Selo je tako malo, ali ipak ova vožnja traje tako dugo. Nikako da izadjemo odavde.
Čulo se neko krčenje, a onda odjednom, auto se zaustavio.

" Mislim da imamo problem " rekao je Deren i probao da upali auto, ali nije uspevalo.

" Šta se sad dešava? Ovo je nemoguće." rekla sam nervozno.

" Moram da proverim" skinuo je pojas i izašao iz auta. Podigao je haubu i gledao.

" Ovde se nešto desava, i nećemo tako jednostavno otići" rekao je Brendon "Oseća se jaka magija "

" Ne brini toliko, samo da Deren upali auto i nastavićemo svoj put" komentarisao je Silvio, ali se u njegovom glasu čula zabrinutost.

Mislim da i treba da budemo zabrinuti, osećam i ja neku magiju od koje mi nadolazi jeza, ali odjednom je ta magija nestala. Ovde mi je stvarno nesto čudno. Hauba se spustila i Deren se vratio nazad u auto. Delovao je nekako drugačije. Pogledao me je i primetila sam veliku hladnoću u njegovim očima.
Upalio je auto i krenuo u rikverc.

" Šta radiš to?" upitala sam ga.

" Moram nešto da obavim" rekao je.

Pogledala sam zbunjeno ostale, koji nisu imali predstavu šta se dešava. Samo smo ga pustili da uradi ono što hoce.
Vretio se unazad, i prošao kroz neku usku ulicu. Uskoro smo se našli ispred ogromne kuće na dva sprata. Nije bila bas vila, ali je bila velika. Nalazila se delom van sela.
Deren je izašao iz auta i krenuo prema toj kući. Stao je ispred ulaznih vrata, a zatim se okrenuo prema nama i pokazao nam rukom da ga pratimo. Izašla sam iz auta, želim da znam šta se dešava, jer ovo nije Deren. Zanima me ko je to.

" Kori, čekaj. Sigurno je zakma " rekao je Ian.

" Ne interesuje me, ja idem. Ako hoćete, podjite sa mnom, ako ne,  ostanite ovde. " rekla sam i nastavila dalje prema toj kući. Deren je već ušao unutra.
Čula sam otvaranje vrata i korake koji mi se približavaju.
Ušla sam u kuću, hodnik je bio ogroman, a stepenice su bile tačno u desnom uglu i išle u polu krug. A na vrhu je stajao Deren.

"Ovuda " nastavio je dalje, a ja sam naravno krenula za njim.
Počela sam da se penjem, a ujedno i da razgledam. Sve je bilo prašnjavo, naravno ovo mesto je napušteno već dugo godina. Dosta stvari je razbijeno.

" Kori, čekaj "vikao je Ian.

" Požurite, ovde se nešto cudno dešava. Moram da proverim sta nije uredu sa Derenom" rekla sam ne okretavši se. Samo sam išla napred i stigla do hodnika gde su se nalazile 4 sobe. Jedna vrata skroz u uglu su bila odškrinuta. Krenula sam prema njima i naslonila ruku da bih ih otvorila. Osetila sam ruku na ramenu i trgla se " Ne žuri, opasno je. Kako možeš stalno da upadaš u opasne situacije. Polako Kori, molim te. Ne želim da ti se nešto desi." rekao je Ian, sa onim zabrinutim glasom i milim pogledom.

" Ne brini, znam da pazim na sebe, a i zanima me šta se ovde desava. " nasmešila sam se " Volim misterije. Tako da ću rešiti i ovu ". Gurnula sam vrata, slab škriput je odzvanjao po hodniku. Unutra sam ugledala Derena koji sedi na tamno braon fotelji, sa drvenim nogarama i naslonom za ruke. Njegov pogled je i dalje bio leden, na veoma čudan način. " Ko si ti? "

" Kornelije" izgovorio je.

" Zašto si zaposeo mog prijatelja? Sta želiš od nas?" upitala sam ga.

" Pomoć. Potrebna mi je. " rekao je oborivši glavu.

" Kako možemo da ti pomognemo?" upitao ga je Ian.

" Moram da je nadjem, da prekine ovu kletvu. Predugo sam ovde, avi smo ovde jakp dugo i postaje nepodnosljivo " počeo je da deluje ljutito. " Uskoro će se pojaviti i ostali. U isto vreme kao i uvek "

" Možeš nam objasniti lepo.? Da bi znali kako da ti pomognemo. Čak ne znamo ni ko si ti." zbunjeno sam ga gledala. Čula sam škripu parketa, a kod vrata su stajali Silvio i Brendon.

