Devojku su odneli u ambulantu, nije bila povredjena, ali je bila slaba. Kosa joj je bila crna i dugačka, sa izvijenim krajevima. Obrazi su joj bili rumeni, izgledala je kao neka lutka. Ne izgleda opasno, nekako deluje umiljato. Samo da se što pre probudi.

"Trebalo bi da je pustite da se odmori, obavestiću vas kada se bude probudila" rekla je sestra i pokazala nam prema vratima.

Bez reči sam izašla iz ambulante sa Nikom i Ianom. Ne znam dal ću izdržati dok se ne probudi, nestrpljiva sam da saznam ko je ona i kako je dospela ovde. Nije mi jasno kako sam znala da je nešto napolje, zapravo da je ona napolje? Nešto me je vuklo, ali šta? Možda ona zna nešto, samo da se što pre probudi, želim da pričam sa njom. 

" Kako si znala da je tamo?" upitao me je Nik.

" Nisam znala, nešto me je vuklo. Neka energija." zamišljano sam rekla.

" Kori, podji sa mnom u moju kancelariju." rekla je direktorka i podledala u Iana i Nika " Sama" zatim se okrenula i uputila u svoju kancelariju.

" Vidimo se kasnije" rekla sam Niku i Ianu i krenula sporim koracima za direktorkom.
O čemu sada želi da priča? Uspela je da mi da doznadja da terebam ostati ovde, jer nije bezbedno. Šta sada moram da odlučim? Samo da nije nešto ozbiljno.
Otvorila je vrata od kancelarije i sačekala da ja prva udjem, a zatim je i ona zatvorivši vrata za sobom.

" Zašto ste me pozvali? O čemu je sada reč?" sela sam na fotelju.

" O toj devojci" rekla je i sela na svoje mesto " Ona je drugačija od svih ovde"

" Kako to mislite drugačija?" zbunjeno sam upitala. .

" Nije ni veštica, ni vukodlak ni vampir." zastala je " Ima sposobnosti, ali ne znam kakve. Drugačija je, ali je ipak moćna. Samo ne znam kako. Nešto je čudno u toj devojci. Ne znam da li može da joj se veruje. I ja takodje osećam neku čudnu auru koju do sada nisam videla."

" Ako nije ništa od toga, šta bi mogla da bude?" zainteresovano sam gledala u direktorku " Osećam i ja čudnu auru, ali poznatu. Kao da sam je osetila i ranije. Ali imam neki osećaj da je ona posebna, ali nisam sigurna zašto. Moraći da sačekam da se probudi."

" Ne znam šta bi mogla da bude. Ali sigurno je posebna, na neki način osećam toplotu oko ne. Tako da ipak, ne znam da li joj se može verovari. Upravu si, dok se ne probudi nećemo znati ko je ona." naslonila je laktove na sto i približila mi se " Pronašli smo i nakitza glavu od raznih dragulja, bio je malo dalje od njenoh tela. Takodje iz njega se oseća energija"

" Mogu li da vidim?" upitala sam.

Klimnula je glavom i izvukla iz fioke nakit o kome je pričala. Srebrni lanac koji se stavlja na glavu i koji ima viseće plavo kamenje, kao priveske. Jedno stoji na sred čela a ostala sa strane. Izgleda tako slatko, ali me znam da li bih ja to nekad nosila.
Stavila ja na sto, bliže meni. Dotakla sam je, ali ne osećam nikakvu čudnu energiju. Podigla sam je sa stola i gledala u plavo drago kamenje. Odjednom mi je telom prošla jeza. Veoma čudan osećaj, onaj od malo pre. Ovo je verovatno čarobno, ali mi nije jasno na koji način.

Spusti to na sto. Ne bi trebalo da pokušavaš da shvatiš, saznaćeš uskoro.

Klarisa? Zašto? Ne razumem, molim te objasni mi. Da li ti znaš nešto?

Znam. I tekako znam. Nije vezano za veštice,ali je ipak priča koja je nekako povezana sa mnom.

Reci mi, molim te. O čemu se radi? Zašto imam ovakav osećaj.?

Ona je drugačija, ali može se reći da ima sposobnosti. Ona će ti pomoći, ali ne diraj taj nakit za glavu. To je deo nje, deo njene duše. Vrati joj to kada se bude probudila. Ako je ovde sigurno ima nešto da kaže. Neko joj je potreban, a ja mislim da si to ti. Zato saslušaj šta ima da ti kaže. Ona će ti sve objasniti. Možeš joj verovati, takve osobe kao ona se sada teško nalaze. Mnogo liči na svoju....uostalom, ona će ti objasniti. Neću da zalazim u detalje. Postojale su samo 3 osobe kao što je ona, ali mislim da je ova posebna. Vredi koliko i ti.

