Gledala sam zbunjeno u svoju majku koja je sedela na fotelji sa velikim osmehom. Deluje baš srećno što me vidi, a i ja sam srećna što vidim nju. Nisam je očekivala ovde. Ovo je baš prijatno iznenadjenje, osim ako nisam u nekoj nevolji.

" Dušo " ustala je, a ja sam krenula kod nje. Dobila sam veliki zagrljaj, a i ja sam nju čvrsto zagrlila, ipak je nisam videla dugo. Nisam ni za praznike bila sa njom. Ispricala sam joj i za tatu, izgleda da je sve znala, samo je krila to. Zbog toga sam bila jako ljuta.

" Mama, dobro je, ne mogu da dišem" jedva sam izgovorila, jer me je čvrsto stegla kao da me vise nikada neće videti.

" Jao dušo, nisam te videla nekoliko meseci"  rekla je uzbudjeno i polako popuštala stisak, barem sam mogla da dodjem do daha.

" Mama, šta ti uopšte radiš ovde?" upitala sam je iznenadjeno smeškajući se.

" Sedi Korina" rekla je direktorka.
Mama se vratila na svoje mesto, a ja sam sela pored nje. Gledala sam u direktorku i čekala da počne da priča. Zanima me šta moja majka radi ovde." Korina, pozvala sam tvoju majku ovde da predaje. Ona će biti novi profesor Istorije magije. Ona je najbolja u tome. Tako da vaš prošli profesor je uzeo odmor, a ona će da ga zameni. Tako da će ovde ostati dva meseca. "

Baš lepo, sada neću moći da odem sa Akademije, a ni da odem kod Vilijama. Ona će misliti da je to veoma lose. Sprečiće me, šta hod pokušala da uradim. Izgleda da ću morati Nika da uvučem u njenom odvraćanju pažnje. " Da li Nik zna da je mama ovde?" upitala sam.

" Ne zna još. Prvo sam htela da razgovaram sa tobom. Veoma je važno." rekla je direktorka ozbiljno. Izgleda da ću upasti u nevolju.

" O čemu?" upitala sam malo potreseno, ne znaš šta će mi reći.

Izvukla je tablet iz fioke i stavila ga ispred mene. Upalila ga je i pustila snimak mene kako sinoć odlazim sa Akademije. Ovo je veoma loše. Od kad se ova kamera pomera. Izgleda da je promenila. Samo je snimala ulaz, a sada snima i sve okolo cim detektuje pokret. Sada sam nadrljal. Verovatno će me izbaciti, i to ispred moje majke će reći. Ostalo mi je još 40 bodova, ako ostanem i bez njih izbaciće me. Podigla sam glavu i videla da me gleda ispod oka, odjednom se nasmejala " Pa Korina. Objasni mi. Možda neću da te kaznim, ali onaj dan sa Katjom. Za kaznu imate da čistite sneg u dvoristu. Pre nego što se ostali vrate sa raspusta. Ujutru ćete to da uradite. Sada objasni ovaj snimak, vidim da je i Silvio umešan. Objasni čekam? Neka bude dobro ili zovem i Silvia.?"

" Dobro, ovako " izvadila sam iscepali papir iz dzepa i ključ stavivši na sto. Primetila sam da zbunjeno gledaju u to, ali nisu dirale, samo gledale "Nisam mogla da zaspim i čula sam Klarisu, rekla je da je osetila neku energiju kod Serene u kolibu i da moram da odem tamo. To sam i uradila. Ustala sam i otisla. Probala sam da se sklonim od kamere, ali izgleda da nije uspelo. Kada sam stigla tamo pregledala sam kolibu, ali me je Klarisa uputina la strat i našla sam Serenono pismo i ovaj ključ i ovaj papir. Morala sam da nadjem čuvara šume da mi kaže gde je Natalijino tajno skrovište. Tada se pojavio Silvio, da me vrati na Akademiju, ali ja nisam htela da idem dok ne odem do čuvara. Posle toga smo krenuli na Akademiju i on je rekao da nas neko prati, pa smo se sakrili. Kada je bilo sigurno vratili smo se."

" Dobro, vidim da si iskrena. Neću te kazniti " uzela je ključ čim sam završila sa pričom " A moja majka je uzela papir"

" Vidim da si povukla to na mene. Ja sam uvek bežala i istraživala. Ima dosta stvari koje znam, a niko drugi ne zna. " nasmejala se moja majka i uzela da cita sta je na papiru.

" Da li znaš šta otvara ovaj ključ?" upitala me je direktorka.

