"

" Onda neka je svako napadne. Ne dajte joj da pobegne. Ko god joj bude bio blizu i ima šanse, neka je napadne. Samo joj ne dozvoljavajte da udje ponovo u dvoranu. Ne možemo ispred svih da je ubijemo " Brendon se pojavio i rekao je šta je imao.

" Ja ne znam da li bih mogla da ubijem nekog" oborila sam glavu. Stvarno, ne bih mogla nekog da ubijem.

" Onda da se podelimo u grupe" rekao je Brendon, koji je stajao izmedju dva kreveta " Korina, ti ćeš biti sa Ianom. Silvio, ti radiš sam. Pošto ćeš je namamiti, svideo mi se tvoj plan kada si mi ispričao u vežbaonici. Lena i ja ćemo čekati napolje. Nik ti izadji napolje čim bude Izabela krenula sa Silviom. Takodje, Kori, ti i Ian čuvajte ulaz. Namamićemo je u baštu. Jer odatle ima samo jedan ulaz na Akademiju, tako da jedino može pobeći preko zida, ali ne verujem da bi to uradila."

" Ako bude pobegla preko zida pratićemo je. Ne sme da nam pobegne. Vratiće se i ima da pogorša stvari. Poznajem je od detinjstva, opasna je." odjednom je Silvio zamišljeno zastao " Rekla mi je da će da krene redom i ubija učenike, ako je vudemo razbesneli. I nisam vam rekao za nju da je pre 5 godina ubijala ljude. Što je zabranjeno."

" Šta? Pobila je ljude, koliko?" Lena je raširila oči od iznenadjenja.

" Nisam siguran koliko ih je bilo, ali ceo kamp" rekao je ozbiljno " Rekla je da su je iznervirali, ali nisu joj ništa uradili. Samo je izvršila masakr, otišao sam tamo. Video sam gomilu tela dece i odraslih osoba. Krvi je bilo na sve strane, morao sam da odem. Nisam mogao da budem tamo zbog krvi, ali od tada sam je zamrzeo i više nisam razgovarao sa njom. Sve do sada"

Gledala sam ga sa nevericom. Ne mogu da verujm da bi pobila nedužne ljude. Sigurno su ovakvi i njegovi roditelji, čim mi je rekao da su ubice. Onda je sigurno to upitanju.

" Onda mora da bude ubijena. Moramo biti spremni" rekao je Nik i ispravio se u sedeći položaj " Nadam se da će ovaj plan da uspe. Ne smemo da pričamo o ovome van ove sobe. Mora da ostane tajna."

" Ja ću sve ispričati Ianu, kada ga budem zamenio na straži. Biću pažljiv." rekao je " Zar nama nije zabranjen pristum ženskoj spavaonici?"

" Jeste" rekao je Silvio " Moramo da požurimo, a i Nik mora kod Izabele"

" Ja mislim da smo gotovi. To bi bilo sve. " rekla je Lena, ustala je sa kreveta i došla do Brensona i poljubila ga " A sada odlazite, ne sme da vas uhvati ove, onda nema ništa od bala. "

Osmehnuo se i podigao je u naručje "Onda ideš i ti sa mnom" krenuo je prema vratima.

" Otišli smo, videćemo se kasnije" poljubio me je Nik u čelo, zna da to mrzim, ali uvek to radi. Voli da me nervira.

Svi su se uputili napolje, uhvatila sam Silvia za ruku " Sačekaj" rekla sam mu i povukla ga nazad na krevet.
Čim su svi izašli iz sobe okrenula sam se prema njemu.

" Moram nešto da ti kažem. Ne mogu više da ćutim, ali mi obećaj da nećeš nikome reći. Veoma je bitno" gledala sam ga u oči i čekala da mi obeća.

" Obećavam, reci, šta te muči?" osmehnuo mi se.

" Dan pre nego što se pojavila Izabela. Kasno uveče sam našla poruku na stolu. Pisalo je da odem u baštu, to sam i uradila." zastala sam i videla da me gleda zabrinuto " Pojavila se neka osoba rekla je da se zove Leona. Pretila mi je, rekla je da će nastaviti tamo gde je stala Natalija. Osvetiće se za njenu smrt. Plašim se, ne znam šta da radim. Ne znam ko je ona, nisam uspela da nadjem ništa o njoj."

" Zašto mi nisi rekla.? Zašto si ćutala, trebala si da kažeš nekome." seo je pored mene kada je primetio da su mi se oči napunile suzama " Mogla je da te te povredi."

" Nisam želela da vas zabrinem. Mislila sam da nije toliko bitno." oborila sam glavu " Klarisa mi je rekla da je ona opasna i da je Legendarna baš kao i Morgana. Rekla je da je se klonim, jer je ona nevolja."

" Klarisa?" zbunjeno je rekao.

" Ona je bila Morganina učiteljica. Pokazala mi je san i rekla neke stvari." rekla sam drhtavim glasom

Privukao me je bliže sebi i zagrlio "Da li se pojavila ponovo?"

" Nije, samo se tada pojavila" rekla sam i zastala koji sekund " Šta ako bude ubila nekoga do koga mi je stalo? Izgubila sam oca i Serenu. Ne mogu da dozvolim da izgubim još nekog."

" Sredićemo je. Ne brini" pomazio me je po glavi, to mi je bili malo smesno pa sam se osmehnula i zagrlila ga.

Znam da je čudno što sam njemu rekla umesto Ianu, ali imam osećaj da mogu da mu verujem. Takodje mogu i Ianu, ali on je sada retko tu, mora da stražari zbog Leone. Ovo se sve dešava zbog mene, zašto sam baš ja morala da budem Morganina reinkatnacija.

----------------------------------

Nastavak, nadam se da nije dosadan. Nisam imala neku inspiraciju. Nemam naš neke ideje, nadam se da će biti bolje ukoro. Kada počne bal. Tada imam baš dosta ideja, i još misterija.