Klarisa je otišla. Ne osećam više njeno prisustvo. Uvek se iznenada pojavi i iznenada nestane. Nikada ne želi da mi otkrije sve, moram sama da tražim. Ne znam šta joj je obo poslednje značilo. Postojale su samo 3 osobe kao ona. Samo ja još ne znam šta je ona, a i na koga to liči. Zašto nije htela da završi rečenicu?

Ustala sam sa stolice i ponela nakit sa sobom " Moram ovo da odnesem toj devojci. Potrebno joj je."

" Zašto?" upitala je direktorka zbunjeno.

" Ne znam, ali Klarisa kaže da moram da je saslušam i da je ona posebna. Takodje vredi koliko i ja" krenula sam prema vrarima.

" Onda je i njoj potrebna zaštita. Sigurno će je Leona hteti, osim ako ona nije bežala od nje."

" Saznaćemo kada se probudi" rekla sam i izašla iz kancelarije, a direktorka je samo nemo gledala u mene dok sam zatvarala vrata, imala je zabrinut pogled na licu. Sigurno ni njoj nije lako.
Upitila sam se u ambulantu kod te devojke. Sada sam još više zainteresovana za nju. Postojale su samo tei osobe koje su kao ona. Jako me interesuje ko su te osobe bile i kakve veze imaju sa njom. Ona Klarisina rečenica da liči na nekog me čini zainteresovanom, pitam se na koga je mislila. Ona zna nešto i zna ko je ova devojka, ali zašto neće da mi kaže? Ne mora da krije ništa od mene. Nije nikad krila ništa dok sam bila Morgana, ili možda jeste? Sada više ne znam u šta da budem sigurna.
Stala sam kod ambulante i otvorila vrata. Devojka je nepomično ležala na krevetu, čulo se njeno duboko disanje. Sestra nije bila ovde, tako da sam bez problem ušla unutra. Došla sam do nje. Sela sam na krevet i stavila pored sebe misteriozni ukras za glavu. Primetila sam da sam dotakla njim njen prst, a onda se odjednom namrštila. Ustala sam sa kreveta i gledala je, mislila sam da će se probuditi, ali nije, samo je nastavila da spava. Krenula sam prema vratima, izgleda da se neće skoro probuditi.

" Gde sam ja? Ko si ti?" čula sam pospani glas i okrenula sam se.

Devojka je gledala u mene svojim crvenim očima,nekako deluje jezivo, ali odjednom su oči postale sive " Ti se nalaziš na Akademiji Rouzvud. Ja sam Korina,a ko si ti?" prišla sam joj.

" Znači stigla sam. Dobro je." uzdahnula je da olakšanjem " Korina! Znači ti si Morgana. Drago mi je da te srećem. Ja se zovem Katja."

" Kako si dospela ovde?" upitala sam je.

" Došla sam da nadjem tebe. Tamo mi je rečeno, zapravo moja majka mi je rekla da te nadjem" osmehnula se, ali je taj osmeh nestao " Ona je odvedena. Pre toga mi je rekla da te nadjem."

" Ko je odveo?" sela sam na krevet i gledala je zabrinuto.

" Leona" jedva je izgovorila njeno ime, a da ne zaplače " Na tebi je, tako kaže proročanstvo"

" Ne razumem te. Šta je na meni?" zbunjeno sam je gledala.

" Proročanstvo kaže da Morganina reinkarnacija mora naći Klarisinu izgubljenu ogrlicu. Čin koja je vezala Leoninu dušu za knjigu slabi vremenom i može da je poništi druga veštica. Jedino ta ogrlica ima dovoljno veštičje moći da zarobi Leonu, jer je to najmoćniji magični predmet koji postoji i samo Klarisina učenica to može da izvede. Zato ti je i potrebna mračna knjiga. Moraš pronaći i ogrlicu i knjigu, a ja ću ti pomoći u tome."

" Da li znaš gde mogu da nadjem ogrlicu i knjigu?" upitala sam je "Kako ti sve to znaš? Znam da nisi kao ja i moji prijatelji, ti si drugačija. Samo me interesuje šta si.?"