" Mračnu knjigu. Napravljen je da zaključa nju i da je otključa." odgovorila sam direktorki " Samo je za nju stvoren, ali mi nemamo knjigu, tako da kada je nadjemo možemo da zarobimo Leonu i da je zaključamo, a ključ da uništimo. Tako da je niko više ne oslobodi."

" Ne mogu da verujem." prozborila je moja majka. " Ovaj list je iz najstarije knjige istorije natprirodnih bića, koja je nestala pre mnogo godina. "

" Šta onda to znači?" upitala sma je zbunjeno izgleda da mama zna baš dosta. Nisam znala da može da predaje neki predmet na ovoj Akademiji.

" Znači da sada možemo ovaj list da vratimo u knjigu. Takodje ne znam da li bi nam je dali na neko vreme. Jer, ne znam koje su ove druge stvari koje otvara osim Mračne knjige." savila je papir i stavila na sto " Grobnica tame i kristalna kutija, čula sam za njih, ali ne bih znala šta je dok ne vidim kako izgleda. Ima nastavak u toj knjizi. Znam celu njenu istoriju, ali nikada nisam dobila priliku da pročitam tu knjigu. Možda bi mogli da je nabavimo nekako.? To bi bilo odlično. Znam i neke stvari o Leoni, nisam ni mogla da pomislim da će ona biti ovde. Veoma je jaka. Ne bih ni ja imala šanse protiv nje." rekla je i uzela ključ od direktorke dodavši "Čula sam priču o ovim ključevima, ali nikada nisam ni pomislila da ću da držim jedan u rukama. Izgleda da je dobro što sam došla ovde." uzela je i papir i ključ i dala mi je " Ti si našla, ti treba da brineš o tome."

" Čuvaću " uzela sam i stavila u dzep "Da li bi mogli stvarno da dodjemo do te knjige? Možda nadjemo nešto. Nisu mi neke stvari jasne."

" Probaću da dodjem do knjige, ali ništa ne obećavam." rekla je direktorka " Korina, možeš da ideš sada, ja ću popričsti još malo sa tvojom majkom pre nego što je odvedem do njene sobe"

" Naravno" nasmešila sam se i ustala. Krenula sam prema vratima i polako ih otvorila uz skriput kvake. Izašla sam napolje i uputila se prema sobi. Ugledala sam Silvia kod stepenica.

" Hej" gledao me je nekako hladno.

" Hej, gde si ti ceo dan?" upitala sam ga.

" Bio sam su sobi. Dobio sam pismo, pa nisam bio raspoložen da izadjem iz sobe." rekao je to tako hladno kao da je bezosećajan.

" Zašto si takav.? Nekako si hladan." gledala sam ga zbunjeno, nije se ovako ponašao. Na početku je bio ovakav, ali ne ovako preterano. Izgleda da je ponovo onakav kao kad sam ga upoznala. Ko zna šta su mu uradili dok je bio kod svojih roditelja? Verovatno ga je Izabela naterala da pije ljudsku krv i zato je sada tako bezosećajan. Ono je sve bila gluma.

" Ja sam vampir. Nekada ne mogu da se suzdržim. Veoma je teško. Potrebna mi je krv. Lovio sam danas, ali sam još gladan. Veoma gladan." prišao mi je brzo i zabio u zid prislonivši se na moje telo. Nisam mogla da se pomeram,osećam njegov vreo dah na licu. Bio je tako blizu, da je telo počelo da mi gori. Uhvatio me je za bradu i podigao mi glavu onoliko koliko mu je odgovaralo. Videla sam da se nasmejao gledao me je pravo u oči, nekako sam imala osećaj kao da je ovo sve uredu " Poljubi me " izgovorio je, imala sam osećaj kao da moram to da uradim. Opustila sam se i stavila ruku na njehov obraz, tako ke nežan i topao. Polako se približio i spusrio svoje usne na moje. Uzvratila sam mi poljubac, nekako ke drugačiji osećaj. Tako je bio strastven, izgubila sam se u tom čudnom ukusu vanile koji mi se širio nepcima. Prošla sam mu rukom kroz kosu i privukla ga bliže sebi. Osećam njegove ruke kako mi klize po ledjima, tako je na neki način nežan, a na neki grub. Prijaju mi njegovi dodiri i poljupci.
Odjednom je odvojio svoje usne od mojih i pogledao me u oči " Ovo si ti dobrovoljno uradila "

" Da, ja sam ovo dobrovoljno uradila" rekla sma ono što je i on rekao.

Nasejao se i spustio nežni poljubac na moke usne " Uradićeš sve što ti budem rekao."

