Svi smo ušli u balsku dvoranu, svidja mi se kako je sredjena. Bilo je puno plavih i belih balona. Stolovi su bili poredjani uza zid sa belim stoljnjacima i stolice su bile prektivene belim platnom, pa zavezane plavom trakom. Na plafonu je bila disko kugla i reflektori raznih boja. Na sredini je bio podijum, a sa strane su bili stolovi.

" Svidja ti se?" upitao me je Ian, primetivši kako očarabo gledam prostoriju.

" Da, jako je lepo ukrašena" nisam prestala da gledam unaokolo, trudila sam se da zapazim svaki detalj.

" Da, bilo je baš naporno sve ovo srediti. Deset osoba je bilo malo za ovakvo sredjivanje, jedva smo uspeli" osmehnuo se.

" Ti si ovo sredjivao?" zbunjeno sam gledala, nije ništa pricao o ovome. Zato je uvek bio zauzet. Čak i Nika nije bilo neki put. Verovatno je i on pomagao.

" Pomagali smo u sptemanju, duvanju balona, bilo je i tri devojke koje au bile zadužene za stolove. Bilo je zanimljivo tih nekoliko dana" uputio se prema stolu, na njima su bila napisana imena. Pažljivo sam gledala ko sedi za tim stolom. To je celo društvo, sem Dana. Nažalost i Izabela je sedela ovde, neverovatno. Zašro ona baš mlra da sedi ovde? To je sigurno direktprka odredila gde će ko da sedi. Pa i nije morala nju da stavi sa nama. Ne znam kako ćemo da prodjemo pored nje, ne sme da sazna za plan. Moramo da budemo veoma pažljivi. Ian i ja smo se smestili, bili smo jedini za stolom. Ostali još nisu seli na svoje mesto. Nigde nisam videla nikog iz našeg društva. Dvorana je naglo počela da se puni učenicima koji su polako krenuli prema svojim mestima, teško je snaći se. Samo moramo da pronadjemo sto na kome piše tvoje ime. Dobro je da je Ian znao gde sedimo, nešto mi se ne šeta unaokolo u potrazi za mestom.
Ugledala sam Lenu i Brendona na ulazu i mahala im. Primetili su me i krenuli prema nama. Odlično izgledaju tako skockani.

" Gde je muzika?" upitala je Lena i sela preko puta mene, a Brendon je seo pored nje.

" Muzika počinje u pola devet. Tako sam bar čuo" rekao je Ian.

" Baš glupo. Nisu ništa organizovali, ali sala je prelepo ukrašena. Bar nešto lepo." frknula je nezadovoljno.

Gledala sam prema ulazu " Izbela " svi su pogledali čim sam izgovorila njeno ime. Stajala je pored Nika i držala ga pod ruku. Kosa joj je skupljena u pundju na kojij je bilo nekoliko ukosnica. Haljina boje lavande joj je padala do zemlje, ceo gornji deo je bio prekriven belim cirkonima koji su se širili malo niže od struka, tako da je bilo i malo na donjem nelu haljine. Svidja mi se haljina, baš je lepa. Dobru je izabrala i savršeno joj stoji. Jeste da je ne podnosim, ali moram priznati da izgleda lepo. Krenuli su prema našem stoli, samo da ne sedne pored mene. Na moju veliku žalost, sela je pored mene, a Nik je seo na čelu stola.

" Zdravo svima" rekla je kroz osmeh, a mi smo je samo namršteno gledali i nismo progovorili ni reč " Znam da me mrzite, ali ne morate i danas." gledala je pravo u mene.

" Zaslužuješ da te mrzimo, takodje i danas." streljala sam je pogledom.

Približila mi se malo " Samo polako, ja pobedjujem na kraju. Ne znaš šta te čeka." rekla je zlim glasom.

Malo sam se naježila, deluje tako zlo. Nešto je spremila,ali šta? Ostali nisu čuli ono što mi je rekla, dobri je. Moram da shvatim šta je htela zapravo da kaže time. Kako ona pobedjuje? Ovo deluje sumljivo?
Ian je ustao i krenuo negde. Pratila sam ga pogledom, došao je do muzicara i nešto pričao sa njim. Odjednom je počela kladična muzika, a Ian je krenuo nazad prema stolu. Jao, ovo je namrrno tražio klasičnu muziku za ples. Ne nogu da ga zamislim kako pleše, ali ipak ću videti sopstvenin očima.Stao je pored mene i pružio mi tuku "Da li si za ples?"