" Svoje ime sam vam rekao. Ja sam valsnik ove Vile. Pre mnogo godina, ovo selo je zacarala jedna vestica. Tako da, svako veče duhovi svih seljana koji su umrli tog dana pojavljuju se. Pošto su veoma ljubomorni na ostale žive ljude, oni ih ubiju. Zapravo, navode da se sami ubiju. " zastao je " Samo želim da moj duh napusti ovo selo, a za to nam je potrebna ona. Ne znam gde je, ali sam siguran da je ovde, i da je mrtva. "

" Pomoćićemo ti." rekla sam " To je sigurno ona, tvoja ljubavnica. Koju si ostavio."

" Ostavio je!? Nisam. Bio sam srecan kad je ostala trudna. Jer moja žena nije mogla da ima potomstvo, zato sam bio presrecan kad sam saznao da ću postati otac " zbunjeno me je gledao.

" Zašto je ona onda pobila celo selo? Priča se da je zbog toga sto si je ostavio." upitao je Brendon.

" Ne znam, sigurno je neko nešto rekao i ona je pobesnela. Probao sam i da je prarim, ali uvek nestane. Ne mogu ni da razgovaram sa njom." oborio je tužno glavu.

" Naći ćemo je. Samo, da li znaš kad će se pojaviti?" upitala sam ga.

" Tačno u šest se pojavljuju svi duhovi, a to je za pet minuta. Bolje da odete. Pojaviće se i duh moje zene, a nju ne želite da upoznate." ustao je, a odjednom je Deren pao na kolena. Uhvatio se za glavu i pogledao u nas. " Šta se desilo? Osećam se jako čudno, kao da će mi glava eksplodirati"

" Ništa strašno" rekla sam i pomogla mu da ustane.

" Pa Kori, šta ćemo sad? Ti si odlučila da pomogneš duhu. Umesto da smo nastavili dalje svoj put." Silvio je delovao bas ljutito. Verujem da ne želi da mu pomogne, ali ja želim. Naročito sada, kad shvatam da je ona priča o njima lažna. On je nju želeo, ali se sigurno neko drugi umešao u tu njihovu tajnu vezu.

" Idemo da nadjemo nju " pogledala sam ga i izgovorila sarkastično. Izašla sam iz te prostorije i uputila se van ove kuće. Kad malo bolje razmislim, ne znam ni gde je ona. Preostaje nam da pretražimo celo selo.
Čuo se sat, koji je pokazivao da je tačno šest sati. Odjednom je i postao mrak, a ulične svetiljke su se upalile. "Momci, razdvojićemo se. Samo što Deren mora sa mnom. Ne sme da ode predaleko od mene. A vi krenine na drugi kraj sela. "

" Sigurna si Kori? " upitao je Brendon.

" Sigurna sam, ne brini za mene. Znam da se čuvam."

" Budi pažljiva " Ian je spustio svoje usne na moje i ostavio trag svog poljupca.

" Derene, ako joj se nešto desi, lično ću te ubiti." Silvio je režao na njega. " Posle svega onoga, ne veruj ti. Možda ti ona veruje, ali mi ne."

" Neće joj se ništa desiti. Znas da ću i ja umreti, ako umre ona." nasmejao se i krenuo prema selu. Pogledala sam Silvia i slegla ramenima. Približila sam mu se i poljubila ga u obraz, čvrsto ga zagrlivši

" Biće sve uredu, ne brini za tvog brata. Ne moze mi nista." rekla sam mu i nastavila dalje za Derenom koji je već malo odmakao. Ubrzala sam korak da bih ga stigla. " Zašto se tako ponašaš i stalno svadjaš sa Silviom?"

" Ne bi ti razumela ništa. Tako da se neću truditi da ti objasnim." gledao me je tako sekaipilno, ali naravno to je njegov standardni pogled. Uvek tako gleda,bukvalno svakog ko je žensko. " Bolje da se bacimo na traženje tog duha, a da manje pričamo o mom ponašanju."

* * *

Prošlo je više od sat vremena, a nigde ni traga od duhova. Sela sam na jednu stenu, jer sam bila premorena. "Nećemo je naći. Ovo je nemoguće"