" Ne znam gde je možeš naći. Nije tako lako. Imam vizije, znam neke stvari, delomično mi se sve samo pokazuje. Samo što još nisam savladala svoje sposobnosti, majka me je učila, ali sada ne može." oborila je pogled, a ja sam je zbunjeno gledala jer mi još uvek nije jasno šta je ona. Stavila je onaj ukras na glavu i pogledala me sa toplim osmehom " Ja sam proročica. Poja prabaka je bila proročica kao i moja baka i mama. Sada sam i ja. One su tri poznate proročice, uvek su radile zajedno. Samo je moja majka ostala živa, zapravo se nadam da je još uvek živa."

Stavila sam joj ruku na rame "Sigurno jeste. Nemoj da brineš. Idem da kažem direktorki da si budna. Vratiću se. Ostani ovde"

" Važi " rekla je uz osmeh i pogledala prema vratima koja su se odjednom otvorila, to je bio Nik.

" Devojka se probudila." osmehnuo se i prišao joj " Ja sam Nik. Drago mi je da se upoznajemo. Da li ti je bolje?"

Gledala ga je sa iskricama u očima, izgleda da joj se svidja. Pitam se da li Nik nekad ostavi drugačiji utisak na devojkama. Možda je bacio neke čini na sebe da se svaka devojka zainteresuje za njega čim ga ugleda.

" Jeste, hvala. Zovem se Katja." osmehnula mu se.

" Nik, ostani sa njom dok ja odem do direktorke" rekla sam mu.

" Nema potrebe da odeš do nje, sigurno već zna" namignuo mi je.

" Kako to misliš da već zna?" izvila sam obrvu.

" Pa Ian je bio ispred sa mnom i čuo ne vaš razgovor. Otišao je da obavesti direktorku. Tako da ne brini o tome."

" Znači tako dakle. Prisluškujete naš razgovor" prekrstila sam ruke.

" Nije tačno seko. Ne prisluškujemo." nevino se osmehnuo.

" Vi ste brat i sestra?" gledala nas je Katja.

" Pa da, ovo je moj stariji brat." odgovorila sam joj.

Vrata su se otvorila i pojavio se Ian, a za njim je išao Brendon. Katja nije skidala pogled sa Brendona. Čudno ga je gledala. Brendon ne to primetio, ali nije znao kako da odreaguje. Pa je samo buljio u nju.

" Ti si sigurno Morganin vukodlak zaštitnik. Ne mogu da verujem da si ovde, ovo je tako strava." sva uzbudjena je rekla ne sklanjajući pogled sa njega.

" Tako je, to sam ja " blago se nasmešio.

" Gde je Lena?" upitala sam Brendona.

" Ima poziv od majke. Mislim da ima neku informaciju za tebe, samo ne znam kakvu." odgovorio je.

Informaciju? Možda se raspitivala o nečemu vezanom za Klarisu.
Katja je ustala iz kreveta, izgleda da se sada oseća mnogo bolje. Odjednom ne pala na kolena. Došla sam do nje i pomogla joj da istane i sedne na krevet.

" Da li si dobro?" upitala sam je zabrinuto.

" Jesam, to je samo bila vizija. Samo ne znam o kome je reč " držala se za glavu.

" Kakva vizija?" upitala sam je.

" Uskoro će doći ovde neko, veoma zao. Traži tebe. Izgleda da si mu ti meta, ali ne znam zašto." preplašeno me je gledala.

" Ne znaš kako izgleda.?"

" Ne, ja sam gledala njegovim očima, ne znam mu lice. Možda uskoro dobijem novu viziju" rekla je oborivši glavu. Baš u tom trenutku je Lena ušla unutra. Izgledala je veoma iznenadjeno.

" Kori. Klarisa je imala dve ćerke." izgovorila je ne trepnuvši.

" To ti je rekla mama? " upitala sam je.

" Da. Ima još nešto." zastala je na trenutak " Ćerke su se zvale, Mari, to je moja baka, ona je takodje bila veštica kao i Klarisa, a druga se zvala Vivien, ona nije bila veštica..."

" Ona je bila proročica, i to je moja prabaka" dodala je Katja.

Gledala sam zbunjeno u Lenu pa u Katju. Nema šanse, da su njih dve sestre. Obe su iz Klarisine loze.

---------------------------------------------

Izvinite što kasnim sa nastavkom, nadam se da sam se opravdala ovim nastavkom. Šta kažete za novu devojku i o njenoj povezanosti sa Lenom??