Nasmešila sam se i uhvatila ga za ruku " Naravno" da vidimo kako se snalazi. Nisam ni ja neka plesačica, ali mi je Lena pokazala neke korake, nisu teški za naučiti.
Jednu ruku sam mu stavila na rame,a drugom ga držala za ruku. Pruvukao me je bliže sebi, nežni dodir je klizio po mojim ledjima. On je vodio, baš kao sto i treba. Odlučno mu ide,nekako uspevam da ga pratim.

" Svaka čast, odlično ti ide" nasmešio mi se.

" Ni ti nisi loš" izvila sam obrvu, a on me je odjednom zavrteo i ponovi privukao sebi. Malo sam postala napeta, jer nisam očekivala da će to da uradi.

" Iznenadjena? Ne brini, samo me prati." nasmešio mi se, a zatim sklonio pogled. Gledao je u ostale učenike koji su se pridružili plesu. Dobro je da nismo jedini na podijumu. Mislim da će ovo veče biti zanimljivo.

* * *

Žurka je već uveliko počela. Sada je pola deset. Naš plan treba uskoro da počne. Nisam videla nigde Silvia. Gde li je on? Mislim da nije ni došao. Gledala sam unaokolo i tražila ga. Nigde ga ne vidim,ovde je toliko velika gužva da sam i Iana izgubila. Ne znam gde je otišao. Toliko puno učenika, a ja sam svoje ptijatelje izgubila. Za stolom nije sedeo niko. Možda igraju, ali uskoro moramo da odemo. Nemamo više vremena, moram da ih nadjem. Odjednom sam ugledala Silvia na ulazu, zapravo izlazio je. Brzim korakom sam krenula prema njemu. Izašla sam u hodnik i ugledala ga nekoliko metara udaljenim od mene.

" Silvio?" viknula sam, a on se odjednom zaustavio i okrenuo " Čekaj" krenula sam prema njemu, izgledao je tužno. Izgleda da ne uživa.

" Moram da obavim nešto" rekao je oborenim pogledom.

" Ali uskoro će deset sati. Moramo da nadjemo ostale" rekla sam nestrpljivo.

" Znam,nadji ih. Moram da obavim nešto i idem po Izabelu" blago se nasmešio,ali se vidi da je taj osmeh bio lažan. Šta li je njemu?

" Da li je sve uredu? Ponašaš se čudno u poslednje vreme" upitala sam ga zainteresovano, ali da li ću dobiti odgovor?

" Jeste,sve je uredu. Samo sam malo izgubljen ovih dana." stavio mi je ruku na rame " Idi ih nadji." poljubio me je u čelo, iznenadii me je sa tim "Volim te. Želim da budeš srećna. Sve bih uradio za tebe" osmehnuo se, a taj osmeh je bio iskren. Okrenuo se i otišao. Samo sam ga gledala, nisam mogla ništa da kažem. Reči nisu htela da izlaze iz usta, nisam znala kako da odreagujem. Zato sam se, čim mi je nestao sa vidika, vratila nazad u dvoranu. Ovi je bilo jako čudno. Rekao mi je da me voli. Izgleda da su mu osećanja prema meni ostala, ali je on stajao po strani. Nekako mi ga je žao. U poslednje vreme je bio jako dobar prema meni. Došla sam do ulaza u dvoranu i naletela na Izabelu.

" Izgubila si nešto, ili nekog?" nasmejala se.

" Šta to tebe briga?" prekrstila sam ruke.

Polako mi se približila sporim koracima " Stvarno. Pa, moram da te obavestim. Znam sve."

Gledala sam je zbunjeno " Šta znaš?"

Zlobno se nasmejala " Vaš plan. Ne brini, nije mi niko rekao. Sve sam čula. Zaboravljaš, mogu da čujem sve. Izgleda da sam se našla na pravom mestu u pravo vreme. Inače ne bih saznala da planirate da me ubijete. Barem ću dobiti ono što želim. Drago mi je da sam čula vaš razgovor."

Ona zna. Propali smo. Nema šanse. Moram da kažem ostalima. Gledala sam Izabelu preplašeno. Samo da ne povredi nekog. Prošla sam pored nje, moram da nadjem Iana,ali ne je ona uhvatila za zglib. Stisak joj je bio veoma jak, mislim da će mi ruka poplaveti.

Nisam imala šta da kažem, bila sam preplašena, a ona je dodala " Volim kada me se ljudi plaše. Imam da ti kažem još nešto. Mislim da bi bilo bolje da odeš do bašte. Možda uspeđ da spasiš svog brata, ako stigneš na vreme."