" Hajde razvedri se.." odjednom je zastao " Osećam magiju, veoma jaku. U blizini je. " gledao je unaokolo da bi procenio odakle zapravo dolazi. Volela bih da imam i ja pojačana čula.
" Hajde, ovim putem " pokazao mi je rukom i krenuo. Mrzovoljno sam ustala i krenula za njim. Toliko smo prošli uskih ulica koje su sve iste, da smo sigurno išli u krug.
Vidim da se približavamo uličnoj svetiljki, malo sam ubrzala korak, a posle par sekundi smo se našli na glavnom trgu. Tačno na sredinu je bila velika kamena fontana. Približila sam joj se i pogledala u vodu koja je bila bistra. Možda ima vode unutra, ali stoji tu od kiše, pošto se vidi da je fontana pokvarena. Odjednom sam videla lik, ženski, posmatra me. Malo sam se nagnula i odjednom dobila želju da joj se pridružim. Upala sam u vodu i nisam mogla da ustanem, počela sam da se davim, a pred ocima su mi prolazile svetle niti. Prepustila sam se tim nitima i potpuno isključila.
Naglo pritistanje mojih grudi me je nateralo da se trgnem. Zašto osećam to, nešto mi pritiska grudi. Zatim sam se trgla i otvorila oči. Prva stvar koju sam ugledala je bio Deren. Gledao me je preplašeno. " Kori, da li si dobro?" upitao me je, a ja sam probala da se setim šta se desilo. Nisam mu ni odgovorila na pitanje. On je klečao pored mene dok sam ležala, bila sam skroz mokra. To je sigurno od vode iz fontane. Sećam se da sam se davila i lika one žene. Uspravila sam se i pogledla u njegove preplašene oči. "Dobro sam " promuklo sam izgovorila. Privukao me je bliže sebi i zagrlio, veoma čvrsto.

" Uplašila si me " stegnuo me je jače "Budi pažljiva molim te, neću da ti se nešto desi."

Pocela sam da se tresem, jer je zahladnelo. Nisam izgovorila nista, a on me je zagrlio " Ne mogu te ugrejati, tehnički sam mrtav "

" Znam, ali moramo da nastavimo dalje " okrenula sam se i ugledala isti lik kao iz vode. " To je ona. Idemo za njom" izvukla sam se iz njegovog zagrljaja i pokazala mu gde je otišla.
Pomogao mi je da ustanem i potrčali smo za njom. Osećam je, njenu auru, a i veliku količinu magije.
Opet smo se našli u uskoj ulici, ali ni traga od nje. Usporili smo i lagano koračali. Nastavivši pravo.

" Izvoli " Deren me je ogrnuo svojom jaknom. " Da se ne prehladis "

" Hvala " izgovorila sam " Da li osećaš nešto?"

" Još uvek ništa, izgleda da nas vrti u krug ili želi da nam ubije. Moguće je da nam namamljuje negde." uhvatio me je za ruku " Vidim je, idemo " povukao me je i potrčao. Na kraju ulice smo naišli na ćorsokak.

" Pogresan put " gledala sam ispred a onda mi je odsjaj zapao za oko. Približila sam se zidu i naslonila ruku koja mi je prošla kroz njega. " Derene, ovamo " rekla sam i prošla kroz zid. Nalazila sam se kod male reke preko koje se nalazi mali most, a odmah do nje je velika bašta sa uvenulim cvećem i malenom drvenom kućicom. " Našli smo je "

" Hajde da proverimo " rekao je " Ja ću prvi " uputio se do mosta, ali nije mogao da ga predje. Nešto nevodljivo ga je sprečavalo da prodje most.

" Nijedan vampir ne može da predje moj most kao nijedan vukodlak. " čuo je ženski glas, veoma hladan i zloban.

" Ko si ti?" upitala sam je " Skini ovu kletvu i pusti sve ljude koje si ubila na slobodu.

" Nikada. Oni su krivi za moju tugu. Nisu mi dozvolili da budes srećna. Ni moja jedina ljubav. I on me je mrzeo." delovala je jako besno, a zatim se na mostu pojavila. Nosila je belu haljinu, a kosa joj je bila svetlo smedje boje. Ten joj je bled, a oči su bile tamne, kao noć. " Unoštilo su moju sreću, a sada ima da pate i to zauvek."

" Nisu oni krivi za tvoju tugu. Nešto se desilo što ni on ne zna. Nije te ostavio, bar tako tvrdi. " rekao je Deren.

" Hoćeš li da nam ispričaš šta se zapravo desilo. Kako te je ostavio " upitala sam je. " Rekao nam je da je bio srećan što će postati otac, i da te ne bi ostavio."

Primetila sam da su joj oči malo postale nežnije. Nije delovala tako zlobno. Izgleda da sada ni ona ne zna šta da misli, kao da je zbunjena. "Lažeš " izgovorila je besno " Ne trudi se, nećeš uspeti da me ubediš u tvoju malu glupu priču "

"Govorim ti istinu." rekla sam.

" Ne verujem ti, on me je oterao. Nine hteo da me vidi vise. Rekao je da je sve to bila greška i da nikada nije trebalo ništa da se desi." gledala me je sa prezirom.

" Koliko znam od njega, on to nije rekao tebi " izgovorila sam.

" Nije mi on to rekao, nego su mi njegove reči prenete. " rekla je odmahnuvši glavom.

" Ko ti je rekao sve to?" upitala sam je veoma radoznalo

_____________________________

Ćaosss

Paa evo meee sa novim nastavkom. Danas sam ga napisala, nadam se da nije zbrzan, i da će vam se svideti. I jos maloo je ostalo do krajaa priče. Jos nekih 10 poglavlja možda i manje. :)