" Naravno" osmehnula sam mu se. Osećam se nekako čudno, kao da želim da ga odbijem, ali ne mogu.
Gledala sam ga kako odlazi prema trpezariji, možda ide da jede, ili ide do bašte. Ne verujem da ide do bašte, jer nema jaknu. Gledala sam u njegov manekenski hod koji se polako odaljava. Čim je nestao vratila sam se u stvarnost. Ovo je bilo baš čudno.
Krenula sam da se penjem na sprat i uputila se u svoju sobu. Otvorila sam vrata i ušla unutra. Ostali su se smejali, izgleda da im je bilo zanimljivo bez mene.

" Kori. Šta je bilo?" upitao je Ian.

" Si upala u nevolju?" upitao je Nik.

" Pa, rekla je da nam je kazna čišćenje snega. Za Katju i mene. I saznala je za jos nešto, ovaj, ali nisam u nevolji." nasmejala sam se " Samo, Nik. Ovde je mama i predavaće  Istoriju magije."

" Šta?" viknuo je " Mama je ovde? Gde je?" upitao je uzbudjeno.

" U kancelariji kod direktorke" rekla sam.

" Vraćam se ubrzo" smešio se i krenuo prema vratima.

" Jao mamina mazo " nasmejala sam se glasno.

" Nisam" zacrveneo se, a ostali su počeli da se smeju " Samo je nisam video dugo." otvorio je vrata i izašao napolje.

" Vidi se da je to mamin sin" nasmešla sam se " Ovaj, moram nešto da vam kažem, jer je direktorka saznala da sam sinoć napustila Akademiju."

" Šta da nam kažeš?" upitala je Rubi.
Nisam znala da će otkriti da nisam bila tu sinoć, a sada moram da im ispričam o tome da možda nabavimo celu knjigu, a i imamo pomoć moje majke. Moramo da saznam o Grobnici tame i kristalnoj kutiji,a i o ostalim ključevima. Verovatno moja majka zna o tome. Razgovaraćemo sa njom kasnije. Postavićemo joj pitanja, a i zanima me njena reakcika kada bide videla Rubi. Još uvek ne zna šta se njoj desilo. Možda i vidim majku u akciji, to bih baš volela. Kakva li je bila kada je išla na ovu Akademiju, nisam je nikad pitala.?

* * *

Bilo je kasno. Joss malo pa će ponoć. Nas tri smonsedele u sobi i pričale svakakve gluposti o momcima. Igrale smo i Monopol. Nismo mogle da zaspimo.

" Kori, gde je Silvio ceo dan? Da nije možda otišao?" upitala me je Katja.

" Ne, nije otišao. Rekao je da  dobio pismo i da nije bio raspoložen." nasmejala sam se " Srela sam ga u hodniku"

" Ovaj, imala sam još jednu viziju" rekla je oborivši pogled.

" Kakvu?" zainteresovano sam upitala.

" On se nalazio u nekom podrumu. Bio je sav u modricama, izgleda da ga je neko tukao. Zavezan lancima za zid, oborene glave sav malaksao i premoren.  Mislim da ga je neko mučio. Možda duže vreme." rekla je nekako zbunjeno, jer joj nije jasno "Bila je tu devojka koju ti zoveš Izabela, imala je bič i stalno ga polivala vodom. Cak i davila. Verovatno ga je ona mučila, ali nisam sigurna, čim se pojavio njen lik, vizija je nestala."

Gledala sam u nju sa očima punih suza. Izgleda da je zato onakav bio prema meni, pokušava da ga učini opet krboločnim. Verovatno joj je to na umu. Zašto ga je onda pustila da dosje ovde? Nije govorio ništa o tome. Pitaću ga sutra čim ga sretnem. Sada mi je jako teško zbog ovoga što sam čula od Katje. On je otišao samo da mene ne bi ubili, a pretrpeo je takvu bol samo zato što ima osećanja prema meni. Žrtvovao se za mene. Mislim da to nikad niko ne bi učinio, ali on jeste. Izgleda da bi učinio sve za mene. Mislim da ću sutra da razgovaram sa njim. Ne mogu da verujem da je trpeo takvo mučenje, a da nikome nije rekao. Nije ni čudo što je tako hladan.
Verovatno ne veruje nikome. Ona ga je slomila, psihički.

--------------------------------

Kao što sam i rekla da ću možda napisati nastavak za večeras. To sam i uradila. Nadam se da vam se svidja. I ova dešavanja oko Silvia ne znače da će da bude sa njim. 😊😊