Legenda o Nebeskima:

Nekada davno...

Godine 4231 tri hrabra muškarca, astronauta sa Zemlje, u potrazi za novom planetom na kojoj je život moguć dospevaju na Aeteru.

Gotovo odmah postaje jasno da bi ta divna ,naizgled nenaseljena planeta mogla biti novi dom čovečanstvu.

Ali postoji veliki problem : Aetera je divlja, nepredvidiva i opasna.Tako najstaju gradovi-države , kreirane da štite narod od izopačene divljine Aetere.

I pored toga, čak i sa svom postojećom tehnologijom i stotine hiljada radnika potrebno je petnaest godina da se izgrade 5 giga naselja svaki na jednakoj udaljenosti jedno od drugog sa 'S.K.A.J.'-om u samom centru.

Kako gradovi-države rastu i razvijaju se a ne postoji nikakav poredak i red, društvo jednoglasno izabira Trojicu, koji su ih doveli tamo, kao svoje predvodnike.

'S.K.A.J' postaje 'Skaj', glavni grad Aetere, kao sedište vlade a tri muškaraca i njihove porodice začetnici iste. Zbog reči 'Sky',koja se izgovara kao 'skaj' na nekom od prethodnih Jezika što se prevodi kao 'Nebo', ono dobijaju naziv 'Nebeski'.

Da bi se svi uverili da sve bude u skladu sa onim što narod želi , i u dobrobit Aetere, svaki od ostala 4 naselja biraju sopstvene predstavnike i tako nastaje potpuno nova, umanjena Skupština.

Ubrzo zatim oformljava se Sud, godine 4256, a iste godine donosi se i Prvi zakon.

Nebeski,i svaki njihov naslednik,ostaju 'Vlada' od tada pa nadalje.

Tako su nas bar učili.

Postoje mnoge teorije vezane za postojanje Nebeskih, budući da niko nikad nije upoznao jednog. Takođe postoje razne teorije koje 'objašnjavaju' kako to više život ne Zemlji nije bio moguć.

Ja znam pravu istinu, naravno.

*******

Kuća, iako je gotovo ista kao i svaka druga spolja, je preplepa. Visoka je dva sprata,klasične smeđe fasade i malim okrugli prozori na gornjem spratu. Orin kaže da ima sedam spavaćih soba u njoj što znači da se još petoro osoba mogu useliti u nju.

Airon mi je dobacio tiho, tako da sam potpuno sigurna da sam ga samo ja čula, da će mi svojim životom čuvati mesto u njoj, na šta sam ja uzdahnula sa olakšanjem.

-Hajde, ulazite- dobacuje nam Tira stojeći na vratima tamno plave boje ,Airon me povlači uz dva stepenika ka njima.

Onda mi pušta ruku,odlazi na sred ogromne prostorije koja zauzima celo prizemlje i zadivljeno se okreće oko sebe.

-Ovo je tako strava!- uzvikuje Tira penjući se spiralnim stepeništem odmah pored Airona .

Slažem se bezglasno kad Orin staje pored mene i ćuška me svojim ramenom blago savijajući kolena kako bi to uradio.

-Šta ti misliš?-

Slažem ramenima.

-Lepo je.-govorim neutralnim tonom trudeći se da mi se tuga ne čuje u glasu.

-Vidi.- govori Airon previše oduševljeno pokazujući na mali pult pored nas dvoje - To je deo Potreba, za celu kuću?-

Orin mu pokazuje da priđe, kuckajući slobodnom rukom po pultu.

-Mislio sad da odvojim dnevni boravak, ali nisam imao potrebe za tim jer sam bio sam. Hoćeš da tražimo nešto? Ne brini, ja ću odraditi.-

-Možeš naručiti bilo šta?-govori Tira koja je izgleda stekla naviku da se samo pojavljuje pred ljudima.

-Pa,ovde za kuću.Ima u trpezariji onaj za hranu, i u svakoj spavaćoj sobi za odeću.-

-A kako ide taj deo sa odrađivanjem?-nastavlja ona sad zavirujući preko Aironovog ramena u ono što Orin kuca.

-Prosto. Sve lepo piše. Sve ima svoje sate.-

-Sate?- ubacujem radoznalo.

-Aha,koliko će ti sati na poslu trebati to da otplatiš.-

-Zvuči logično.-kažem - A ako nemaš posao?-

- Svejedno ćeš odraditi ,kad budeš našla posao.-

-Čekaj prvo da odradim svu onu hranu što sam pojeo do sad u Domu -mrmlja Airon.

Zar se i to odrađuje?

-Čekaj prvo da nađeš posao .- dodaje Tira pomalo razdragano pa je pogledam upitno. - Jedva čekam ja da se preselim ovde.-

Zašto to 'ovde' zvuči tako logično, i tako prirodno? Kao da, ne znam, pripadamo ovde svi zajedno.