Odjednom mi je prošla jeza kroz celo telo. Šta li mu je uradila? Moram da vidim. Iana ću naći nasnije. Pocela sam da trčim prema bašti. Oci mi suze, samo sr nadam da mu nije naudila. Jos malo da ću stići kod vrata. Počinjem da drhtim od dtraha. Molim te bože samo da je sve uredu sa njim. Naglo sam otvorila vrata, nisam videla nikoga. Bilo je tako pusto. Izašla sam napolje, hladno je. Nisam uzela jaknu, a ramena su mi gola. Dah mi je isparavao od hladnoće. Nisam nigde videla Nika, izgleda da je me je slagala. Krenula sam nazad, sli nisam mogla da prodjem. Kao da postoji neka nevidljiva barijera koja mi ne dozvoljava da prodjem. Šta se ovde dešava.? Odjednom se ispred mene pojavila devojka. Plavuša, izgledala je kao neka bogata devojka. Po odeći koju je nosila. Deluje da se skupo iblači. Izgleda kao neka barbika. Imala je i crven karmin. Oči su joj bile narandzaste, ali su odjednom postale plave.

" Zdravo. Ti mora da si Korina. Čula sam baš dostabo tebi. Legendarna veštice." prekrstila je ruke.

" Ko si ti?" upitala sam je tresući se kao prut. Jako je bilo hladno, ako ostanem još nalo napolje zalediću se.

" Ja sam Šarlot. Veštica sam i pomažem svojoj prijateljici Izabeli. Htela sam da te upoznam pa sam je pitala da te namami ovde. Taman ima dovoljno vremena pre nego što odu." osmehnula se.

" Ko da ode?" upitala sam je zbunjeno.

" Ona i Silvio, naravno." malo mi se približila " Ti stvarno ne znaš ništa o njemu." primetila je da je gledam zbunjeno "Baš lepo. Krio je tako veliku tajnu od svih. Izgleda da nikad nećeš ni saznati. Pa, vidimo se. Drago mi je da sam upoznala reinkarnaciju Morgane, ali zi nikada nećeš biti moćna kao ona "

Silvio odlazi. Ali zašto? Sigurno ga je nekako naterala? Možda mu je rekla nešto što ga je ubedilo. " Čekaj" viknula sam, a Šarlot se zaustavila "Zašto Silvio ide sa njom.? Šta mu je rekla?"

" Ne znam, ali on odlazi zbog tebe. Znaj da si ti kriva za njegov odlazak" nasmejaa se i otišla.

Ja sam kriva.? Nema šanse, zašto bi zbog mene otišao?
Silvio, šta si to uradio? Mogai si da pričaš sa mnom. Rešli bi sve. Kako je mogao da ispadne tako glup. Naseo je na njenu priču. Šta li mu je rekla.?
Ruku sam naslonila na nevidljivu orepreku, ali ni nije bilo. Uspela sam da prodjem u udjem unutra. Izgleda da su otišli, čim su čini koje su me držale napolje nestale. Trčeći sam se uputila u dvoranu, moram da ih obavestim.

Kori, dodji u svoju sobu. Imamo veliki problem. Požuri gde god da si.

Čula sam Lenin glas u glavi. Čim sam stigla do stepenica počela sam da se penjem. Haljina mi je smetala, nije trebalo da uzmem dugačku. Došla sam do vrata i naglo uletela u sobu. Svi su bili tu, čak i Nik. Došla sam do njega i zagrlila ga.

" Polako" rekao je zbunjeno.

" Rekla mi je da te je povredila, bila sam u bašti. Mislila sam da si mrtav" počela sam da plačem.

" Ne brini,uredu sam. Slagala te je." nežno je rekao.

" Ona je znala za plan." rekla je Lena.

" Znam. Rekla mi je. Čula je naš razgovor." još uvek sam grlila Nika "Silvio je otišao sa njom. Ne znam šta mu je rekla. Tu je bila i Šarlot."

" Plavokosa veštica. Veoma moćna." rekao je Brendon " Naleteo sam na nju, nisam mogao da mrdnem. Koristila je čini na meni. Samo sam stajao nisam mogao da govotim nizi da se pomeram. Kada su otišli onda je čin nestala. Video sam i Silvia, bio je nekako izgubljen, a oči su mu bile drugačije. Nekako, hladne."

" Kori, ovo je od Silvia." Lena mi je pružila belu kovertu na kojoj je bilo napisano moje ime.

On je stvarno otišao, možda se više nikad neće vratiti. Nije mi jasno, zašzo sam ja kriva? Nema šanse da je otišao zbog mene. Imali smo dobar plan.

----------------------------------------

Evo nastavka.
Nadam se da vam se dopada. Pošto dosta vas baš i ne gotivi Silvia. Šta kažete na to što je otišao?
A i Izabela je živa. Nikad nidam ni planirala da je ubijem. Od početka je trebalo da odvede Silvia.
Pa šta kažete?
Izvinite na greškama, nadam se da ih nema puno.