-Gde radiš? -pita ona Orina pošto niko ništa ne kaže.

-Pomažem Deliocima. Mislim, samo sortiram zahteve , ništa važno. -

-Oh, I ja ću biti Delioc. -

-Zašto? To je tako dosadno. I Orinu sam isto rekao. -dobacuje Airon

-Meni zvuči zabavno. I odgovorno. -govori ona slažući ramenima.

Svo troje se okreću ka meni, gledajući me upitno.

-Zašto ti tačno želiš da budeš Asistent?-

Slažem ramenima. Ne mogu reći 'Neki lik kojeg nikad pre nisam videla mi je rekao da budem Asistent'.

-Ima dosta mogućnosti. Iako se nadam da ću raditi u nekoj biblioteci-

Tira klima glavom.

-I ja sam tako razmišljala, ali onda sam pomislila kako ću zaglaviti u nekoj Kancelariji sređujući i beležeći dokumenta sa Kontrola i predomislila sam se.-

-Pa, i to je odgovoran posao.- pobunim se odmah.

Ona odmahuje rukom.

-Jeste, jeste, naravno. -mrmlja neubedljivo.

-Kakve su spavaće sobe? -ubacuje se Airon .

-Ostavio sam ih onako. Mislim, meni je tako super. Ti menjaj ako hoćeš. - govori Orin vukući ga ka stepenicama -Hajde da vidite. -

Tira ostaje pored mene , kada nevoljno krećem sa njima.

-Znaš, čula sam od neke starije dece da su ostali gradovi napadnuti. -

Okrećem se ka njoj, zbunjeno , zapinjući za poslednji stepenik.

-Napadnuti? Od strane koga? -

I kad si pre stigla da čuješ to?

-Osuđenih, naravno. -

-A, vidiš , ja sam čuo da su se okrenuli jedni protiv drugih. - ubacuje Orin okrećući se preko ramena ka nama dok Airon zaviruje u jednu od onih stvari koji me najviše asociraju na ogromne tamne kutije poređane svuda oko nas.

-Meni je ovo dovoljno. -komentariše on odmeravajući svoju frizuru u ogledalu na vratima pre nego što se okreće ka nama - Ja sam čuo da je Divljina napala Osuđene. -

-To su, očigledno, sve samo priče. Ko zna šta se zapravo desilo. -kažem neutralno prilazeći jednoj od 'soba'.

Sve što se nalazi u njoj je krevet, ogromna polica naspram njega i deo Potreba pored vrata, na kojima je ogledalo. Takođe je tu jedan od onih okruglih prozora koji se vide spolja.

-Nije loše- govori Tira zavirujući preko mene -Iako bih ja ubacila nekoliko boja.-

-Možeš ostaviti otvoreno a možeš i zaključati otiskom prsta , tako da samo ti možeš ući. -objašnjava Orin Aironu.  -Savetujem ti da sam prebaciš svoje stvari. -

-Zašto? -

-Jer ćeš ih suprotnom čekati do mesec dana. -smeje se Tira.

-Tačno. Kako to znaš? -

Slaže ramenima, skrećući pogled.

-Znam jer sam pre nekoliko godina ja čekala svoje stvari kad sam se preselila u Dom.-

Imam osećaj kao onda kad se ona devojčica, jedna od grupe koja me je plašila,  udarila u grudni koš i izbila mi sav vazduh iz pluća.

Toliko je tiho da sam ubeđena da  moji otkucaji srca odzvanjaju hodnikom.

-Ne sažaljevajte me. -mrmlja ona , glas joj zadrhti , ja joj refleksno i bez razmišljanja prilazim i grlim je.

Ona izgleda kao da će da pobegne jer počne da se migolji u mojim rukama, a onda nam i Orin prilazi i grli nas obe. Airon uzdiše glasno pa nam se i on pridružuje.

Nekoliko dugih trenutaka stojimo tako, nijedno od nas se ne pomerajući ni milimetar.

Želim da joj kažem nešto utešno, saosećam se sa njom iako ja svoje roditelje nikad nisam ni videla. Mora da joj je bilo veoma teško kada je Odbačena.

-Mi ćemo uvek biti tvoja porodica. -kaže Orin veoma tiho, toliko da sam nekoliko sekundi ubeđena da sam mu čula misli .

-I vi moja. - kaže Tira jednako tiho.

Posle još nekoliko trenutaka, ona uzdiše duboko.

-A sad me pustite pre nego što me ugušite. -

*******

Ljubim.
Volim.
Specijalna.

E, i specijalne zahvalnice :
SidnyMedison
lucybooklover
-divim vam se koliko strpljenja imate sa mnom i koliko mi podrške pružate, najbolje moje. Ne znam šta bih bez vas :*